subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.04.2016. u 22:00 Anica Telesković

Kinezima imovina, a Srbiji dugovi železare

„Hestil” je 98 imovinskih celina preuzeo za 46 miliona evra, a poreski obveznici su na sebe preuzeli vraćanje najmanje 300 miliona evra duga
(Фото Танјуг)

Kineska kompanija „Hestil” kupila je imovinu „Železare Smederevo” oslobođenu svih obaveza. Kako pokazuje ugovor o prodaji srpske čeličane, novi vlasnik preuzeo je 98 „čistih” imovinskih celina, koje nisu opterećene hipotekama, dugovima i  kreditima. Kako se navodi u ovom dokumentu, koji ima više od hiljadu strana, imovina, koja čini jedinstveni prodajni paket oslobođena je i „bilo kog prava bilo kog lica”, koje je železara imala do dana zaključivanja ugovora.

Hipotetički to uključuje i račune za komunalije, ali i zaostale poreske obaveze, ako ih ima.

Za poreske obveznike to, praktično znači da će sve obaveze preuzeti država. Iako nije poznato koliki gubitak je napravila železara na kraju 2015. godine, u vreme dok je menadžerski tim Petera Kamaraša upravljao čeličanom, prema javno dostupnim podacima, minus na kraju 2014. godine iznosio je 11,49 milijardi dinara, što je nešto manje od 100 miliona evra. Železara je, zaključno sa 31. decembrom 2014. godine bila opterećena kratkoročnim i dugoročnim kreditima, čiji ukupan iznos preračunat u evre dostiže 210 miliona evra. To znači da su ukupne obaveze srpske čeličane na kraju 2014. godine prevazilazile 300 miliona evra. Kad se na to doda i gubitak iz 2015. godine, koji je javnosti još nepoznat, doći će se do tačnog iznosa obaveza koji će na sebe preuzeti poreski obveznici.

Ljubodrag Savić: „Ma koliko dugovi bili veliki za poreske obveznike, alternativa koja je podrazumevala gašenje 5.000 radnih mesta je bila skuplja”

Dakle, kad se podvuče crta ispod ovog posla, kineski „Hestil” je imovinu preuzeo za 46 miliona evra, a poreski obveznici su na sebe preuzeli najmanje 300 miliona evra duga. To je zapravo cena preuzimanja ove kompanije za dolar, nakon odlaska američkog „Ju-Es stila”, početkom 2012. godine. Takođe, država je u međuvremenu potrošila i dodatnih oko 300 miliona evra, koliko je bilo neophodno za isplatu plata radnicima. Krajem 2014. godine, železara je od Fonda za razvoj uzela i kredit u iznosu nešto malo većem od 100 miliona evra.

Gostujući na Televiziji Pink, u ponedeljak 18. aprila, premijer Aleksandar Vučić nije ni potvrdio ni demantovao da će građani Srbije preuzeti dugove železare. Konstatovao je samo da je reč o starim obavezama.

Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, reč je o modelu privatizacije u kome se prodaje čista imovina, a sve obaveze idu na teret poreskih obveznika.

– Nadam se samo da je ovo poslednji put da poreski obveznici preuzimaju dug železare i da su namere Kineza ozbiljne i da je država Srbija dobro stavila prst na čelo, pre nego što je opet preuzeća dugove čeličane. Od kineskog dolaska u Smederevo, koristi će imati i neke zavisne industrije, a vrlo je moguće da će kineski investitori preuzeti još neke kompanije u Srbiji – kaže Savić i dodaje ma koliko dugovi bili veliki, alternativa koja je podrazumevala gašenje 5.000 radnih mesta je bila skuplja.

Inače, ovo nije prvi put da država Srbija preuzima dugove železare.

Prema računici „Politike”, u visokim pećima smederevske čeličane, u poslednjih nekoliko decenija, istopljeno je najmanje 15 milijardi dolara novca poreskih obveznika. To je ogroman novac i predstavlja gotovo polovinu sadašnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani Srbije stvore za godinu dana.

Reč je o sredstvima koje je država uložila u železaru preko direktnih investicija, sredstva iz primarnih emisija tokom devedesetih, preuzimanja dugova čeličane, kredita iz Fonda za razvoj i direktne budžetske podrške.

Zaključno sa 1988. godinom država Srbija je u „Železaru Smederevo” investirala 6,4 milijarde dolara. To pokazuje „Analiza i ocena programa razvoja Metalurškog kombinata Smederevo” koja je urađena na osnovu zaključka Skupštine SR Srbije od 28. decembra 1987. Preračunato po današnjem kursu to je 12,8 milijardi dolara. Tadašnji Republički zavod za društveno planiranje oformio je ekspertski tim čiji je posao bio da predloži spasonosno rešenje za smederevsku čeličanu.

Početkom devedesetih smederevska čeličana je bila među prvima na spisku onih preduzeća koja su dobijala novac iz primarne emisije (štampanje para) iz Narodne banke. Prema računici Miroslava Zdravkovića, po tom osnovu u čeličanu je otišlo nešto malo više od 30 miliona maraka ili sadašnjih 25 miliona evra.

Takođe, kada je 2003. „Ju-Es stil” preuzeo tadašnji „Sartid” za 23 miliona dolara, što je duplo manja cena od one koju će platiti „Hestil”, država je preuzela obaveze preduzeća koje su dostizale 1,7 milijardi dolara. Prema rečima Aleksandra Vlahovića, tadašnjeg ministra privatizacije, dve trećine tih obaveza je otpisano, a na teret poreskih obveznika direktno je palo oko 500 miliona dolara.

Čeličana je ponovo prešla u ruke države početkom 2012. godine, kada je „Ju-Es stil” otišao iz Smedereva.

Sredstva poreskih obveznika davala su se i preko Fonda za razvoj. Država je, naime, 2013. godine preko Fonda za razvoj odobrila kredit u iznosu od 2,2 milijarde dinara. Garant za taj zajam bila je država Srbija. Takođe, budžetom za 2014. godinu data je garancija za zaduživanje čeličane u iznosu od 30 miliona evra. Železara u prošlosti nije plaćala ni energente: gas i struju pa su potraživanja „Srbijagasa” i EPS-a prema ovom preduzeću na

Raskid  ugovora sa Kamarašem

Kako se navodi u ugovoru o privatizaciji železare, ugovor o upravljanju koji je pre godinu dana potpisan sa „HPK inženjeringom” se raskida. U intervjuu „Politici” Peter Kamaraš, direktor menadžerskog tima „HPK inženjering” tvrdio je da će na zahtev novog vlasnika ostati u Smederevu i nastaviti da pruža svoje menadžerske usluge i „Hestilu”. Moguće je da će kineski investitor sa Kamarašem potpisati novi ugovor, ali iz objavljenog dokumenta o preuzimanju se to ne vidi.

Britanska država preuzima četvrtinu „Tata stila

Britanske vlasti su saopštile da bi mogle da preuzmu vlasnički udeo u iznosu do 25 odsto indijske čeličane „Tata stil” u Britaniji u okviru stotine miliona funti vrednog finansijskog paketa namenjenog da se pomogne potencijalnom kupcu. „Ako bismo preuzeli vlasnički udeo, to bi bio manjinski udeo, s ciljem da podržimo kupca u razvoju dugoročne budućnosti tog poslovanja. Svakako ne želimo da kontrolišemo kompaniju”, izjavila je portparolka britanskog premijera Dejvida Kamerona, a prenosi agencija Rojters.

Komentari108
90f90
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

moj pametni pas
I moj pas je pametan posle stecenog znanja i iskustva, ali on to znanje i iskustvo koristi da resava buduce probleme, a ne prosle.
Zvezdana
Mogu li politicari objasniti zbog cega mi moramo brojiti strane investitore ili ici po investicije u inostranstvo kada u Srbiji postoji dovoljno investicionog kapitala i kapitala onih koji bi dosli iz dijaspore i investirali svoj novac ali zbog lose poslovne klime , birokratskih i pravnih prepreka su onemoguceni. Sa Zelezarom se moralo drugacije - racionalno raditi jos pre 10 godina. Cena celika pada na svim trzistima u svetu - pojavljuju se zamene, nove tehnologije...Da li ce i kinezi za godinu-dve imati interesovanja za ovaj projekat - pokazat ce vreme. Mora se u drzavi insistirati na olaksavanju pristupa finansiranju preduzetnika, malih i srednjih domacih preduzeca koji bi otvarali nova radna mesta i punili budzet sto ce predstavljati rast.
Deni
Pa stvar bi trebalo da bude prilicno prosta. Ako su Kinezi kupili samo imovinu Zelezare, oni onda nisu vlasnici Zelezare vec kupci dela imovine . Znaci, Zelezara je otudjila deo svoje imovine ali je pravi vlasnik ostala drzava. Novac od prodaje imovine Zelezare bi trebalo da je legao na racun Zelezare ciji je vlasnik i dalje drzava jer nije doslo do promene u vlasnistvu kapitala. Ako je tacno da su Kinezi otkupili samo imovinu a ne i akcije Zelezare, onda je javnost ipak obmanuta jer nije prodata Zelezara vec njena imovina a vlasnik akcija ali i dugova je i dalje drzava Srbija.
Marko
Sta se bunite sada kada ste saznali istinu, pa glasali ste za to
Jasmina
Vi pokrali a sad narod da plati ?? Zasto se nebi lopovi istapirali ??? Sta je narod imao sa tim ???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja