četvrtak, 23.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:15

Otisak palca u Užicu

Na pitanje ko je i sa čijom dozvolom srušio kuću Ljubomira Stojanovića, trebalo bi da odgovori srpska javnost
Autor: Miloš Kovićsubota, 16.04.2016. u 08:30
Тренутак рушења куће Љубомира Стојановића (Фото лична архива)

Užičani su godinama, u centru grada, prolazili pored ruine od kuće u kojoj se rodio Ljubomir Stojanović (1860–1930), predsednik Vlade Kraljevine Srbije, ministar, istoričar, filolog, profesor Velike škole i član Srpske kraljevske akademije. Poslednjih meseci njena fasada bila je okrečena, i na sebi je imala ploču sa osnovnim podacima o svom velikom žitelju. Ali, niko se nije potrudio da zastakli njene prozore, niti da zaključa vrata. Kuća Ljubomira Stojanovića bila je, tako, sklonište za ptice i pse lutalice.

Užičani su uveliko sumnjali da je namerno prepuštena vremenu i propadanju, jer se nekom moćnom i bogatom svidela njena „atraktivna lokacija“. Sve što se moglo saznati bilo je da je kuća posle smrti Ljubomira Stojanovića bila preprodavana i da nije bila pod zaštitom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, niti Zavoda za zaštitu spomenika iz Kraljeva, pošto je procenjeno da nema arhitektonsku vrednost.

U ponedeljak, 11. aprila 2016, prolaznici su videli radnike na krovu kuće Ljubomira Stojanovića. Svedoci kažu da su se obradovali, jer su pomislili da je konačno počela njena rekonstrukcija i spasavanje. Ubrzo su shvatili da je ovi ljudi ne leče, nego razaraju. U utorak je počela ogorčena prepiska na društvenim mrežama i razmena fotografija koje su prikazivale radnike i mašine koji u po bela dana, u centru grada, ruše kuću jednog od najvećih Užičana, dok prolaznici bespomoćno stoje i gledaju. U ljudima se obnovilo, pritajeno ali očigledno vrlo živo, osećanje ogrehovljenja, zbog toga što su pre nekoliko decenija dozvolili da im na sličan način sruše kuću Milutina Uskokovića. Prošlog utorka, od kuće Ljubomira Stojanovića u Užicu ostala je samo gomila ruševina.

To što se u Užicu zbilo nameće niz pitanja. Tri su najvažnija. U čemu je značaj ovog događaja? Ko je i sa čijom dozvolom srušio kuću Ljubomira Stojanovića? Kako sprečiti ovakve događaje?

Da bismo odgovorili na prvo pitanje, potrebno je da znamo čija kuća je prošlog utorka srušena u Užicu. Ljubomir Stojanović je, naime, svojim životom i javnim delovanjem svedočio da je moral u srpskoj politici ne samo moguć, nego i neophodan. Bio je predsednik Samostalne radikalne stranke, građanske levice, koja je iznad svega stavljala vernost načelima demokratije, društvene solidarnosti i patriotizma. Sami „samostalci“ svoju stranku su, u vreme skandala zbog poigravanja kralja Aleksandra Obrenovića zakonima i ustavima, i njegove ženidbe Dragom Mašin, nazivali „moralnom žandarmerijom“. Stojanovića su savremenici, zbog njegove stroge načelnosti, hrabrosti, izrazitog patriotizma, skromnosti i stavljanja opšteg interesa iznad ličnog, poredili sa rimskim senatorima iz vremena republike. Kao ministar, predstavnike stranaka primao je stojeći, da bi sprečio „prijateljska posredovanja“ i gubljenje vremena. Kada mu je 1912, u skupštinskom klubu, jedan stranački prijatelj uzgred pomenuo da je on ipak, kao bivši premijer, ministar, član Državnog saveta i profesor Velike škole, za razliku od poslanika iz unutrašnjosti i sa sela, imao prihode sa raznih strana, Ljubomir Stojanović je napustio mesto vođe stranke, poslaničko mesto, odrekao se svih redovnih prihoda i počeo da živi samo od honorara koje je dobijao za stručne članke i monografije. Hranio se na najskromniji način u kafani „Kasina“ na Terazijama i uporno sprečavao pokušaje Ljubomira Davidovića i Milorada Draškovića da mu, uz njegove jevtine obroke, poruče i vino. Odbijao je molbe stranačkih prijatelja da se predomisli; njegove odluke bile su konačne i neopozive. Da li je, dakle, slučajnost to što baš danas, u rasprodatoj državi, razorenoj samoživošću i partijskom korupcijom, u kojoj su nasilje i razmetanje nevaspitanjem postali društvena norma, srušismo kuću Ljubomira Stojanovića?

Na pitanje ko je i sa čijom dozvolom srušio kuću Ljubomira Stojanovića, trebalo bi da odgovori srpska javnost. Jedan tekst u novinama, sam po sebi, malo toga može da promeni, ali hajde da vidimo da li bi, ipak, mogao da nešto pokrene?

Konačno, šta činiti? Ne bi trebalo da očekujemo bilo kakvu pomoć i podršku države. Narodni poslanici više ne predstavljaju i ne zastupaju nas, nego svoje stranke i svoje stranačke vođe. Osećanje bespomoćnosti i napuštenosti koje tako dobro poznaju ne samo stanovnici Orahovca ili Velike Hoče, nego i Savinca, Užica i Beograda, jeste sistemskog porekla. To što pojedini Užičani i Društvo istoričara Užica, uprkos pokušajima, nisu uspeli da spreče rušenje kuće Ljubomira Stojanovića, ne znači da je takav vid delovanja jalov i pogrešan. Jedini način je udruživanje na lokalnom nivou, između ljudi koji se međusobno poznaju, sugrađana, suseda, parohijana, kolega, prijatelja. To je slično onome što su Ljubomir Stojanović i njegovi radikali, ugledajući se na Švajcarce, nazivali lokalnom samoupravom. Samo se ne sme raditi na mahove – otpor mora da bude uporan i neprekidan. Ljudi sa testerama posekli su hrast zapis, star šest vekova, iznenadno i brzo, tek pošto su sačekali da popusti pažnja meštana Savinca i njihovih prijatelja. Sličan rukopis, ili, bolje rečeno, otisak palca, vidljiv je i u Užicu. Vreme je da naučimo da dešifrujemo ovaj varvarski potpis.

Istoričar, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu


Komentari20
74c77
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

UE1
Igre oko ove lokacije su počele još oko 2009 godine, ao tome izgleda najviše znaju g-Murić i g-Pajović koji su tada pomerali i nebo i zemlju da odredjenom investitoru, za određenu apanažu obezbede ovu atraktivnu lokaciju. Tada su sprečeni da to urade , ali izgleda da ni ivi danas nisu imuni na ''apanaže''.
Подешавање историје
Можда је кућа Љубомира Стојановића непријатно сведочила о стварном и могућем па је за неке боље да је нема.
Dinka Latinka
To da cemo porusiti I unistiti nije nista za cudjenje, tu smo bez konkurencije, a da li cemo I kada nesto sagraditi I stvoriti - e, to je vec interesantna tema za razgovor. Uzice je do te mere unakazeno sa neodrzavanim ( prava rec- propalim) kucama I zgradama, da nemam bas nekih emocija ako je jedna od njih srusena. Kad bi na primer u parku, u gradu, nikla lepa klupa I dostojna tabla sa kratkom biografijom I likom Ljubomira Stojanovica, bilo bi u takvom gestu vise dostojanstva nego u sramotno zapustenoj kuci. Kada lesinarima za oko zapadne plac, nema toga sta nece srusiti da se domognu cilja. Spomen kuca cuvenom sugradjaninu je maciji kasalj, cekajte dok pocnu rusiti I otimati ljudima I porodicama jedina prebivalista.
УЕ
До пре годину,када је почела прича са рушењем куће,нисам много знао о Љубомиру Стојановићу, признајем,ван онога што сам могао прочитати на плочи која је стајала на његовој родној кући. Туда идем на посао сваког јутра и враћам се,послеподне. За Љ. Стојановића се не бринем, он је себи за живота подигао споменик својим делом. Успомена на њега ће се боље чувати настављањем његовог филолошког рада кроз Фондацију, или бар да неки политичар почне угледати на њега и његове поступке, како је указао г. Ковић. Тако ће му бити одата много већа почаст него чувањем по сваку цену ружног и неугледног кућерка у строгом центру града. Али, велико- Срби не би били то што јесу, када не им не би била важнија форма од суштине. И када не би искористили прилику за мало ламентирања и кукњаве, и, незаобилазног, помињања Тита...
Zoin Mihailo
U reči: Užičani srušili rodnu kuću zbog robne.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja