ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Da li će istraživači u institutima ostati bez plata

Ministarstvo prosvete raspisalo novi konkurs kojim su uvedeni oštri uslovi za odobravanje projekata – od kojih naučnicima direktno zavisi zarada. – Budžet za nauku isti kao pre šest godina, ali se broj istraživača povećao za više od šezdeset odsto
Autor: Sandra Gucijanutorak, 19.04.2016. u 20:01
Преговори се настављају, а конкурс је отворен до 13. маја (Фото С. Гуцијан)

Ministarstvo prosvete je objavilo Konkurs za naučnoistraživačke projekte za ciklus 2016–2019. i za 2020. godinu. Uslovi za odobravanje projekata su pooštreni i nadležni najavljuju da „prolaznost” više neće biti stoprocentna, kao u prethodnim decenijama. Kako je obrazložio ministar Verbić, cilj je da istraživači predlažu kvalitetnije projekte.

Takvom načelnom stavu se ne može prigovoriti, ali su nova zakonska rešenja izazvala veliki revolt dela akademske zajednice. Istraživači u institutima će prvi put doći u poziciju da strahuju da njihovi projekti neće biti prihvaćeni, što će značiti i mogućnost da ostanu bez plate.

Sindikat nauke zamera što ministarstvo nije obznanilo šta će se dogoditi sa istraživačima čiji projekti ne budu prihvaćeni. Problem je i što je budžet za nauku ostao isti, oko 11 milijardi evra, a očekuje se da će broj istraživača porasti sa 11.000 na čak 18.000.

Zaposlene u institutima posebno „boli” činjenica što su njihovim kolegama na fakultetima projekti dodatni izvor prihoda uz redovnu nastavničku platu, a naučnicima sa instituta zarada zavisi isključivo od projekata. Kako kaže dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, na sve ovo treba dodati i da su naučnici zakinuti i za dva odsto povećanja plate koje su dobile sve javne službe, pa i prosveta.

Koliko je dramatična situacija u nauci, videlo se na konferenciji za medije Sindikata nauke, sa temom „Novi konkurs za projekte gasi nauku u institutima”, na kojoj se, neočekivano i za novinare i za sindikaliste, pojavio ministar prosvete dr Srđan Verbić. Iako je u pozivu novinarima pisalo da je sindikat „zaprepašćen sadržinom konkursa koja vređa dostojanstvo velikog dela naučne zajednice” i da je „Ministarstvo na svoju ruku, suprotno svim dogovorima, unelo u konkurs neprihvatljive diskriminišuće uslove”, pojavom Verbića je značajno „spuštena lopta”.

Odakle odjednom 7.000 novih istraživača
Predstavnici sindikata su bili iznenađeni najnovijim podatkom da Ministarstvo prosvete očekuje da se na konkurs prijavi čak 18.000 istraživača, jer ih je u prethodnom ciklusu bilo 11.000. Đurđica Jovović je rekla da pretpostavlja da među ovim novim istraživačima ima novih, mladih doktora nauka, ali i onih sa privatnih fakulteta, jer sve više privatnih institucija ispunjava uslove akreditacije za bavljenje naukom.Na naše pitanje da li se zna koliko je istraživača na privatnim fakultetima, dr Aleksandra Milutinović Nikolić je odgovorila da ih je u prethodnom ciklusu bilo 200, a da se sad očekuje da ih bude „više hiljada”. Ministar Verbić nije odgovorio konkretno na naše više puta postavljeno pitanje, već objasnio da će sada prvi put pravo konkursa imati i zaposleni u raznim naučnim centrima i obećao da će svaki deo konkursa biti transparentan – javno će biti objavljeno ko je učestvovao, sa kakvim predlogom i kako je projekat ocenjen.Dr Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku primetio je da transparentnost ne znači da je nešto i pravično i pravedno i dodao da je veliko pitanje kako se biraju recenzenti i koji će biti njihovi kriterijumi za odabir projekata. On je dodao da je najmanje para u budžetu predviđeno za društvene nauke.

Verbić je objasnio da u nedostatku nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj (koji još nije formiran), Ministarstvo prosvete direktno razgovara sa predstavnicima instituta, da je već održano nekoliko sastanaka i da su mnoge primedbe prihvaćene. On je istakao da je došao da pruži podršku određenim zahtevima sindikata, jer je „država ostala dužna ljudima zahvaljujući kojima je Beogradski univerzitet dospeo na Šangajsku listu najboljih univerziteta na svetu”. Po njegovim rečima, državi je cilj da „sačuva ljudski kapacitet u nauci” i ulaže u oblasti koje su prioritet za Srbiju. Ministar je dodao da je neophodno da se što pre napravi model institucionalnog finansiranja instituta koji bi mogao da zaživi 2019. godine i koji će da reši mnoge aktuelne probleme. Međutim, do tada...

– Ovim konkursom će biti finansirano manje projekata nego pre šest godina, jer ćemo se fokusirati na najbolje. Prolaznost mora da bude manja, a uslovi oštriji, ne može više da se dogodi da bude finansirano bukvalno sve što se predloži. To ne znači da će pojedini istraživači biti oštećeni, naći ćemo načina da zadržimo mlade koji rade na institutima – objasnio je Verbić.

Dr Đurđica Jovović sa Instituta za medicinska istraživanja naglasila je da je Ministarstvo prihvatilo samo 10 odsto primedbi naučne zajednice i dodala da je ovim konkursom ugroženo oko 3.000 istraživača u oko 50 instituta koji žive isključivo od projekata.

– Ukrstili smo podatke i utvrdili brojne nepravilnosti u sadašnjem sistemu finansiranja. Na primer, kolega na fakultetu u zvanju redovnog profesora koji ima kategoriju A6 (minimalni uslov za dobijanje projekta) ima gotovo istu zaradu kao naučni savetnik (najviše zvanje u institutu) u najjačoj kategoriji A1 – istakla je Jovovićeva. Inače, u prvom slučaju plata je 91.287 dinara (zarada profesora po osnovu nastave i projekata), a u drugom 92.406 (zarada naučnog savetnika koji realizuje projekat).

Ona je demantovala informacije da „sindikat hoće da sruši konkurs”, već da samo traže da se usvoje primedbe kako bi istraživači bili što manje oštećeni. Kako se čulo, kompromis je već napravljen kada su u pitanju mladi istraživači, ali je ostalo da pravna služba ministarstva utvrdi šta je moguće promeniti kada je konkurs već objavljen.

– Mladi su posebno oštećena kategorija, naročito oni koji su doktorirali na vreme, a sada treba da trče istu utakmicu sa nama koji smo zaposleni više decenija. Istovremeno su zaštićeni oni koji su još na doktorskim studijama i koji studiraju mnogo duže nego što bi trebalo – rekla je dr Aleksandra Milutinović Nikolić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Pregovori se nastavljaju, a konkurs je otvoren do 13. maja.


Komentari88
b958c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Profesor prava
Institut za etnografske studije SANU već je uputio otvoreno pismo ministru Verbiću u kome ukazuje na nezakonito raspisivanje konkursa i donošenje pratećih akata, uključujući i krajnje sumnjiv i netransparentan način imenovanja predsednika radnih grupa za donošenje akta o raspisivanju konkursa i akta o vrednovanju istraživačkih rezultata. Isti institut najavljuje više tužbi, a isto će učiniti nekoliko drugih instituta, kao i kolege sa Pravnog fakulteta. Nezakonitosti uključuju: raspisivanje konkursa bez zvaničnog mišljenja Nacionalnog saveta za nauku, koji čak nije ni fomiran, a takvo zvanično mišljenje je deo zakonom propisane procedure. Potom, nezakonitosti uključuju objavljivanje "falične" liste referenci istraživača na internet stranici Ministarstva, i oglušivanje o intervencije u vezi sa greškama, uz najavu bodovanja istraživača po pogrešnoj listi, uz pravo žalbe. Odgovori su arhivirani, članovi zakona evidentirani, slede upravni sporovi i krivične prijave za različita dela.
Mila
Шта ће пензионерка на челу министарства? Да ли јој је то награда што што се није мешала у свој посао док је била у Националном савету за науку?
posmatrač
šta ćemo tek sa ljudima koji su magistrirali, doktorirali na državnim fakultetima, stekli potom i naucna zvanja na osnovu kvaliteta i broja radova, ali nisu zaposleni u institutima ni na fakultetima, je su te institucije pod plaštom autonomije, a država finansira, PRIVATIZOVALI PROFESORI, RUKOVODIOCI, pa se zapošljavaju sinovi, kćeri, naročito mlade ljubavnice, buduće velike naučnice?
Ивана
Што се тиче коментара које се односе на то "шта ови научници раде, дај да видимо резултате", то је управо оно што и ми желимо, да се види ко колико ради и да буде стога и смештен о одговарајућу категорију. Ми смо остали у овој земљи јер смо тако одлучили, а не јер смо тако морали, а такви људи су земљи нашег финансијског профила најпотребнији: образовани кадар који је спреман да ради за мизерну плату у лошим условима. Само тражимо да се мизерно не претвори у понижавајуће и да радимо у миру, а не да стрепимо од следећег хира Министарства.
М
Јако велика количина људи жели да наука падне. Не разумем зашто? Као резултати нису довољно добри. Ма резултати су ВАНСЕРИЈСКИ! Истраживачи са фантастичним скилсетом (језици, математика, инжењерство...) раде за плату исту као сеоска учитељица (50 000 динара) и по правилу без лабораторија, пара за огледна постројења или стручну литературу (осим преко КОБСОН-а, Богу хвала бар на томе). Дакле само уз помоћ КОБСОН-а и плате која једва покрива трошкове живота, Београдски истраживачи из института и иновационих центара су изнели УниБГ и све крпеље професорске на Шенгенску листу и омогућили да се солидна количина пара из ЕУ фондова улије у Србију. Шта би тек урадили да им се да плата по 100 000 динара, могућност да планирају каријеру дуже од једног пројектног циклуса, лабораторијска опрема и скину са ногу букагије ментора уцењивача? Па разбили би! Наука научницима, просвета професорима. Сарадња наравно, али мора да се зна ко је главни у ком сектору.
Pele
Upravo tako. Naučnici iz instituta su višestruko povećali broj naučnih radova štampanih u međunarodnim časopisima, u konkurenciji sa celim svetom, i tako doveli Beogradski univerzitet na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta u svetu. Ko misli da u svojoj oblasti može da se takmiči tako uspešno sa mnogo bogatijim strancima, taj ima pravo da tvrdi da su naučnici neuspešni. Ostali bi trebalo da se uzdrže.
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja