ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Tri decenije od katastrofe u Černobilju

EU izdvaja još 20 miliona evra za černobiljsku nuklearku
utorak, 26.04.2016. u 08:07
Фото Ројтерс

KIJEV – Pre tri decenije, u noći 25. na 26. april 1986. godine, u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat, na samom severu Ukrajine, uz granicu sa Belorusijom, dogodila se nukearna katastrofa.

Jedan od reaktora elektrane „Vladimir Iljič Lenjin” - kako se zvanično zvala černobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1:24 posle ponoći po lokalnom vremenu.

Putin: Černobilj ozbiljna lekcija za čitavo čovečanstvo
MOSKVA – Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je danas da je Černobilj postao ozbiljna lekcija za čitavo čovečanstvo, a da bi tragedija bila još veća da nije bilo neizmerne hrabrosti i samopožrtvovanja vatrogasaca, vojnika i drugih.
Černobiljska tragedija je umanjena samo zahvaljujući naporima stručnjaka koji su obavljali svoju građansku dužnost, naveo je Putin u telegramu učesnicima uklanjanja posledica nesreće u černobiljskoj atomskoj centrali, prenosi Sputnjik.
„ Mnogi od njih su žrtvovali sopstveni život kako bi spasili druge”, rekao je ruski predsednik. (Tanjug)

Na licu mestu stradala je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je 116.000 ljudi, a u narednom periodu još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD.

U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi.

Prema podacima organizacije za zaštitu prirodne sredine „Grinpis”, od posledica je umrlo oko 200.000 ljudi, a pretpostavlja se da će u perspektivi širom sveta biti još oko 270.000 slučajeva onkoloških oboljenja u vezi s radijacijom iz Černobilja.

Neslužbeni izvori procenjuju da je od posledica radijacije preminulo između 200.000 i 400.000 ljudi.

Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je „grad duhova”, koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom.

Prema zvanicnoj statistici, januara 1986. u Pripjatu je živelo 49.400 ljudi.

Novi zaštitni sarkofag nad uništenom elektranom nedavno je ponovo postavljen, a čitav poduhvat vrednosti oko milijardu evra finansirala je najvećim delom Rusija.

Nuklearna katastrofa u Černobilju označena je sedmim - najvišim stepenom nuklearne opasnosti, koji je zvanično vezan još samo uz nukleraku Fukušima, u Japanu, koju su 11. marta 2011. pogodili najpre zemljotres i ubrzo 14 metara visok razorni morski talas.

Japan, a uz njega i Nemačka, odrekle su se atomske energije, dok novi ekonomski džinovi, Kina i Indija, ne odustaju od namere da deo sve većih potreba za energijom zadovolje uranijumom.

U svetu posle katastrofe Fukušime vlada konfuzija u vezi sa daljim korišćenjem i gradnjom nuklearnih elektrana.

Japan je zatvorio svih 50 nuklearnih reaktora, Nemačka osam nuklearki, a sada je, pored velikog uzleta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nemačka energetika u velikoj meri počela da računa i na gasne elektrane, naročito posle izgradnje druge linije Severnog toka i udvostručavanja priliva ruskog gasa sa ove trase.

U isto vreme su Rusima udvostručene inostrane porudžbine za gradnju novih nuklearki.

Prema podacima iz aprila 2014. godine, širom sveta je aktivno 435 nuklearnih elektrana u 31 zemlji. Međunarodna agencija za atomsku energiju očekuje da bi globalna upotreba nuklearne energije tokom naredne dve decenije mogla da poraste za 100 odsto. (Tanjug)

 EU izdvaja još 20 miliona evra za černobiljsku nuklearku 

BRISEL – Evropska komisija je, povodom tri decenije od nuklearne katastrofe u Černobilju, najavila dodatnih 20 miliona evra pomoći za saniranje posledica te katastrofe.

„Evropska unija predvodi u međunarodnim naporima za uklanjanje posledica černobiljske nuklearne katostrofe, dekomisiju nuklearne elektrane kako bi to mesto ekološki bilo sigurno. Najavljena sredstva će pomoći da se ti projekti uspešno završe”, izjavio je komesar za međunarodnu saradnju i razvoj Neven Mimica.

Novih 20 miliona evra je deo pomoći od 45 miliona koji se očekuju od G7 i EK, prenela je Hina.

Tim novcem se finansira izgradnja skladišta za potrošeno nuklearno gorivo.

Za saniranje nuklearke EK je dosad dala oko 730 miliona evra.

Pre tri decenije, u noći 25. na 26. april 1986. godine, u atomskoj elektrani Černobilj nedaleko od varošice Pripjat, na samom severu Ukrajine, uz granicu sa Belorusijom, dogodila se nuklearna katastrofa.

Jedan od reaktora elektrane „Vladimir Iljič Lenjin” - kako se zvanično zvala černobiljska nuklearna elektrana, eksplodirao je 26. aprila u 1:24 posle ponoći po lokalnom vremenu.

Na licu mestu stradala je 31 osoba, sa ozračene teritorije evakuisano je 116.000 ljudi, a u narednom periodu još 230.000. Radioaktivni oblak je prekrio u danima koji su usledili znatan deo Evrope, s nesagledivim posledicama.

Radioaktivnoj prašini su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, bivša Jugoslavija, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila i istočni deo SAD. U izvesnoj meri gotovo čitava Severna hemisfera osetila je posledice.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, pod medicinskim nadzorom, kao posledica černobiljske katastrofe, nalazi se više od dva miliona ljudi. (Tanjug)

Černobilj: Sećanja nakon 30 godina izgnanstva

ČERNOBILj – Danas se obeležava 30. godišnjica od nuklearne katastrofe u Černobilju, u kojoj je na licu mesta život izgubilo tridesetak osoba, ali je ukupan broj žrtava posledica radijacije i dalje nepoznat.

To je dosad najteža nesreća koja je pogodila neku nuklearnu elektranu, kako po broju žrtava, tako i po visini troškova za otklanjanje njenih posledica.

Eksplozija i požar koji je usledio u nuklearki Černobilj, izbacili su u atmosferu radioaktivne čestice koje su se narednih dana raširile po većem delu Evrope.

Rojters, u reportaži iz Černobilja, navodi da je u danima nakon 26. aprila 1986. godine, evakuisano 116.000 ljudi, a ista sudbina je u narednim godinama zadesila još 230.000 stanovnika tog mesta i okolnih gradova tada sovjetske Ukrajine.

„Za stanovnike Černobilja, trodnevna evakuacija je prerasla u 30-godišnje izbeglištvo”, konstatuje britanska agencija i prenosi sećanja stanovnika radničkog naselja u kojem su živeli zaposleni u nuklearnoj elektrani sa svojim porodicama.

„Tog 26. aprila 1986. niko nije mogao da kaže šta se to istopilo u reaktoru IV nuklearne elektrane. Sve se odvijalo uobičajenim tempom dok smo udisali smrtonosan vazduh”, seća se Zoja Perevozčenko.

Nekadašnja stanovnica Černobilja, Perevozčenkova je obišla svoj rodni grad.

„Jedva sam našla moj stan, to je sada zapravo šuma, drveće raste kroz trotoare i temelje, a krošnje listaju kroz rasturene krovove... sve je uništeno”.

Zoja se seća tragičnog dana po tome što se njen suprug nije vratio iz treće smene. Zoja je pošla da ga traži: „Sećam se da mi je bilo vrućina i da me čudilo sto neki ljudi nose maske, dok su bosonoga deca skakutala po baricama”.

Zoja je muža našla u lokalnoj bolnici sa teškim povredama na licu od smrtonosne doze zračenja, piše Rojters. Ona se, kao samohrana majka dve devojčice, preselila u Kijev.

Perevozčenkova je danas, zajedno sa nekadašnjim komšijama, pokazivala novinarima Rojtersa fotografije njihovih života starije od 30. godina.

Elena Kuprijanova je imala 12 godina kada je bila evakuisana iz Pripjata, radničkog naselja u sada zabranjenoj zoni.

„Bio je lep gradić. Boli me duša...” rekla je Kuprijanova, čija porodica je sa još 50.000 stanovnika iseljena tek 27. aprila, uz komandu da spakuju „samo dokumenta i najneophodnije stvari za trodnevnu evakuaciju”, prenosi Rojters.

„Sećam se vrućine, sećam se da je mirisalo voće i da sam se pitala šta znači radijacija”, rekla je Kuprijanova.

Rojters prenosi i svedočenje 64-godišnje Valentine Lermakove, koja je nakon evakuacije, krijumčarskim mrežama uspela da vrati neke stvari iz starog stana.

„Plaćali smo krijumčare da provale u naše zaključane stanove, kako bi nam vratili dragocenosti, fotografije” seća se ona.

Lemarkova, čiji suprug je preminuo od posledica radijacije, kaže da, iako je „razara bol, samo u Černobilju se oseća kao kod kuće”, prenosi Rojters.

Ovaj deo Ukrajine, veličine Luksemburga, i danas je „zabranjena zona”.

Radnička naselja postala su „gradovi duhova”, stanovnika nema, mada se vegetacija obnovila. Stepen radijacije je o dalje iznad granica normale, čak 35 puta veći od radijacije dozvoljene u SAD.

Turistički obilazak ovog područja dozvoljen je isključivo uz dozvolu ukrajinskih vlasti. (Tanjug)


Komentari2
075d0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Кина и Индија су велике земље и у случају нуклеарне катастрофе имају где да беже.Где ће Европљани да беже.За неке мање земље то би био престанак постојања те нације.Србија нема ни једну нуклеарку али је имају скоро све земље у окружењу:Најближа нам је у Паксу у јужној Мађарској на Дунаву.Где ћемо ми бежати у Грчку или Африку. Иначе у граду Припјату и широј околини се развила права шума и населиле су су све могуће дивље животиње.У осталом делу света се дешава дезертификација и уништавање животињског и биљног света.Док једноме не смркне другоме не сване.Ипак чујем да су неки наши тајкуни тамо закупили силне оранице и гаје хељду уз истовремену медијску кампању како је то најздравија житарица.
Џаба
Упозорење. Опет нисмо научили. (Изузетак Јапан и Немци). А ако пукне соларна плоча најгоре што може да се деси је да ти скочи притисак тренутно.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja