četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 14.04.2016. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović i Jovana Rabrenović

Srpska privatizacija je bila i mašina za pranje para

Zamenom marke u evro u finansijskom sistemu našlo se tri puta više novca, a niko nije istraživao da li je bilo ulaska novca bez porekla, čega je sasvim evidentno bilo
(Пиксабеј)

U privatizaciji prljav novac ulazio je u Srbiju koliko je i kako je hteo. Kada prljav novac uđe, on „zarobi institucije”, a ta zemlja postaje „zarobljena” država, što je definicija Svetske banke. Drugim rečima, institucije ne rade za opšte interese nego za pojedince.

To je slučaj kao i s „Panama papirima”. Novac ide u Panamu da bi se oprao. A samo su izgovori da biznismeni tamo posluju da bi bili efikasniji i imali privatnost. Oni idu tamo, gde ih niko ne kontroliše. Srbija ništa ne preduzima da to istraži, a morala bi, ako želi jake institucije i vladavinu prava.

Ovim rečima Danilo Šuković, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, komentariše aferu sakrivanja novca u poreskim rajevima i povlači paralelu sa privatizacijama u Srbiji.

On dodaje da su i oni sami u Savetu svojevremeno došli do saznanja da  ni za jednu privatizaciju preduzeća u Srbiji nije traženo poreklo novca. Potvrdu za to dobili su iz OECD-ove analize o efektima privatizacije u Srbiji.

Pranje novca i pitanje utaje poreza aktuelizovani su prošle nedelje kada su iz advokatske kancelarije „Mosak Fonseka” procureli takozvani „Panama papiri”. Reč je o poverljivoj dokumentaciji koja je otkrila da su mnogi svetski političari sklanjali svoj kapital u poreski raj, kakva je Panama.

Najpoznatiji slučaj pranja novca u privatizaciji je to što je biznismen Mile Jerković optužen da je mnogobrojne firme kupio kriminalnim novcem Darka Šarića.

Primeri da je novac „opran” su i kada neko preplaćuje nešto što kupuje pa na primer, hotel koji vredi milion evra plati dva i više miliona. I dokapitalizacija nekog preduzeća može da posluži za pranja para, jer novim uplatama vlasnik veštački povećava vrednost preduzeća.

Keš u finansijske tokove ulazi na ilegalan i legalan način. Tako je Vera M. izbeglica iz Hrvatske prodala pre nekoliko godina kuću u Slavoniji. Dobijeni novac, više od 20.000 evra, u Srbiju je unela u torbi, vraćajući se autobusom iz Slavonije.

– Kada sam pare odnela u banku, pitali su me za poreklo. Odgovorila sam da sam prodala kuću, a oni su samo tražili na uvid kupoprodajni ugovor što sam i pokazala – kaže Vera M.

Dobri poznavaoci transakcija između Srbije i Hrvatske, kažu, da postoji i drugi način prenosa gotovog novca, a jedan od njih je i da kupac Hrvat dođe u Srbiju i u kešu isplati pazarenu nekretninu.

Na sličan način, mnogo gotovine uneli su i naši ljudi s Kosova i Metohije, BiH od prodaja svojih kuća i imanja.

Stručnjaci kažu, da se u ovakvim situacijama ne radi ni o kakvom pranju para. Reč je o legalnoj gotovini od prodaje imovine, ili novca dobijenog nasleđem.

Za razliku od Srbije, u Nemačkoj je nemoguće neku imovinu naslediti, a da za to ne zna država. Pri nasleđivanju svaki deo imovine vredniji od 100 evra pažljivo se uračunava u sumu koja se nasleđuje. U Srbiji, prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma

samo keš veći od 15.000 evra podleže ispitivanju porekla para.

Milan Škulić, profesor Krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže, da se u slučaju pranja novca radi o novcu iz krivičnog dela ili od izbegavanja plaćanja poreza koji se ubacuje u legalne tokove. Novac dobijen nasledstvom ili poklonom to nije.

– Prva faza u pranju novca je da se keš od, na primer, narkotika ubaci na neki račun. U svetu postoje specijalizovane banke za to. Sledeća faza je da se taj novac dalje transferiše i na kraju vrati vlasniku. Tragove novca je teško pratiti i može da se desi da se trag novca izgubi – kaže Škulić.

Mnogi ulaganje ruskog kapitala u Crnoj Gori vide kao „studiju slučaja” pranja para, a taj novac nije stigao u koferu, već je isplaćen preko računa, što znači, da je na nekoj drugoj destinaciji ušao u finansijske legalne tokove.

Ovaj stručnjak podseća da je konverzija mnogobrojnih evropskih valuta – marke, franka, guldena u evro poslužila i za pranje novca, pogotovo iz inostranstva. Na kraju tog procesa zamenjeno je tri puta više para nego što se očekivalo, što može biti posledica pogrešne procene koliko građani novca imaju, ali i pranja para.

Mnogi su skloni da za to što se 2003. godine u sistemu Srbije pojavilo tri puta više para optuže tadašnjeg guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića. Škulić, međutim, kaže da se mora imati u vidu vreme kada se to dogodilo, a to je da je zamena novca rađena posle 10 do 15 godina ratova i sankcija, kada građani nisu imali poverenja u banke, već su novac držali u slamaricama.

On još jednom naglašava da svaki keš nije nužno sumnjiv i da imati gotovinu nije nelegalno. Pogotovo zbog naše istorije da su banke opljačkale građane, „umesto da građani pljačkaju banke”.

Država u kontroli prometa gotovine, kaže Škulić, treba da nađe pravu meru. Preterane provere nisu dobre, uplašiće građane i oni će odustati da polažu novac u banke ili od investiranja.

U Srbiji mnoge stvari velike vrednosti mogu da se kupe kešom, dok preduzeća posluju preko računa. Stanovi se kupuju preko računa, a novac može da potiče iz ušteđevine. I ni po čemu ne mora da bude sporan.

Načini pranja novca stalno se menjaju, jer se menjaju i odgovori države. Perači para i dalje, naravno, kupuju kuće, stanove, zemlju, ali novac ulažu i u keš intenzivne delatnosti (one u kojima ima mnogo gotovine), kao što su građevina ili ugostiteljstvo. Uvek su aktuelne i spoljna trgovina i fiktivne fakture.

Kod nas su političari više puta najavljivali hitno donošenje zakona o poreklu imovine, čija bi svrha bila izbegavanje utaje poreza, jer je nelogično da neko s platom od 50.000 dinara vozi BMV. Tome se i do sada, metodom unakrsne procene prihoda i imovine, moglo stati na put. Međutim, Poreska uprava nikada nije saopštila da li je otkrila makar jedan takav slučaj.

Komеntari17
04254
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja