subota, 07.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08
DA LI ĆE VLADA PONIŠTITI KONKURS ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKE PROJEKTE

Verbić traži podršku za opstanak

Do sada prijavljeno više od 800 projekata, radimo uobičajeno, poručuju iz Ministarstva prosvete. – Instituti dobili pismo s potpisom resornog ministra i porukom da bi poništavanje konkursa proizvelo katastrofalne posledice
Autor: Sandra Gucijanponedeljak, 25.04.2016. u 22:00
Научници и истраживачи ишчекују одлуку Владе Србије (Фото Р. Крстинић)

Informacija da Vlada Srbije namerava da poništi konkurs za naučnoistraživačke projekte za naredni četvorogodišnji ciklus – već četvrtu noć ostavlja 12.000 naučnika u Srbiji bez sna. Mnogi su u petak uveče odustali da narednu noć provedu u pisanju projekata, drugi su govorili da veruju samo Ministarstvu prosvete koje uporno tvrdi da konkurs ostaje.

Tačku na haos koji je zavladao na institutima i fakultetima trebalo bi da stavi vlada, koja će, kako nezvanično saznajemo, imati sednicu na kojoj će ovo biti jedna od tačaka dnevnog reda. Do zaključenja ovog izdanja „Politike” iz pres-službe vlade nisu mogli da nam potvrde da je sednica i zakazana.

Takođe, nezvanično saznajemo da je ministar Srđan Verbić imejlom poručio istraživačima da bi poništavanje konkursa proizvelo katastrofalne posledice po naučnu zajednicu i zamolio za podršku onih koji misle kao i on. Ovo su pojedini protumačili kao otvorenu pretnju, drugi kao „dokaz nemoći odlazećeg ministra”, a bilo je i onih poput rektora Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimira Bumbaširevića i predsednika SANU Vladimira Kostića, koji je u kabinet premijera poslali podršku stavu da ne sme doći do obaranja konkursa.

Koliko je naučna zajednica podeljena vidi se i u lavini komentara na našem sajtu, ali i po pozivima koje dobijamo: istraživači sa instituta smatraju da vlada mora da poništi konkurs i da profesorski lobi preteruje u odbrani svojih privilegija, dok njihove kolege sa fakulteta odgovaraju da je bilo krajnje vreme da se pooštre kriterijumi i zavede red među onima koji ništa ne rade a dobijaju novac iz državne kase.

U Ministarstvu prosvete za naš list kažu da se sve aktivnosti nastavljaju uobičajeno i demantuju da su naučnici prestali da šalju projekte.

– U petak je bilo 750 prijavljenih projekata, a po podne 821. Ministarstvo je u prethodnom projektnom ciklusu finansiralo ukupno 777 projekata – kažu u kabinetu ministra prosvete.

Podsetimo, Generalni sekretarijat Vlade Srbije je u petak zatražio pismenim putem mišljenje Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i Ministarstva finansija o konkursu i dokumentima na osnovu kojih je raspisan. Kako se navodi u predlogu rešenja vlade kojim se poništava konkurs i prateći akti, ovi dokumenti doneti su u suprotnosti sa više zakona i Ustavom Srbije, pa je njihovo poništavanje neophodno da bi se sprečila šteta u oblasti projektnog finansiranja naučnoistraživačkih organizacija i finansiranja rada zaposlenih. Predloženo je da se finansiranje projekata iz prethodnog ciklusa nastavi zaključno sa 31. decembrom 2016. godine i Ministarstvu prosvete određuje rok od 90 dana za donošenje pratećih akata.

Ministarstvo prosvete je posle ovih informacija koje su se proširile u medijima i na društvenim mrežama, na svom sajtu objavilo obaveštenje u kojem se navodi da istraživači zvaničnim i validnim mogu smatrati samo

Foto Fonet

one informacije koje su objavljena na sajtu Ministarstva prosvete, kao i dokumenta kaja je potpisao dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Uz Verbića stali predsednik SANU Vladimir Kostić i rektor BU prof. dr Vladimir Bumbaširević

Dodatnu zabunu u čitavu priču unose i informacije o tome da li su tokom vikenda održani novi pregovori između prosvetnih vlasti i predstavnika naučne zajednice oko izmena spornih odredbi. Dr Jelena Jović iz Pokreta spasimo nauku, inače naučni saradnik Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu, kaže za naš list da je informacija od petka izazvala potpuni haos u naučnoj zajednici.

– Naučna zajednica je tokom vikenda nastavila da radi sa predstavnicima ministarstva kao da konkurs neće biti poništen. Pokret, Zajednica instituta i Sindikat nauke finalizuju izmene akta u delu koji se odnosi na mlade istraživače – kaže dr Jović.

Međutim, dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke, kaže da nikakvih pregovora tokom vikenda nije bilo i da je ostalo da Ministarstvo prosvete pravno uobliči izmene koje je predlagala Zajednica instituta i potom pošalje Zajednici na mišljenje.

– Svi ćute i čekaju sednicu vlade. Mi ne odustajemo od naših zahteva i ponavljam da nismo ni tražili da se poništi konkurs, ali nećemo imati ništa protiv ako to neko drugi učini. Mi samo tražimo da istraživači sa instituta budu izjednačeni sa kolegama sa fakulteta, jer su projekti profesorima sa fakulteta dodatni prihod na nastavničku platu, a istraživačima na institutu osnovna zarada. Nemamo ništa protiv da se oni nagrade, niti tražimo da im se smanje plate, već samo da imamo istu startnu poziciju – objašnjava dr Đurđević.

Ona ističe da ta izmena može da se usvoji i posle zatvaranja konkursa rebalansom budžeta, u septembru, oktobru, i dodaje da jedina informacija koju ima jeste da će sutra biti održan sastanak oko izmene akta o vrednovanju rada istraživača.

I na „Politikinom” sajtu se razvila živa polemika oko toga da li će konkurs biti poništen ili ne, kao i koja vlada ima mandat da to uradi – postojeća tehnička ili ona koja će tek biti formirana. Konkurs inače traje mesec dana, a raspisan je 12. aprila. Plan prosvetnih vlasti jeste da istraživači julsku platu dobiju po osnovu novih projekata.

U komentarima sa našeg sajta, zaposleni na institutima zameraju što su oni diskriminisani u odnosu na kolege sa fakulteta, iako svi pripadaju istom univerzitetu, a osnivač je u oba slučaja država Srbija. Kao primer za to navode što istraživači na institutima nisu dobili ni jednokratnu pomoć od 7.000 dinara niti povećanje plate poput kolega sa fakulteta. Oni ističu i da su najbolji mladi doktorandi otišli u inostranstvo, a oni koji su ostali u institutima nisu u poslednjih šest godina dobili išta od opreme kojom su trebali da realizuju svoja istraživanja.

Profesori sa fakulteta pak tvrde da će poništavanjem konkursa biti obavljena „tiha likvidacija” preostalih 10 odsto naučnika koji vrede i da će se tako svi ubaciti u kategoriju prosečnosti. Po njihovom mišljenju, upravo su istraživači na institutima „zaštićena vrsta”, jer iako ih država finansira 12 meseci godišnje, oni ili ne objavljuju radove ili su oni koje ipak objave – lošeg kvaliteta.


Komentari235
64cb8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Vezano za dopisivanje na radove, prosto je neverovatno da nekoliko naucnika nije procitalo novi Pravilnik o postupku vrednovanja naucnih rezultata, koji stoji na sajtu Ministarstva i cija primena pocinje sa novim ciklusom, pa ne vide da se tamo zahteva normiranje koautorskih radova, vec preporucuju da se uradi ono sto je vec uradjeno. Кakva je ovo zemlja u kojoj i oni najuceniji ne citaju? Po meni je ovakvo resenje korektno, jer nije u redu nedavno donet Pravilnik primeniti retroaktivno, a svi se slazemo da treba normirati radove.
Jadranka
A šta je sa kategorijama istraživača? "Pravilnik o ..." se odnosi na naučna zvanja, i kategorije časopisa, međutim, za kategorije istraživača i dalje važe stari kriterijumi. Ovaj Pravilnik je uznemirio istraživače koji rade u okviru raznih kolaboracija i koji su do sada lako bili birani u visoka istraživačka zvanja, NSV i VNS. Sada je to znatno teže. Međutim, za kategorizaciju istraživača i dalje važe stara pravila. Nema nikakvog normiranja sa brojem autora, A1 postajete bez obzira na broj koautora, samo je važan broj radova. Po mom mišljenju kategorije su glavni motiv za dopisivanje (između naučnog savetnika kategorije A1 i A2 razlika u neto primanjima je oko 30%) , dakle, sve dok se u ovom delu ne uvede red, dopisivanje će se nastaviti. Inače, pogrešno je optužiti istraživače na kolaboracijama za dopisivanje, pravi "dopisnici" su oni koji su "patentirali" malo lukavije načine, naprimer uvođenje i korišćenje "magičnih brojev", malo je 1000 znakova da se opiše ovaj patent.
Preporučujem 2
Đuro
Poštovani kolega, normiranje se odnosi samo na naučna zvanja. ali ne i na istraživačke kategorije, koje određuju rangiranje projekata, platu istraživača... Tako da sada imamo istraživače anagažovane na raznim kolaboracijama, koji po novim pravilima ne ispunjavaju uslove za višeg naučnog saradnika ili naučnog savetnika, ali glatko "upadaju" u A1 kategoriju. Uostalom, mnogi "dopisnici" su "patentirali" genijalne metode kako da izigraju nova pravila. Ovi genijalci su se postarali da se u nove kriterijume uključe "magični brojevi"-maksimalan broj koautora kojima se priznaje potpuno autorstvo. Magični broj n znači da za svaki broj koautora manji od n (n zavisi od tipa rada, teorija, eksperiment, simulacija), svima se priznaje kao da imju po jedan rada, međutim, već za n+1, svakome pripada samo po 1/n+1 od celog kolača. Dopisnici paze da nikad ne pređu magični broj, ali uvek sa drugom grupom. Kada se sabere ukupan broj koautora na svim radovima dobijate ponekad i preko 100 autora. Genijalno!
Preporučujem 3
Deda Miloje
Dobro jutro za sve one, koji ne shvataju da projekti ministarstva nisu "projekti" nego "ljudi". Placas ljude a ne projekte. Zasto se produzava, pa zato sto ljudi mora da se plate. Koja je primena? Nema je, kako neko moze toliko biti uobrazen i reci , da moj projekat je primenjen, Srbija je procvetala zbog toga. Nismo zapad gde bar nesto ima malo smisla. Ko je jaci i ko raspolaze sa "opasnijim oruzjem" taj ce pobediti. U tom smislu konkurs ce biti ponisten ili prihvacen. Zalopojke ja sam napisao 150 M21 a dobijam samo toliko a onaj ko je napisao jedan M22 dobija malo manje su doduse misljenja pravih naucnika koji ne shvataju da pobedjuje jaci a ne bolji. Da li ima smisla govoriti o tome da je kategorisanje casopisa postena rabota? Sta je M21 a sta M23. Ko garantuje i na osnovu cega da je M21 vredniji od M23? Da nije mozda impact factor? Za naivne i postene, u stvari naucnike onima kojima se manipulise, naravno da jeste. Za one druge (jace) ne nije uopste.
Рђосав
- ево имам предлог пројекта који би морао да прође: Физикохемијски процеси у танком слоју белог фосфора који доводе до ефекта 'благодатног огња'. Ем актуелно, ем друштвено корисно. Мислим, нема смисла да нам поред оволико науке и научника заглупљују децу празноверицама. Хемичари, физичари, има ли вас?! Или не бисте да се замерате?
Nasta
Nedostaje inovativnost i izvrsnost...
Preporučujem 5
Ђуро
Колега потписан као "fizicar" цитира изјаву министра Вербића "Najveći problem današnje nauke u Srbiji jeste dopisivanje na radove....". Дакле, министиар, а вероватно и још по неко од његових најближих сарадника, је свестан ове, само једне од бројбих, "рак рана" српске науке. Када се зна да је број радова, без обзира на број коаутора, основни критеријум за учешће на конкурсу, руковођење пројектима, "категорију" (која одређује плату или хонорар учесника на пројектима, истраживачи би јулску плату требало да добију по основу нових пројеката??), онда није јасно зашто је допустио расписивање новог конкурса под овако "сулудим" условима и критеријумима за вредновање научника и њиховог рада. Да је имало доследан, сам би се потрудио да се конкурс поништи, и да разјури и казни мангупе у Министарству, Матичним одборима ... који су својим марифетлуцима изазвали целу ову гужву.
Zvezdana
Kada je Vucic pozvao Verbica da bude ministar obrazovanja - ucinio je pravi izbor. Srbija ce zahvaljujuci upravo Verbicu ( ciji naucni projekat o obrazovanju treba u celosti prihvatiti ) - biti primer za celu Evropu i svet.
Djuro
Vi to ozbiljno????????
Preporučujem 15

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja