nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 17.04.2016. u 08:30 Branislav Gulan

Pred novom agrarnom politikom

Srbija raspolaže sa 5,2 miliona hektara poljoprivrednih površina (koristi se 3,35 miliona hektara), počiva na agraru i potreban joj je novi koncept razvoja u ovoj oblasti

Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova agrarna politika. Ili strategija, svejedno je kako će se zvati, ali važno je da donese rezultate. Politika mora biti realna i ostvariva. Pored nove vlade, očekuje se da će je usvojiti i budući sastav skupštine. Tako će biti dugotrajna i obavezivati buduće vlade i ministre. A ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A njih je od demokratskih promena 2000. do danas bilo – 12!

Republika Srbija raspolaže sa 5,2 miliona hektara poljoprivrednih površina (koristi se 3,35 miliona hektara), počiva na agraru i potreban joj je novi koncept razvoja u ovoj oblasti. Dakle, ono što postoji, agrarna strategija vlade od 21. jula 2014, nije donelo očekivane rezultate! Naime, u prvoj godini sprovođenja te strategije, 2015, razvoj poljoprivrede, umesto planiranog rasta od 6,1 odsto, beleži fizički pad proizvodnje od osam odsto (podatak RZS)!

Ostvareni rezultati pokazali su da je strategija bila plan nerealnih želja (200 eksperata-kreatora napisali su 145 strana teksta)!

Nova vlada i, možda, novi resorni ministar, dakle, trebalo bi da izgrade novu agrarnu politiku, identifikuju sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovoljnog ekonomskog položaja do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovoljnog udruživanja poljoprivrednika.

Problem je i u spoljnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara jer u strukturi izvoza dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, a ne prerađeni, s većom dodatnom vrednošću. Niz je i drugih problema koji se akumuliraju već decenijama i ozbiljna su kočnica u razvoju poljoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarna politika, za spas poljoprivrede, sela i Srbije. Srbija ima 4.709 seoskih naselja, a u 1.034 manje je od po 100 stanovnika. S nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Novu agrarnu politiku treba kreirati na osnovu naših specifičnosti, ali i uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. To znači da se moramo osloniti i na zajedničku poljoprivrednu politiku EU i formirati nove institucije za sprovođenje realne politike.

U prvom redu treba osposobiti agencije preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni našoj zemlji (da ne ostanu samo želja) i uvesti moderne metode vođenja realnih statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bismo mogli planirati i pratiti proizvodnju. Prioritet mora imati donošenje nove strategije razvoja, prvo na nivou vlade, a potom i u Skupštini Srbije. S tim da se poseban akcenat stavi na koncept reindustrijalizacije, bez koje privreda Srbije ne može napred. U okviru tog koncepta agroindustrija bi trebalo da predstavlja veliku šansu. To znači da nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uključuje i oporavak stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene poljoprivrede, kojoj Srbija teži. Ali i mnoge stvari kojima smo opterećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg modela! Treba razvijati uspešan porodični biznis na poljoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da se proizvodi što više zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište.

Primera radi, EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) očekuje da od Srbije u narednoj polovini veka godišnje kupuje po 50.000 tona bebi-bifa. Da tome nismo posvećivali pažnju, najbolje govori podatak iz 2015. godine kada je izvezeno samo 315 tona! Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU za godišnji izvoz 8.875 tona bebi-bifa. Ali, nikada se toj količini nismo primakli.

Sprovođenje nove, buduće, agrarne politike znači i napuniti prazne staje u Srbiji. Pored već praznih staja kod većine od 350.000 registrovanih gazdinstava (gde postoji samo 15.000–20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće moći odjednom da se napune, ali boljom i stimulativnom agrarnom politikom, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – to je moguće.

*Publicista, član Odbora za selo SANU

Komentari17
ebde6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljubisa Vukovic
Iz priloga saznasmo da je 200. ( dve stotine) strucnjaka radilo na definisanju necega sto nazvase " strategijom". Kada bismo makar u naznakama saznali koji su to ' strucnjaci' koji sacinise nesto cega su se odmah odrekli, jer da nije tako, na stotine puta samo za godinu desavanja u poljoprivredi, odnosno nedesavanja, reagovali bii. Drugo, 'pisac' priloga stavljajuci u istu ravan strategiju i politiku pokazuje funkcionalno neznanje ( nerazumevanje) principa privrednog razvoja, konkretno, poljoprivrednog razvoja. Da ga poducim ( kao magistar nauka) da strategija uvek ide ispred politike, ili politika. Zato nije ni cudno da vec nekoliko godina ( skoro jedan reproduktivni ciklus u stocarstvu) nikako da realizujemo odobrenu kvotu od strane EU za izvoz tzv. bebi-bifa. O drugim aspektima kvaliteta rada u granama poljoprivrede da ne govorim, a tek o setu zahteva kvaliteta u poljoprivredi i industrijama koje jesu u tzv. asocijativnom odnosu prema poljoprivredi ocito ne vredi pisati.
milos
Verujem da su svi podaci u tekstu tacni. Da krenemo redom 631.000 gazdinstava puta u proseku 3 clana je 1,8 miliona ljudi zivi od poljoprivrede. Neverovatno , to je 25-30 %od ukupnog broja stanovnika R.Srbije. U zemljama sa razvijenom poljoprivredom ,tom granom se bavi od 3-5% stanovnika. Izvoz mesa(govedje,svinjsko itd) smo imali pre, ucinjeno je sve da se unisti. Ono sto se 20 godina unistava ne popravlja se za 5 godina. Realno, navedene izvozne kvote mi necemo postici, i ne treba gajiti laznu nadu. Strucnjaka na papiru previse a pravih prakticara malo. Svi dosadasnji ministri politicari ili teoreticari a od prakse ni jedan dan.Od 01.06.2016.g. slobodan uvoz iz EU. Sta ce biti drugog juna?Apsolutno pogresan pristup svim bitnim tackama razvoja poljoprivrede od strane ministarstva, strucnih teoreticara i nezajazljivih politicara. Jedno pitanje : zasto svi veleposednici ulazu u poljoprivredu? Jedina grana privrede gde je nemoguce kontrolisati promet i tako reci "oprati novac" .
Vlajko
Greška. Na selu nije puta 3, nego u proseku puta 5. To znači preko 3 miliona ljudi ili oko polovina stanovništva živi direktno ili indirektno od poljoprivrede.
Aleksandar
Gospodo, 23 godine aktivno radim u stocarstvu a indirekno preko 35. Sa vecinom stvari se slazem ali postoje dva mala problema koja treba da resimo pre nego bilo sta pocnemo da radimo dalje. Da bi se to sve realizovalo moramo promeniti svest, od seljaka do Premijera. Drugo, ko su ti ili taj koji ce do uraditi? Posle moramo razviti industriju koja ce zaposliti visak radne snage iz poljoprivrede, i sa ostatkom razvijati strategiju. Kada nam broj poljoprivrednika spadne ispod 5%, od ukupnog radno sposobnog stanovnistva i budemo sa tim brojem imali ucesce od 30% od BND, bicemo prava drzava. Pored toga poljoprivredom ce se baviti oni koji znaju a ne oni koji imaju pare, eto nama prosperiteta i tako posle 15 godina bice nam bolje.
Zorka Papadopolos
Ne mislim da moramo poljoprivredu da razvijamo po ugledu na druge zemlje. Svaka zemlja ima svoje specificnosti. Nasa klima je kontinentalna, dakle drugacija od one u Spaniji, Grckoj, Italiji. To je nepovoljno u odnosu na rano povrce, voce. Ali, zemlja nam je izuzetno plodna, a i vode imamo u velikim kolicinama. Dakle, ako smanjimo proizvodnju kultura koje se industrijski proizvode i okrenemo se vocarstvu i povrtarstvu KVALITETNIH sorti, povecacemo zaradu i zaposlicemo vise ljudi. Povoljno je da smo blizu trizista koje je u stanju da plati nase kvalitetne proizvode. Uzgred, nase (sveze) meso je neuporedivo ukusnije od bilo kog koje sam jela u Nemackoj. Nazalost, nase preradjevine od mesa su mizernog kvaliteta. Uzgred, cudi me da tako malo ljudi na ovu temu diskutuje. Izgleda da Srbiju piljoprivreda dibidus ne interesuje.
Ishrana prema krvnim grupama
Prilikom planiranja razvoja poljoprivrede, mora se imati u vidu da se ishrana modernog čoveka promenila. Danas se mnogo više jede povrće, voće, riba,.. a minimalno meso i hleb (manje se fizički i radi, a više intelektualno).. Doktori iz Amerike, koji zagovaraju ishranu prema krvnim grupama, tvrde da je krvna grupa A "jača" od O i B , pa će sve više dece biti sa A krvnom grupom (danas u Srbiji 45%) , čija ishrana mora da se zasniva na povrću, voću, ribi,.. a svinjsko meso je zabranjeno (ono se pretvara u salo) !!! Novak Đoković je prihvatio sličnu ishranu i zato je fizički najspremniji !!!
"Јачина" крвних група?
Хвала што сте нас просветлили у вези са "јачином" крвних група, али мислим да постоје боља места за изношење ставова америчких доктора "koji zagovaraju ishranu prema krvnim grupama". Тамо ћете имати много више успеха.
Гуланфер - градски
- Сељаци, ако вас још има, доста сте ишли на зборове грађана; направите једном свој сељачки збор-док вас нису начисто гулили. - Прошли су грађански ратови - сељаци, будите мирни све су то закували ови из града! Од 1950. (после банкрота и глади) је пресељавањем сељаштва (које је створио Милош својом аграрном реформом) у стотине фабрика грађене на лединама (са туђим парама), и са идотском музиком припреман терен потоњим властодршцима за уништавање села и пољопривреде. Обнављањем села почело би појачано рађање деце, а храна би била на светском тржишту најскупља – наравно у корак би ишла и зарада.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja