nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 21.04.2016. u 22:00 Ivana Albunović

Ni jaja iz Srbije ne mogu u EU

Kao i u slučaju sa svinjskim mesom, zabranjen nam je čak i prevoz preko teritorija članica, jer nismo usaglasili kontrolu salmonele sa evropskim propisima
Јаја можемо да извозимо само у Црну Гору, Босну и Херцеговину и Македонију (Фото Пиксабеј)

Srbija je jedina država u okruženju u kojoj se ne obeležavaju jaja i koja zbog neusaglašenosti sa veterinarskim propisima Evropske unije nema dozvolu za izvoz jaja u EU, saznaje „Politika”. Konkretno, državi se zamera što ne sprovodi kontrolu salmonele po standardima Unije.

Dodatan problem je što nam nije dozvoljen ni prevoz jaja preko teritorija država članica (identično kao i sa svinjskim mesom) pa proizvođačima ostaju nedostupne i pojedine zemlje CEFTA sa kojima bi bilo moguće dogovoriti izvoz.

Šta znače oznake
Praksa pečatiranja jaja postoji već nekoliko godina u Evropskoj uniji. Ova praksa povoljno je uticala na prodaju jaja jer kupcima daje dodatnu sigurnost. Kako se navodi na portalu živinarstvo, informacije sa otiska govore potrošaču sve što treba da zna o poreklu proizvoda. Recimo, prvi broj na pečatu pokazuje način uzgoja – nula znači da je jaje „organsko”, broj jedan da je iz slobodnog uzgoja… Iza prvog broja dolazi međunarodna oznaka kao na primer: Nemačka – DE, Srbija – RS, Mađarska –HU. Nakon ove oznake sledi kod farme, gde se ona nalazi i koja farma je u pitanju.

U Upravi za veterinu potvrdili su ovu informaciju za naš list uz objašnjenje da se u Srbiji „monitoring na salmonelozu radi u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom”. To ipak nije dovoljno ako želimo da te proizvode izvezemo na evropsko tržište. 

– Sve dok ne usaglasimo propise u ovoj oblasti neće biti moguć izvoz konzumnih jaja u EU. To, međutim, iziskuje velika finansijska sredstva – kažu u Upravi za vetrinu Ministarstva poljoprivrede.

Na pitanje zbog čega se u našoj zemlji ne obeležavaju jaja kao na svim drugim tržištima, što je ujedno i vid borbe protiv nelegalnog prometa, u ministarstvu neodređeno odgovaraju da se „trenutno radi na usklađivanju sa EU propisima”.

Poslednja država koja je dobila zeleno svetlo za plasman konzumnih jaja u EU bila je Makedonija. Evropski inspektorat za hranu objavio je da je ova država uspela da zaokruži program za kontrolu salmonele i uspostavi sistem za praćenje pesticida. Zbog toga je stavljena na spisak trećih zemalja koje u zemlje EU mogu da izvoze konzumna jaja. U Makedoniji, navodi se, postoji oko 110 živinarskih farmi i one proizvode više od 50.000 jaja dnevno. Proizvođači su na ovaj način dobili priliku da prošire poslove.

Rade Škorić, iz Poslovne zajednice živinara Srbije, kaže da je u ovom trenutku pitanje da li bismo i mogli, zbog cena, da budemo konkurentni na evropskom tržištu.

– Zbog svih ograničenja, nismo ni pokušali. Mnogo je veći gubitak što ne možemo da prevezemo robu kroz njihove teritorije i pokušamo recimo da plasiramo jaja na tržište Moldavije ili Rusije – kaže Škorić. 

On ističe da postoji još nekoliko razloga što Srbija nije na pozitivnoj listi Brisela za izvoz jaja. Recimo, pravilnikom o dobrobiti životinja nije više dozvoljeno da se koke nosilje čuvaju u klasičnim, konvencionalnim kavezima kakvi su dominantni u Srbiji.

Prema direktivi EU iz 2012. traže se takozvani „obogaćeni kavezi”– širi prostor u kojima se imitira prirodni ambijent.

Da bismo zamenili opremu za uzgoj, što je uslov koji zahteva EU, potrebno je ulaganje od 50 miliona evra, objašnjava naš sagovornik. Proizvođači nemaju taj novac, neće im čak, kako se najavljuje, biti dostupan ni iz IPARD fondova pa očekuju finansijsku pomoć države. 

Srbija godišnje proizvodi oko 1,5 milijardi jaja. Ona se trenutno izvoze u svega tri države – Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Postoji više od 800 registrovanih proizvođača, a oko 20 velikih farmi pokrivaju više od polovine tržišta. Najveći proizvođači bi, po rečima pojedinih naših sagovornika, imali kapacitet za veći izvoz a za to što im evropsko tržište nije dostupno krive državu. 

– Svaki ozbiljan proizvođač je za legalizaciju tržišta. Ono što sada imamo, a o tome niko ne priča, jeste da se jaja proizvode na velikim farmama a prodaju oko pijaca kao domaća. Crno tržište je u usponu, imamo bar 15.000 do 20.000 kokošaka koje uopšte nisu pod veterinarskim nadzorom – tvrdi sagovornik „Politike” koji je želeo da ostane anoniman.

Komеntari42
c0654
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan
Iz ličnog iskustva .Pošto se bavim trgovinom jajima u EU-Italiji mogu da potvrdim da je tržište prezasićeno i da domaći-Italijanski proizvođači nemogu da nađu kupce za jaja koja se ovde proizvode (iako su markirana).EU ima 28 članica pa me nebi čudilo da neke od njih uvoze jaja a verovatno je to nekome palo na pamet i od Italijanskih trgovaca.Prema cenama koje ja vidim na internetu u Srbiji su jaja skuplja nego ovde tako da neznam razloge zbog čaga bi neko uvozio jaja iz Srbije .Jedini razlog bi bio neka 'mutna' radnja sa obeležavanjem kako bi se prikazalo da su to neka BIO-jaja ili neko 'pranje novca'.
goran
Velika većina komentara je slika jadnog stanja u zemlji. Nema problema, kada i lekove kupujete na buvljaku, onak izložene suncu, kiši, sa mušeme prostrte na zemlju. Vama, iskreno, i nije mesto u nekoj uređenoj zemlji. Živite svoj život između divljih smetlišta, zagađene vode i hrane i ne sekirajte se za nas kojima skeniraju i "jaja".
smb
hvala politici na ovom clanku. svaka rec je istinita i tacna. ko god izlazi iz zemlje u EU ( hrvatska i madjarska pogotovu) sa stranim tablicama leti u povratku na posao na granicama traze sira i jaja, sta nadju bacaju i debelo kaznjavaju. kada su "dobre volje" ne daju cak ni sendvic sa srpskim mesnatim proizvodima u njemu, price koje se cesto cuju od ljudi koji zive i rade u EU. zato retko ko sta nosi. ove "sitnice" su za domace trziste i gradjane nevazne, normalno je da se jedu jaja i ne zaglavi u bolnicu ali preko granice je drugacije. zbog velike kolicine proizvoda i mnogo miliona stanovnika EU je prinudjena da ima propise kontrole sta se cije prodaje, ako svaki deseti jede ujutru jedno jaje to su dnevno vise miliona i ne ide drugacije. jaja iz srbije su dobrog kvaliteta, pogotovu domaca sa sela ali bez dokaza ne vredi nista. ako drzava uspe da resi ovaj "problem" bice i lakse za izvoz i jednostavnije na granicama. pozdrav.
Лека Србин
Па кад можемо да продајемо јаја из аута или испод сунцобрана по врућини, а при том комуналци само прођу поред, шта се онда чудимо што нам не дају да их продајемо. Да не причамо о виршлама, паризерима, сиревима и осталој кварљивој роби. Али ко нам је крив кад инспекције не раде ништа, већ седе по канцеларијама, комуналци само се возикају аутомобилима. И шта ми ту обични грађани да радимо. Да јуримо председника општине или градоначелника. Или неко ипак треба да ради и заради своју плату коју прима из буџета. Прст на чело?
Bosa Sprot
Bas to je razlog zbog kojeg Srbija mora u EU, ne moguce je funkcionistati okruzen EU clanicama a ne biti clanica. Druge drzave ce da stite svoju proizvodnju tako sto ce zabraniti koristenje vazdusnog i zemljanon prostora.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja