Turska i Amerika, ni sto godina posle velikog stradanja Jermena na prostorima osmanskog carstva, ne mogu da nađu zajednički jezik u oceni tog zločina, za koji mnogi tvrde da je prvi genocida koji se desio u 20. veku. Povodom pogroma Jermena, koji je počeo na jučerašnji dan pre 101. godinu, predsednik Barak Obama je (ponovo) izbegao da upotrebi reč „genocid”, ali je istakao da je to bio „Meds Jeghern” što je jermenski izraz za „veliku nesreću”.
„To je bio prvi masovni zločin u 20. veku kada je milion i 500 hiljada ljudi deportovano, nestalo u maršu i masakrirano u vreme poslednjih dana otomanske imperije”, istaknuto je u subotnjem saopštenju Bele kuće.
U Ankari su, iako nije upotrebljena reč genocid, nezadovoljni reagovanjem predsednika Obame. „Mi pozivamo američku administraciju da zauzme oprezan, objektivan i konstruktivan stav koji će uzeti u obzir mišljenje svih strana, kada se ocenjuje tadašnja istorijska realnost”, istaknuto je u saopštenju turskog Ministarstva inostranih poslova. Najnovija izjava Vašingtona iznenađuje jer „ohrabruje one koji zagovaraju produbljivanje konfrontacija”, odnosno Jermene, ističe se u saopštenju.
Jermeni su takođe nezadovoljni stavom američke administracije. Barak Obama je obećao, dok je bio senator i prvi put kandidat za šefa Bele kuće 2008. godine, da će taj veliki zločin, koji je izvršen od 1915. do 1923. godine, nazvati – genocid. Ali, kada je pridobio glasove mnogobrojne i uticajne jermenske dijaspore u SAD, i ustoličio se u Beloj kući, on se nije usudio da izaziva strateškog saveznika Tursku koja za NATO ima značajnu ulogu na Bliskom istoku i centralnoj Aziji, kao i prema Rusiji i Kini.
U Ankari uporno odbijaju da priznaju da je to bio genocid, jer bi to otvorilo mnoga bolna pitanja oko nadoknade štete i povraćaja ogromne imovine koja je oteta prognanim i pobijenim Jermenima, odnosno njihovim potomcima. Priznaje se doduše da je u nemirima u vreme raspada otomanske imperije stradalo „nekoliko stotina hiljada Jermena”, ali se tvrdi da to nije bio smišljeni zločin kako bi se jednom narodu zatro trag. Tada su, kažu, masovno ginuli i Turci, i Grci i pripadnici drugih naroda koji su živeli u Anadoliji. Na prostorima zemlje, pretežno u Istanbulu, danas je ostalo jedva 50.000 pripadnika tog drevnog naroda.
Turska i Jermenija još nemaju diplomatske odnose pošto ne mogu da se oslobode bremena sporne prošlosti. Ankara je hermetički zatvorila svoju granicu prema susednoj zemlji sa kojom nema nikakve zvanične kontakte i saradnju.
U Jerevanu se, međutim, ne predaju i uporno tvrde da je to bio genocid i pozivaju svet da prizna tu istorijsku istinu. To je dosad učinilo dvadeset zemalja među kojima su Francuska, Rusija , Grčka, Švedska, Kanada, Argentina, Urugvaj…Svetski savet crkava. U američkom Kongresu je bilo nekoliko pokušaja da se pripremi rezolucija o genocidu nad Jermenima, ali se ona nikad nije našla na dnevnom redu Predstavničkog doma i Senata, pošto Bela kuća, očigledno, ne želi da izaziva Ankaru koja je veoma osetljiva na taj problem.
Genocid nad Jermenima priznao je i Evropsku parlament, koji je o tom zločinu usvojio posebnu rezoluciju, što je izazvalo oštra reagovanja Ankare, iako je ona neobavezujuća.
Dan sećanja na stradale Jermene u nedelju je održan je u Jerevanu, Vašingtonu, Istanbulu. Turci koji žive u SAD organizovali su marš kako bi, kako kažu, zaustavili „klevetničku kampanju” Jermena protiv Ankare zbog navodnog genocida.
Malobrojni Jermeni u Turskoj juče su organizovali dan sećanja na stradale pripadnike tog naroda na prostorima Anadolije. Predsednik Redžep Tajip Erdogan im je uputio poruku u kojoj je „izrazio saučešće sinovima i unucima Otomanskih Jermena koji su stradali u to vreme”. On je, međutim, upozorio da će se i dalje boriti protiv onih koji „koriste istoriju za raspirivanje mržnje i neprijateljstava” između dva naroda, odnosno onih koji tvrde da je u Turskoj izvršen genocid nad Jermenima.
