petak, 24.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:33

Sve Dučićeve ljubavi

Govorio je da se sa ženama treba boriti kao stari Skiti na bojnom polju. Bežeći od neprijatelja
Autor: Nebojša Kundačinaponedeljak, 25.04.2016. u 22:00
Херцеговачка Грачаница у којој почива песник Јован Дучић (Фото Д. Пурешевић)

U Trebinju, na Blagovesti, održavaju se Dučićeve večeri poezije. Ove godine Dučićevu nagradu dobio je pesnik Gojko Đogo. Onomad, ne tako davno, pesnik je tamnovao zbog „Vunenih vremena”. Na sudskom procesu optuženi Đogo je u svoju odbranu rekao: „Bilo bi lepo da se sudsko veće bavi poezijom, ali u slobodno vreme. Malo je čudno, druže sudija da sud u čijem sastavu ne vidim nijednog pesnika, ni književnog kritičara sudi poeziji. Žalosna je zemlja u kojoj se poeziji sudi...” Sudsko veće izreklo je presudu, kaznu od dve godine zatvora...

Pesnik Gojko Đogo je i veliki poznavalac lekovitih trava što samoniklo, božijom voljom, rastu svud po Hercegovini.

Kad god dođem u Hercegovinu odem na Crkvinu, brdašce iznad Trebinja, gde se nalazi hercegovačka Gračanica u kojoj počiva pesnik Jovan Dučić. Odatle se pruža impresivan pogled... Trebišnjica vijuga gradom, a „Jablanovi samo visoko u zraku šume, šume čudno, drhću u svodu”. Samo pesnik-perfekcionista, kakav je Dučić bio, mogao je da odabere takvo mesto za svoj večni počinak. U svom testamentu napisao je da želi da bude sahranjen na brdašcu iznad Trebinja, u crkvi nalik onoj kosovskoj Gračanici, sa jedinim natpisom: Jovan Dučić pesnik. Sudbina pesnikova bila je „i svetla i plodna” i puna „mračnih zavera zamukle samoće”. Skončao je u Americi 1943. godine.

Na početku Drugog svetskog rata, u Lisabonu, ukrcao se na poslednji brod koji je išao preko Atlantika. Kao izbeglica proveo je svoje poslednje dane kod svog rođaka Mihaila. A gde je sve za života bio i sa kakvim ženama, lepoticama „taj astralni i večni nomad”. E, to je za priču... Govorio je da se sa ženama treba boriti kao stari Skiti na bojnom polju... Bežeći od neprijatelja. Službovao je u Bukureštu, Sofiji, Atini, Budimpešti, Beču, Ženevi, Parizu, Rimu, Madridu...

Njegova prva velika ljubav bila je Magdalena Maga Živanović, kći bogatog trgovca iz Bijeljine. Upoznali su se na jednoj Svetosavskoj svečanosti.

„Pojavila se poslednja u kolu, lepo obučena, u ruci je imala belu maramicu, a pamtim i njene male, male crvene papuče u kojima je igrala”, sećao se Dučić. Tajno su se verili, ali njen otac kada je saznao nije dozvolio da se njegova ćerka miljenica uda za siromašnog učitelja, „kuferaša i deklamatora iz bijelog svijeta”, kako je govorio za Dučića. A onda ga je snašla i druga nevolja. Upala mu je policija u stan, pronašla dve pesme sa rodoljubivim sadržajem i po nalogu tadašnjeg Zemaljskog suda u Sarajevu zauvek je proteran...

U Pešti, vatrena Mađarica poklonila mu je kuću, koju je on galantno ostavio državi. Ta kuća je sada ambasada Srbije u Mađarskoj. U Rimu se tajno sastajao sa princezom Dona Anđelom, lepoticom i plemkinjom, upola mlađom od njega, nažalost, bila je udata. Udata je bila i lepa Vranjanka. „Kad sam te ugledao srce mi je stalo, Jovanka Jovanović udata Todorović... Bože šta me snađe”, rekao je Dučić kad je upoznao Jovanku. Zaljubljena Jovanka pobegla je kod Dučića u Sofiju, gde je tada službovao. Ucveljeni muž, u tadašnjem „Malom žurnalu”, objavio je otvoreno pismo ministru Milovanoviću. Bio je to nezapamćen skandal koji je Dučića umalo koštao diplomatske karijere. Kao i svaka velika strasna ljubav i ova ima tužan kraj. Izgubili su sina, tragično. Posle toga razišli su se i nikada se više nisu videli. Zanimljivo, Jovanka je postala glumica, igrala je u Zagrebu, a kao član Drame Narodnog pozorišta u Beogradu otišla je u penziju.

Daleko od otadžbine, potišten, ostao je sam. „U strahu pred svima, sam u svom sopstvenom telu... Sam, prokleto sam...”. Govorio je: „Najveći čovekov problem je spokojstvo... Spokoj u životu...” To je oduvek tražio i nikada nije našao... „A čoveku je potrebno tako malo da bude srećan, a sto puta manje da večno pati.”


Komentari3
cf183
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Николић ( Ваљево )
...Верујем безусловно да је спокој пронашао Јована...Јована Апостола српског песништва, тамо где је светлост Осмог дана...
nenad
ma ne moze da bude pesnik,a da nije dotakao dno zivota i pakao i ponore...ne moze...sudbina to radja...cesto kad prodjem skadalijom ,procitam jaksiceve stihove na samom ulazu u skadarliju...,,sto gromovnik nisam,da na sudbu pucam,,tako je napisao...i da nam nije njih,verovatno bi verovali da je besmrtnost medju politicarima....
nenad
koliko smo bogati,nismo ni svesni sirotinje u nama. a sirotinja je lenjost,lenjost mozga,svesti.... toliko se sve svodi na instant komunikacije,citanja...na sto pre i sto manje...danasnje generacije ne citaju,a geneacije nasih roditelja su citale,al vrlo probranu literaturu...ducic i dis su bili daleko van skolstva...tako da me ne cudi ni taj jadni sudija...isti je kao onaj koji je proganjao ducica. zbog rodoljublja i istinoljublja,bio je nepozeljan u svom trebinju....nikad kraj nepismenima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja