nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.04.2016. u 08:05 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Čitati knjige, pročitati čoveka

(Илустрација Срђан Печеничић)

Kada neki pisac stvara književno delo, on zapravo osmišljava više različitih likova koje dovodi u međusobnu vezu prema zamišljenom toku radnje. On ne predstavlja likove samo kroz to kako izgledaju, šta govore i kako se ponašaju, veći nas uvodi u njihov unutrašnji, emotivni svet, pokazujući nam zbivanja u njihovim dušama.

Čitajući o nekom liku, otkrivamo njegove unutrašnje porive i želje, skrivene emocije, intimna razmišljanja, tajne planove za ostvarenje ličnih ciljeva. Svaki od ovih likova ima neku svoju psihologiju, unutrašnju logiku. Svaki bi mogao da bude literarno predstavljanje nekog stvarnog čoveka.

Čitanje podstiče brojne mentalne funkcije, pre svega zamišljanje. Kada čitamo neko literarno delo, reči i rečenice u našoj svesti pretvaramo u odgovarajuće mentalne slike, predstave.

Zadovoljstvo čitanja i jeste u toj interakciji piščevog teksta i pobuđivanja naših mentalnih predstava. Nekada se taj interaktivni proces naziva kooperativna imaginacija.

Za razliku od čitaoca knjige, kojeg pročitano pobuđuje da stvori određeni tok mentalnih predstava, mentalni procesi gledaoca filma ili televizije mnogo su pasivniji. Gledalac svim čulima upija unapred zadate stimuluse.

Nema mnogo razlike između onoga što gleda i što sebi predstavlja u svesti. Kod gledanja filma kooperativna imaginacija je minimalna, pomerena na nivo gledaočevih brzih asocijacija i nesvesnih reakcija.

Još važnije je to što je filmu mnogo teže da gledaocu predstavi unutrašnji svet, psihologiju određenog lika, nego što pročitano to može čitaocu. Gledaocu ostaje da rastumači određeni lik na nivou površnog, vidljivog i izgovorenog.

Izmiče mu razmišljanje, unutrašnji govor, intimna dilema i unutrašnja borba datog lika. Zato je čitanje veoma važno za razvijanje razumevanja doživljavanja drugih ljudi – empatije.

Odrasli čitač u pročitanom teži da prepozna one situacije koje je doživeo u vlastitom životu, da u drugima nađe sebe. A mladi čitač, dete ili mlada osoba koja još nema dovoljno ličnog životnog iskustva, kroz pročitano uči o ljudima, o njihovoj unutrašnjoj psihologiji.

On uči da se ljudi razlikuju i od njega i međusobno, kao i da će se bolje snalaziti među ljudima ukoliko razume te različitosti.

Veoma je važno da mladi ljudi čitaju jer, upoznajući se sa likovima, oni upoznaju „ljude” iznutra. Zato možemo da kažemo da je čitanje literature veoma važno za razvijanje emocionalne i socijalne pismenosti mladih ljudi.

Nažalost danas je u generaciji mladih gledanje u velikoj meri istisnulo čitanje. Kako će se to odraziti na sposobnost novih generacija da se užive u druge – vreme će pokazati. Oni roditelji koji ne žele da rizikuju, naći će načina da kod dece razviju ljubav prema knjigama.

Komеntari10
2a000
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгослав
Ма шта да читају глупе километарске описе из класичних дела, а све то могу погледати на Јутјубу? Ако је сврха књиге да се дете упозна са унутрашњости различитих ликова - куд ће боља ствар од Фејсбука да се то уради? Тамо је то чак аутентично, са пуно приложених слика (које вреде по хиљаду речи), за разлику од пишчевих описа где се измаштавају и људи и односи међу њима, па се дете чак може погрешно научити и касније са стварношћу страшно сударити. Писци су важни једино за лепоту речника и говора, мада сад на Фејсу имамо непребројиво много неафирмисаних писаца који баш лепо казивају, укључујући и самог аутора ове формуле живљења.
Marija
Molim vas, ne pocinjite internet ratove u komentarima. Evidentno je da je ukljucena ironije i sarkazam u Dragoslavov komentar.
Глас разума
Искрено се надам да се шалите.
Prikaži još odgovora
IGGY
Хвала на одличном чланку!Свака прочитана књига је храна за душу и неизмерно благо.Мишљења сам да филмови имају јако мали добар утицај наспрам великог лошег.
Телевизија је јача од А бомбе
За мене је у овом тексту кључна констатација да су ментални процеси гледаоца филма или телевизије "много пасивнији". Кључна и погубна констатација за човечанство. Живети сопствени живот пре свега значи живети и контролисати свој ментални живот. Ко то живи наш ментални живот уместо нас? Ко манипулише нама и пасивизује нас до стадијума зомбија? Тај процес је сличан конзумирању дроге. Ми смо пасивизовани, што је најстрашније, и у емотивној сфери. Немамо више саосећање за другога (споменуто у тексту) и тиме губимо основну карактеристику човека. На тај начин ми губимо идентитет и постајемо хуманоиди. С обзиром да се ово ради на светском нивоу и да је изостала реакција друштава и држава, све је на удруживању самосвесних појединаца у борби против магичне кутије док не буде касно.
Gordana Knežević Monašević
Potpuno se slažem sa autorom teksta koliko je čitanje važno, ali duboko verujem da budućnost nije tako crna. Iako živimo u eri elektronskih medija koji zatupljuju i čula i mozak, i iako nam se čini da će nam deca zbog toga biti samo funkicionalno pismena, rekla bih da je odnos snaga isti kao nekad: uvek je bilo onih koji čitaju i koji ne čitaju. Iz prve ruke mogu da kažem da današnja deca čitaju. Ponosna sam što Mali Politkin Zabavnik ima više čitalaca nego većina "novina za odrasle" :-).
Miloš Spasović
Bravo. Čitajte, čitajte, čitajte. Mladima treba skrenuti pažnju da ne čitaju jeftine ljubavne, krimi ili naučnofantastične priče. Kod klasika nema greške - gotovi svaki roman, pripovetka ili esej Andrića, Dostojevskog, Zole, Selimovića, Tolstoja, Balzaka, Crnjanskog,..., pravo je remek-delo. Čitanje nas oplemenjuje i obrazuje i nema mu alternative, čak ni u drugim vrstama umetnosti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja