utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 14.04.2016. u 16:21 Rastko Petrović

Bitinski pastir

Монпарнас Предраг Милосављевић

Iznad ovaca samo teška planina,

Bitinija sa svojim bregovima,

Veliko veče Azije koje ih koso preklopi,

List knjige koju vetrovi čitaju,

Daleki dah mora i ostrva što se stresaju.

 

Silaze, tako, padinama Bitinskog Olimpa,

Bezbrojne, neznatne, užurbane kao miševi,

Radi torova pokraj Bruse,

Radi zbijenosti koja štiti od vukova.

 

Najpre jedno ogromno stado: hiljade i hiljade ovaca,

Klateći vruće, nabijene mešine mleka –

Za njima jagnjad omađijana –

I ovnovi, u istom ritmu, mužjaštva i svoja zvona,

Oči im sjaje u večeri plamičcima,

Na nogama tako tankim, tako nespretnim, reklo bi se da hramlju.

 

A onda, skačući s busena na busen, nizbrdo,

Iskrsnu on ogrnut prevrnutom kabanicom,

Kao mesečina, skačući niz bregove,

Zvezda, što se sa neba samih skotrljala.

Čovek kao svi drugi ljudi,

Pastir kao svi drugi pastiri;

Na nebeskom bi prstenu bio sjajan, u noći, međ brdima izgubljen,

 

Mladić, bez naročitih misli, bez čuda,

Prosto naprosto, mladić ogrnut kabanicom.

Samo glava tamna, od sunca preplanula,

Samo oči, noći i vetru otvorena.

 

„Zovem se Selim. Rodio se u Bosni. Gonim trista ovaca

Govorim ovi jezik, i mnogi su naši ođe u brdima,

Il su u Brusi dućandžije,

Od Livna sam. Deset godišta da poljanu nijesam vidio,

Ni goru oko Glamoča.

I tamo sam čuvao ovce stričeve.”

 

„Zemlja je ko zemlja,

I u ovoj ođe ima vode i snijega, i krtola, pa dosta,

A janje koje čuvam, dižući ga do ovce,

Kolju ko i ođe,

A onda je svejedno za čiji nož i za trbuh čiji.”

 

„Da, neženjen! Čime bih to čeljade preranio;

U kojoj postelji da me čeka,

I pošlje čija, moju glavu da zagrli?

Jednom je prišla jedna đe sam spavo,

I bila tiha i slatka ko mehlem,

I suza za njom mi ostanula,

A ipak sam je u noć odgonio.”

 

Jer ja sam čojek, a žena ti je žena,

I pošto si je već imo,

Sa nesrećom je bolje u postelji no s njom,

Jer večeri su duge a treba živjeti sa svojim mukama,

Provesti sa svojim brigama;

I dosta je brojati njih, ko ovce da se ne izgube.”

 

„Vremena su se promjenila, i više nije ko što je bilo

Ja sam bitinski čobanin, al znam da je s ovu stranu Amerika, i s onu Kina,

Da jedni trče za ovcama i drugi za mašinama,

I da ljudi uveče broje ovce a noću broje brige.”

 

„Ja sam ovčar, ali šta sve to znači?

Ovčari ne sviraju više frule kao nekada,

Ovčari sviraju u svoje nesreće,

I ništa više nije ko što je bilo, jer zašto bi i bilo;

I ništa više ne odgovara onom što prestavlja,

Ni to da sam Turčin, kad sam ustvari Bošnjak,

Ni to da čuvam ovce pod Olimpom, kad ovaj ustvari nije Olimp,

 

I znam da je gramofon kutija,

Da ako razbijem postoji jedan drugi;

I ja više ne verujem i ne klanjam.”

 

„I ja više neću imati sina,

Jer ni otac mene nije morao imati,

Jer jedan rob ne mora rađati drugog,

A slobodan čojek dovoljan je sam pred vječnošću.

I neću otići u Ameriku,

Jer bih i tamo čuvao ovce;

I znam što znam;

I znam da, što jednom treba i hoću da učinim učiniću.”

 

Tako govori jedan mladić, ogrnut noćju i kabanicom

Pod planinskom vejavicom,

Pod nebom oštrim, tamnim, hladnim,

Kotrljajući se za ovcama niz bregove,

Neznatan, bedan, sićušan, izgubljen,

Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka,

Bez veze, skoro glup, skoro idiot,

Dragi kamen ispali sa nebeskoga prstena,

Otkotrljan po ovim prostranstvima Bitinije,

Po ovoj Maloj Aziji i Olimpu,

Kao da je bilo gde drugde;

Sa nebeskoga prstena kojim svaku noć

Jedna nesreća sveta drugu verava.

 

I tako govori, kao što bi i makoji drugi

Svodio svoje reči i svoju krv niz bregove.

 

Na brodu Džul-čemal, februara 1932.

 

(Politika, 6. januar 1934. godine)

 

 

Komеntari0
60dca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja