utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:55

Banke duplirale zaradu za godinu dana

Njih 17 je bilo u plusu, a 13 su iskazale gubitak od 205 miliona evra
Autor: J. Rabrenovićpetak, 15.04.2016. u 08:30
(Фото Д. Јевремовић)

Bankama je prošle godine dobro išlo, jer su duplirale zaradu mereno u odnosu na prethodnu godinu. U 2015. godini 30 ovdašnjih banaka je zaradilo 61,2 miliona evra u odnosu na 28,8 miliona evra u 2014. godini. I dalje je više onih koji posluju pozitivno pa je tako 17 banaka bilo u plusu, a 13 banaka je iskazalo gubitak. „Dobitaši” su ostvarili profit od 266 miliona evra, a „gubitaši” su kraći za 205 miliona, navedeno je u izveštaju Narodne banke o poslovanju bankarskog sektora.

Listu banaka čije je poslovanje u minusu predvodi Hipo banka sa 7,9 milijardi dinara gubitka. Komercijalna banka, koja je godinama poslovala profitabilno, sada je na listi gubitnika i to na drugom mestu s manjkom od gotovo 6,3 milijarde dinara. To nije iznenađenje jer je još krajem prošle godine menadžment najavio da će banka biti u gubitku što je posledica knjiženja loših plasmana u kategoriji s najvećim rezervacijama kod Narodne banke. Na listi gubitnika je i dalje Pireus banka, a dve nove banke Telenor i Mts, koje su osnovale telekomunikacione kompanije da bi svojim korisnicima ponudile najsavremenije usluge, takođe nisu imale sreće u prvoj godini poslovanja. Kod Telenora gubitak je bio 1,25 milijardi dinara, a kod Mts-a 500 miliona dinara.

Na strani banaka koje posluju pozitivno nema većih promena. Inteza banka je ostala lider ne samo po tržišnom učešću, već i po profitu koji je lane iznosio 8,6 milijardi dinara. Po zaradi na drugom mestu je Unikredit banka sa 6,4 milijarde, a treći je Rajfajzen banka sa dobitkom od 4,3 milijarde dinara.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera kaže da je velika količina nenaplativih kredita, kao i to što su banke bile suzdržane po pitanju kreditne aktivnosti, bilo glavno obeležje u poslovanju domaćeg bankarskog sektora prošle godine. On dodaje da je finansijski rezultat bio značajno bolji nego u 2014, ali je veća dobit pre svega posledica smanjenja pasivnih kamata koje banke plaćaju svojim deponentima.

Aktiva 30 banaka, koliko je poslovalo na domaćem tržištu na kraju 2015., iznosila je 3.047,8 milijardi dinara (oko 25 milijardi evra) što je rast od 2,9 odsto od početka godine. Prvih deset banaka činilo je oko 77 ukupnog tržišta čime je nastavljen trend postepenog ukrupnjavanja sektora. Najveći tržišni udeo i dalje ima Inteza sa 16 odsto, slede Komercijalna banka sa 12,9 odsto, Unikredit banka koja je prvi put godinu završila sa dvocifrenim udelom na tržištu od 10,1 odsto.

– Kreditna aktivnost banaka u 2015. je stagnirala što je uz pad aktivnih kamata bankama značajno smanjilo prihode iz njihovog osnovnog biznisa. Ukupni prihodi od kamata bankarskog sektora smanjeni su za 6,3 odsto na 171,6 milijardi dinara, dok je veći dobitak iz ovog segmenta poslovanja omogućio niži trošak po pitanju pasivnih kamata. Banke su deponentima po ovom osnovu, u odnosu na 2014, isplatile 16,5 milijardi dinara manje, te je dobit po osnovu kamata ipak porasla i to za četiri odsto na oko 130 milijardi dinara. Kada su u pitanju naknade i provizije, banke su zabeležile lagani rast prihoda po ovom osnovu, dok je dobit iz ovog segmenta poslovanja stagnirala – kaže Gujaničić.

On dodaje da osim najavljene privatizacije Komercijalne banke, koja bi mogla da se sprovede u naredne dve godine, nema najave većih promena vlasništva među ključnim igračima na tržištu. Hipo banka je promenila vlasnika na regionalnom nivou, samim tim u Srbiji, OTP banka je povećala tržišni udeo kupovinom Findomestika, dok je turska Halk banka uveliko otpočela poslovanje na našem tržištu preuzimanjem Čačanske banke. Protekla godina je donela i ubrzanje trenda povratka domaćih kapitalista u bankarski sektor. MK grupa je stigla na korak od potpune konsolidacije vlasništva u AIK banci, dok je slovenačka NKB Maribor, nakon privatizacije u Sloveniji, predala u ruke srpskih biznismena svoju podružnicu u Kragujevcu, bivšu Kredi banku.


Komentari7
2bd44
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милан Топалов
САДА СУ НА РЕДУ "УТЕРИВАЧИ ДУГОВА", ЗАР НЕ!!!??? Поздрав из Баната!
pera
Srbija je najsiromašnija država u Evropi zato što sve vlade od uvođenja "amerikanizacije" ne donose zakone u interesu građana i obične privrede već u interesu banaka, osiguravajućih kuća, raznih "investitora", perionica para, nvo, komora, agencija ... Niko od tih ne podleže nikakvoj kontroli. Kad su banke u pitanju, sve one rade sa depozitima i štednjom građana i privrede. Kamate na štednju su blizu 0%, kamate na bilo kakve kredite i pozajmice su najviše u Evropi. I plus, sve smanjuju broj radnika i broj ekspozitura.
Dušan Kragujevac
Prosto inputi pali(sniženje kamata za štednju)a plasmani veći(uglavnom državi kroz državne obveznice itd).Možeš kako hoćeš ali ne i dokle hoćeš.
Balkanska ruta
Ne ulazeci u ove cifre, racunane rukom bankara i kao takve prijavljene nekom,ko prihode ostvaruje od istih njih (NBS), zanimljivo je reci sledece. Nikada za sve ove godine nismo culi za neku istragu u bankama sa "stranim kapitalom" a prakticno nije bilo drustvene i privredne sfere gde nismo imali procese, sto prakticno znaci, da se radi o posebnom soju ljudi. Cudjenje je jos vece ako znamo da je njihova profesija vezana za novac gde su "dela" obicno cesca. Ako ovome dodamo da je velika vecina njihovih plasmana vezana za pospesivanje crnog trzista onda je prica daleko jasnija. Ti plasmani izgledaju ovako: STANOVNISTVO ( procenom o kreditnoj sposobnosti klijenta zarobljena cela plata= Rata se izmiruje iz dela "na ruke") FIRME: nema dobiti u bilansima ili su cak novootvorene( prvi slucaj rata se placa iz crnih poslova, bas kao i plate na ruke, a u drugom slucaju placa se procenat na ruke nekom od clanova UO). Sve ovo uz puno uvesce svih zainteresovanih kontrolnih struktura NBS.
omnia mea mekum porto
Znači, i u Srbiji banke mogu raditi dobro? Pa što prodaste one naše silne?
Ристић Милан
Можда треба питати Г-Дин-а Динкића он сигурно зна по чијем налогу је улазио у наше банке са пушком у руци и за чији рачун је уништио банкарски систем а тим и привреду Србије. Мислим да је важније питање зашто тај Динкић није у затвору ако не због уништавања банкарског система Србије онда макар што је у те банке улазио као разбојник са пушком у руци и шта то говори о тужилаштву,судству и уопште о власти у нашој земљи.
Preporučujem 3
rovca
prava pitanja? ko da odgovori?
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja