Da li će istraživači u institutima ostati bez plata

Ministarstvo prosvete je objavilo Konkurs za naučnoistraživačke projekte za ciklus 2016–2019. i za 2020. godinu. Uslovi za odobravanje projekata su pooštreni i nadležni najavljuju da „prolaznost” više neće biti stoprocentna, kao u prethodnim decenijama. Kako je obrazložio ministar Verbić, cilj je da istraživači predlažu kvalitetnije projekte.

Takvom načelnom stavu se ne može prigovoriti, ali su nova zakonska rešenja izazvala veliki revolt dela akademske zajednice. Istraživači u institutima će prvi put doći u poziciju da strahuju da njihovi projekti neće biti prihvaćeni, što će značiti i mogućnost da ostanu bez plate.

Sindikat nauke zamera što ministarstvo nije obznanilo šta će se dogoditi sa istraživačima čiji projekti ne budu prihvaćeni. Problem je i što je budžet za nauku ostao isti, oko 11 milijardi evra, a očekuje se da će broj istraživača porasti sa 11.000 na čak 18.000.

Zaposlene u institutima posebno „boli” činjenica što su njihovim kolegama na fakultetima projekti dodatni izvor prihoda uz redovnu nastavničku platu, a naučnicima sa instituta zarada zavisi isključivo od projekata. Kako kaže dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, na sve ovo treba dodati i da su naučnici zakinuti i za dva odsto povećanja plate koje su dobile sve javne službe, pa i prosveta.

Koliko je dramatična situacija u nauci, videlo se na konferenciji za medije Sindikata nauke, sa temom „Novi konkurs za projekte gasi nauku u institutima”, na kojoj se, neočekivano i za novinare i za sindikaliste, pojavio ministar prosvete dr Srđan Verbić. Iako je u pozivu novinarima pisalo da je sindikat „zaprepašćen sadržinom konkursa koja vređa dostojanstvo velikog dela naučne zajednice” i da je „Ministarstvo na svoju ruku, suprotno svim dogovorima, unelo u konkurs neprihvatljive diskriminišuće uslove”, pojavom Verbića je značajno „spuštena lopta”.

Verbić je objasnio da u nedostatku nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj (koji još nije formiran), Ministarstvo prosvete direktno razgovara sa predstavnicima instituta, da je već održano nekoliko sastanaka i da su mnoge primedbe prihvaćene. On je istakao da je došao da pruži podršku određenim zahtevima sindikata, jer je „država ostala dužna ljudima zahvaljujući kojima je Beogradski univerzitet dospeo na Šangajsku listu najboljih univerziteta na svetu”. Po njegovim rečima, državi je cilj da „sačuva ljudski kapacitet u nauci” i ulaže u oblasti koje su prioritet za Srbiju. Ministar je dodao da je neophodno da se što pre napravi model institucionalnog finansiranja instituta koji bi mogao da zaživi 2019. godine i koji će da reši mnoge aktuelne probleme. Međutim, do tada...

– Ovim konkursom će biti finansirano manje projekata nego pre šest godina, jer ćemo se fokusirati na najbolje. Prolaznost mora da bude manja, a uslovi oštriji, ne može više da se dogodi da bude finansirano bukvalno sve što se predloži. To ne znači da će pojedini istraživači biti oštećeni, naći ćemo načina da zadržimo mlade koji rade na institutima – objasnio je Verbić.

Dr Đurđica Jovović sa Instituta za medicinska istraživanja naglasila je da je Ministarstvo prihvatilo samo 10 odsto primedbi naučne zajednice i dodala da je ovim konkursom ugroženo oko 3.000 istraživača u oko 50 instituta koji žive isključivo od projekata.

– Ukrstili smo podatke i utvrdili brojne nepravilnosti u sadašnjem sistemu finansiranja. Na primer, kolega na fakultetu u zvanju redovnog profesora koji ima kategoriju A6 (minimalni uslov za dobijanje projekta) ima gotovo istu zaradu kao naučni savetnik (najviše zvanje u institutu) u najjačoj kategoriji A1 – istakla je Jovovićeva. Inače, u prvom slučaju plata je 91.287 dinara (zarada profesora po osnovu nastave i projekata), a u drugom 92.406 (zarada naučnog savetnika koji realizuje projekat).

Ona je demantovala informacije da „sindikat hoće da sruši konkurs”, već da samo traže da se usvoje primedbe kako bi istraživači bili što manje oštećeni. Kako se čulo, kompromis je već napravljen kada su u pitanju mladi istraživači, ali je ostalo da pravna služba ministarstva utvrdi šta je moguće promeniti kada je konkurs već objavljen.

– Mladi su posebno oštećena kategorija, naročito oni koji su doktorirali na vreme, a sada treba da trče istu utakmicu sa nama koji smo zaposleni više decenija. Istovremeno su zaštićeni oni koji su još na doktorskim studijama i koji studiraju mnogo duže nego što bi trebalo – rekla je dr Aleksandra Milutinović Nikolić sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.

Pregovori se nastavljaju, a konkurs je otvoren do 13. maja.