nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 20.04.2016. u 22:00 Jelena Kavaja

„Gugl” pobedio pisce u sporu oko digitalne biblioteke

Vrhovni sud SAD podržao odluku da džinovska onlajn baza predstavlja poštenu upotrebu autorskog dela, da je korisna i u skladu sa zakonom
Са манифестације поводом Дана књиге и Дана ауторских права у Букурешту 2013. године (Фото: Ројтерс/Б. Кристел

Dvanaest godina pošto je „Gugl” šokirao izdavačku industriju i pisce, najavljujući da će kopirati milione knjigu u onlajn biblioteku, pravna borba oko ovog projekta je konačno gotova. Američki Vrhovni sud odbacio je žalbu udruženja pisaca, ne uvaživši njihov stav da projekat predstavlja masovno kršenje autorskih prava. Sud je na ovaj način podržao odluku apelacionog suda da projekat predstavlja tzv. poštenu upotrebu autorskog dela, preneli su američki mediji.

Američki tehnološki džin sada može da kopira knjige za svoju onlajn bazu ne tražeći odobrenje autora i bez obaveze da im bilo šta plaća. Od 2004. godine, kada je počela gradnja džinovske digitalne biblioteke, skenirano je i digitalizovano više od 25 miliona naslova iz kolekcija velikih biblioteka, od kojih su mnoge zaštićene autorskim pravima. Korisnici mogu da pretraže bazu po ključnim rečima i izrazima i pročitaju delove teksta ili celo izdanje. Zainteresovani se dalje usmeravaju na prodavnice ili biblioteke u kojima se traženi naslovi nalaze. Neke od knjiga u bazi su stari naslovi koji više nisu zaštićeni autorskim pravima, ali ima i dosta novijih izdanja, objavio je „Njujork tajms”.

Tužbu su ranije pokrenuli i izdavači, ali su se nagodili: postigli su dogovor s „Guglom” da budu dostupni veći odlomci knjiga ili da prodaju digitalni primerak

Udruženje pisaca podnelo je tužbu protiv „Gugla” 2005. jer smatraju da je digitalna biblioteka komercijalni poduhvat koji srozava prodaju knjiga i onemogućava im da zarade od svog posla. U peticiji kojom su tražili mišljenje Vrhovnog suda naveli su da ovaj slučaj predstavlja „dosad nezabeleženo rastezanje doktrine pravednog korišćenja kojim se ugrožava zaštita autorskih prava u digitalnom dobu”. Među potpisnicima su svetski poznati pisci poput nobelovca Džona Maksvela Kucija i Margaret Etvud.

„Odbijanje da se žalba preispita još jedan je dokaz da smo svedoci ogromnog prebacivanja bogatstva iz kreativnog u tehnološki sektor, ne samo u književnosti nego u svim sferama umetnosti”, navela je u saopštenju književnica Roksana Robinson, predsednica udruženja.

„Gugl” je izrazio zadovoljstvo konačnim ishodom. Kompanija je od početka zauzela stav da je reč o pravednoj upotrebi zaštićenih dela i da stvara „katalog za digitalno doba”.

Novinar Džef Roberts, koji u magazinu „Forčen” prati kulturu i nove tehnologije, ocenio je da je odluka, iako udarac za književnu elitu, ipak dobra.

„Skeniranjem knjiga napravljena je bogata riznica znanja koje svako može da koristi. Podaci koji su nekada bili skriveni u prašnjavim tomovima na Harvardu ili Stenfordu sada su na klik miša daleko od svakog s tastaturom i internetom”, napisao je Roberts i dalje branio „Gugl” od kritika da je profitirao na tuđi račun.

„Kompanija ne zarađuje od pretraga, a svaki autor ima pravo da zatraži da se ukloni čak i isečak od nekoliko rečenica. U stvari je izgubio jer je snosio ogroman trošak skeniranja, a ima i pravne troškove decenijskog procesa”, objavio je „Forčen”.

Tročlano sudsko veće apelacionog suda je prošle godine zaključilo da je „Guglov” projekat koristan i u skladu sa zakonom. Da je konačna odluka bila drugačija, američki tehnološki gigant bi morao da plati odštetu od nekoliko milijardi dolara.

Tužbu su ranije pokrenuli i izdavači, ali su se na kraju nagodili. Neki izdavači su postigli dogovor s „Guglom” da budu dostupni veći odlomci ili da prodaju digitalni primerak, a drugi su tražili da se uopšte ne prikazuje tekst iz njihovih izdanja.

Komеntari4
60140
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja