sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.04.2016. u 22:00 Zorana Šuvaković

Norveško ljudsko pravo

Čak i Norvežani, narod čije jedinstvene vrline duboko poštujem, umeju da me izbace iz takta. Njihova uverenost da će zauvek ostati apsolutno, doslovno, univerzalno pravični zaliči mi na ugovor koji su sami sa sobom potpisali i zarekli se da će ga bespogovorno poštovati, ali samo kada je reč o njihovoj sredini.

Tako je bilo kad su se suočeni sa neshvatljivim terorističkim zločinom Andersa Brejvika, koji je u jednom danu pobio 77 mladih ljudi, svi odreda zaricali da se Norveška neće promeniti.

Samo dva dana posle tragedije 22. jula 2011, tadašnji premijer, sada na čelu NATO-a, Jens Stoltenberg održao je antologijski govor.

Rekao je da se Norveška nikad neće odreći svojih vrednosti, da će odgovor na zločin biti „više demokratije, otvorenije društvo, više humanosti”.

Norveška neće posegnuti za osvetom, kao što je Amerika uradila posle jedanaestog septembra.

Brejviku je potom suđeno po svim normama pravosudnog sistema, plavokosi Norvežanin branio je svoj zločin kao neophodnu meru protiv nadirućeg islama. Dobio je maksimalnu kaznu od 21 godine zatvora.

Drugi to rade drukčije, terorista se likvidira na licu mesta, produži se vanredno stanje kao u Francuskoj, upada se u kuće, očevi se pred decom odvode usred noći, zadržavaju se u pritvoru.

Brejvik je ponovo posle nepunih pet godina izašao na sud. Ovoga puta kao tužilac protiv norveške države. Počeo je sa nacističkim pozdravom. Kako li je to uticalo na porodice koje su izgubile svoju decu? Nije bitno.

Sud je presudio u korist tužioca a protiv države – koja sada mora da plati sudske troškove, i da, ukoliko se ne žali višoj instanci, omogući Brejviku komuniciranje sa drugim zatvorenicima. U presudi je rečeno da je zabrana nehumanog i ponižavajućeg tretmana temeljna vrednost demokratskog društva.

Samovanje i izolacija okvalifikovani su kao tortura koja se u Norveškoj ne sme dozvoliti ni prema najvećim zlikovcima. Inače, kako govore stručnjaci, Oslo ne bi imalo pravo da ukazuje na greške drugim zemaljama u kršenju ljudskih prava.

Šta bi na sve ovo rekao bivši premijer a sada generalni sekretar NATO-a? Da li je Norveška stekla pravo da ukaže na greške vojne alijanse, na civilne žrtve i zatvorenike Gvantanama, na bombardovanje Jugoslavije, samovanje i izolaciju optuženika za ratne zločine u Sheveningenu?

Imaju li oni pravo da se žale nekom sudu i kad će se taj sudija oglasiti? Kad će se sadašnji čelnik vojne alijanse oglasiti da kaže kako je jedini pravi odgovor na sve napade više demokratije i više humanosti? Ili su ljudska prava univerzalna samo za sve Norvežane – pa makar oni bili i masovne ubice.

Komеntari19
f4770
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja