petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Gostivar

Unutra gradić je potkresao stare ćepenke, počeo da gradi izloge i održava prilično pločište. Kao Prokuplje do rata. Ima lep trg, lepu novu crkvu, nekoliko novih gostionica i turskih kavanica kao da su japanske čajdžinice
Autor: Grigorije Božovićutorak, 26.04.2016. u 17:32
Стара џамија у Скопљу - Љуба Ивановић

Po Gornjem Pologu

Iako po pravilu južnosrbijanska trgovišta imaju probrane položaje i neobično zgodna mesta, opet su mahom teška za oko, za prve utiske. Ne samo zbog turskih građevina i ostalih neuređenosti. Okrajci su im bedni, ulazi do zla boga prljavi i strahotni, te je čovek već na prvom koraku prinuđen na nepovoljan sud o gradiću. Izuzetak kao da čini lepi Gostivar. Sva tri njegova glavna ulaza čista su i ni malo drukčija od sredine, gde su trgovi i trgovine. I ovaj od Vlajinice do Debra, i onaj od Kičeva, kaogod i onaj od Tetova. Lepo su popločani, bez prašine su i šlima, odmah sa kućama boljim od mnogih unutra.

To na prvom mestu, i čini te je prvi utisak od Gostivara prijatan. Ne onakav kakav dobijate kad ulazite u Prištinu, Ohrid, pa i Skoplje. Ne nailazite na uboge ciganske čatrlje i na groznu palanačku vonju. A kad sa visoke crkvene zvonara pogledate unaokolo po gradu, odista imate vanredno primamljivu sliku.

Gotovo pravilan četvorougaonik, nepresecan ulicama, crveni se od ćeramide i crepa ukrašen visokim jablanovima i bezbrojnom voćkom. Svud unaokolo su gradine i njive, leti pod bujnim zelenilom kukuruza i povrća. Unutra gradić je potkresao stare ćepenke, počeo da gradi izloge i održava prilično pločište. Kao Prokuplje do rata. Ima lep trg, lepu novu crkvu, nekoliko novih gostionica i turskih kavanica kao da su japanske čajdžinice. Nema one oronulosti kao u Kičevu, Prilepu, a najviše Ohridu. A to znači da je mesto živo, u zamahu, da će napredovati. To verovanje potkrepljuje celokupan utisak.

Gostivar je nov grad, tursko trgovište. U srednje veku, a svakako i ranije, Gornji Polog je imao usputnu stanicu, malu tvrđavu na kraju ovoga polja gde su se račvali putevi za Debar, Kičevo i Železnu Reku. Takvo mesto pokazuju tu u blizini. Verovatno da je kraj te stanice bio i trg, inače se svakako pored Donjega ne bi pominjao i Gornji Polog u jednom jednostavnom i ne velikom polju kao što je pološko. Tek vremenom nestalo je i te tvrđave i toga trga. I Turci nisu pokušavali da osnivaju palanku. Ali je iskrslo nešto drugo. Na studenom zimnjem danu za karavan dovoljan je bio pogon iz Donjega Pologa, Tetova, do Gornjega, Gostivara. Da bi ljudi ranije prevalili preko Vlajinice za Debar ili preko Bukovika za Kičevo, bilo im je potrebno da se na ovom mestu odmore i sutradan urane na težak put kroz vetrove i smetove. Nesumnjivo su zbog toga na ovoj raskrsnici ispod planina podignuti karavan-saraji, hanovi, možda kad i oni u Mavrovskim Hanovima. Od toga početka postao je, možda ne tako davno, grad koji teško da ima više od stotine godina. Srpsko opet objašnjenje izgleda još bliže istini. Manastiri Bigorski iznad Debra i Prečista kraj Kičeva bili su čuveni kao na primer Dečani za Kosovo. I tamo su čitavi karavani prenosili pobožne srpske bogomoljce i poklonike, kao i za Hilendar i Dečani iz svih krajeva. To je bilo jako uobičajeno i moje pokoljenje pamti takve povorke. Nije sve moglo ići u Jerusalim i Hilendar na „čabu“, ali je zato išlo u Prečistu i Bigorski, u Sveti Naum i Dečani. Kičevska Prečista naročito je bila na glasu i od davnina imala veliki broj posetilaca i iz dalekih krajeva. Ovde kod Gostivara taj manastir je imao svoja imanja i svoj metoh. Vodeći brigu o tom svojem dobrom glasu, tegobi i slaboj bezbednosti na putu, njegovi su kaluđeri nekad podigli kraj toga metoha „gostilnice“, hanove za pobožne putnike, svakako besplatne, odakle su ih dalje sprovodili njeni najmljeni čuvari manastirske derudedžije ili vojvode. Baš ozbiljni ljudi tvrde da je ovakav početak Gostivaru i da je to pričanje čuvano i zapamćeno kao činjenica. Od takvih gostiju i tih manastirskih gostionica, kažu gradić je i dobio svoje ime, srpsko-tursko, „Gostivar“ (ima gostiju, ili skloništa gostiju)...

Gostivarska ljutika je najbolja u našoj zemlji; bolja je od niške, prizrenske i prilepske, jer je mesnatija, ukusnija, ne toliko ljuta no i mirišljava

Danas Gostivar ima preko šest tisuća stanovnika. Od toga je svega jedna petina Srba. Ostalo su muslimani, veoma malo Turaka, a više Arnauta ili poarnaućenih starosedelaca. Trg je ne samo gornjega Pologa, no obeju Reka do Kodžadžika, Poreča do broda i Kičevskoga Kraja od Zajasa i Tajmišta. Njegovo je zaleđe prostranije od tetovskoga, jače, prometnije i na taj način Gostivar ozbiljno preti da u budućnosti bude jači od Tetova. I sad mu je veliki premac za svukoliku domaću proizvodnju, kao što ga opet s druge strane tuče Skoplje trgovinom, razmenom. Ovo se mnogo po koječem vidi. Tržišnoga dana u Gostivaru se danas proda gotovo toliko isto seljačkih proizvoda, koliko i u Tetovu, ali iz grada više seljak nanese kupnje no iz Tetova. Da je mesto živo, vidi se i na muslimanima. Oni se ne sele, a imanja nigde u Južnoj Srbiji nisu tako skupa. U selu Banjici kraj Gostivara prodat je hektar oranice za četrdeset tisuća dinara, jedna njiva ispod gradića, baš tako velika – za sto dvadeset tisuća: obično mesto u gradu (plac) prodaje se po 60–70.000, a u glavnoj ulici prodato je mesto od 8 m sa kućerkom koji ne vredi ni tri stotine groša za 1175 zlatnih lira, što čini blizo tri stotine tisuća dinara!

Naravno trgovina se vodi na tevantinski način i veresije su zelenaške preko svake mere. Sitne banke i gradski poverioci sišu seljaka, koji pored sve vrednoće i štedljivosti opet ide u pečalbu. Osobito kad mu je stočarstvo oslabilo zbog nezgodnih formalnosti i visokih taksa. Ali se zemljoradnja obavlja razumnije. Povrtarstvo je oko grada na uglednoj visini. Gostivar daje prvoklasno povrće, njegovi su proizvođači pravi veštaci.

Gostivarska ljutika je najbolja u našoj zemlji; bolja je od niške, prizrenske i prilepske, jer je mesnatija, ukusnija, ne toliko ljuta no i mirišljava. Izvanredan je i patlidžan. Ali je pasulj tetovski najbolji iz ove okoline. Opet selo Vrančiše daje odličnu lubenicu. Inostranstvo zna za vukovarsku lubenicu i traži je: vrančištanska nije gora, ako već nije bolja i slađa. Duvan je iz okoline takođe prvoredan, premda je proizvodnja ograničena. Vinogradarstvo je u začetku. Jabuka je takođe odlična, kruška srednja, jer se na nju mala pažnja obraćala. Pšenice se malo seje. Zato je kukuruz osvojio polje. Gostivarski hektar lako već daje trideset tovara. Najviše se seje sitan amerikanac i žuti „brzak“. Seje se i raž, ali ječam naročito uspeva, čak i dvanaestoredac. Grahor i detelina već jako osvajaju. Samo na krompir malo ko misli. Za izvoz je glavno luk, paprika, pasulj, kesten i orah. Pasulja se izveze do dve stotine vagona za Solun, Egipat i Marselj. Za Grčku Gostivar izvozi jalovinju, naročito jaganjce, koje daje Bistra i Šar. Tržište je uvek neobično živo.

Muslimani su i kulturno počeli da se bude. Šalju decu u školu, upisuju ih u sokole. Njihova ženska deca u školi pokazuju sjajne uspehe.

Ovaj gradić uskoro će imati svoj plan i razvitak mu je ujemčen. Opštinski poslovi su u njemu sređeni i finansiraju se bez prireza iako je godišnji budžet 1.400.000 dinara. Ima dobru vodu, novo javno kupatilo i park. Još samo bolnica nedostaje. Muslimani se veoma provrednili. I žive skladno sa hrišćanima. Pri osvećenju gostivarske crkve video sam iskićene i džamije, a mitropolita Varnavu dočekali su i muslimani. Kad je toga dana bilo nastalo narodno veselje i oni su uzeli učešća. To je vrlo utešno. A naročito što su muslimani i kulturno počeli da se bude. Šalju decu u školu, upisuju ih u sokole. Njihova ženska deca u školi pokazuju sjajne uspehe. Bila je i jedna žalosna pojava, koja se sad već leči: mladići su muslimanski na nečiji pakleni savet neposredno ispred regrutacije nečim trovali sebe da bi posle ispali nesposobni za vojsku...

Gostivar sve više privlači privredno jače Rekance, naročito Galičance. Izvor Vardara, Vrutok, kaogod i Mavrovsko Polje, privlače izletnike, te je grad preko celoga leta vanredno živ. Tu je sad i jedan od poslednjih Mohikanaca debarskoga galičkog živopisa, Danilo Nestorović, koji je sa gospođom Olgom Benson živopisao gostivarsku crkvu i koji svoju drugu polovinu života posvećuje kao pravi umetnik crkvama okolnih sela samo da bi spomen njegove škole u zadnjim uzmasima bio što lepši i trajniji. A tu se nastanio i Galičanac Ćipro Mitrović, koji opet sa sedam tisuća ovaca po Šaru hoće da održi staru slavu mijačkih ćaja-čelnika, koji još sa zanosom zapeva kad ide u planinu na vranom konjiću.

Đe ne prašam, ćiridžiji-Jabandžiji: Vidovte li moje momče doma da ide.

Kad preko Pologa usku prugu zameni normalna, kad se iz polja ka Poreču probije započeti put i popravi onaj ka Kičevu – Gostivar će biti dio od najživljih trgovina na Jugu.

(Politika, 24. novembar 1929. godine)

 


Komentari2
e2694
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pravedni
Podelbom Makedonije zahvalujuci Srbiji, Bugarskoj i Gej-ladi Vardarski dio je "pripao" Srbiji. I naravno Pirinski dio "pripao" je Bugarskoj. A po tocnoj matematici (ciste) anglosaksonske logike i ustanovljenje zakonskog prava potraznja u buducnosti 51% zemlje "pripao" je Gej-ladi. Posle je sledovalo ono "vi ste srbi", a oni drugi "vi ste bugari" i oni treci "vi ste gej-ladinci"! Pohvala Politici za podsjecaj na istoriju jednog vremena ... ne tako dalekog. Neizbezno je zabeljeziti kako se karma vratila i sama Srbija je propatila istu sudbinu. I uskoro, ne tako daleko, bice 40 godina te jalove sudbine. A karma je i na putu Gej-ladi. I kako ide bice je i kod crnomorskih azijatskih tatara.
Стојанча
Прелепо... Хвала ”Политици”...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja