četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:00

Na dozvoljeni minus kamate i do 37 odsto

Iako je NBS pokrenula akciju da banke smanje cenu prekoračenja po tekućem računu, ovo je i dalje najskuplji zajam
Autor: J. Rabrenovićsubota, 30.04.2016. u 08:04

Kamate na kredite uveliko padaju, međutim one pozajmice za kojima građani najlakše i najbrže posežu kao što je korišćenje dozvoljenog minusa i dalje imaju visoku cenu. Na godišnjem nivou kamate za dozvoljena prekoračenja po tekućem računu dostižu i 37 odsto što je čak tri puta više od kamate na keš pozajmice.

U bankarskom sistemu je aktivno 7,1 miliona tekućih računa, a ima ih oko 4,8 miliona građana. Ovi klijenti mogu na ovaj način da od banaka pozajme gotovo 45 milijardi dinara, podaci su Udruženja banaka. Oko 250.000 korisnika tekućih računa je u nedozvoljenom minusu.

Narodna banka Srbije (NBS) je pre nekoliko godina pokrenula akciju da banke smanje cenu ovako pozajmljenog novca. Od februara 2014. godine centralna banka svakog meseca objavljuje na svojoj internet stranici kamatne stope pojedinačnih banaka na dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja po tekućim računima kako bi građanima omogućila da uporede ponude svih banaka i odaberu onu banku čija ponuda odgovara njihovim potrebama. Međutim, nema sumnje da su banke ostale „žilave” na ovakvo javno objavljivanje podataka.

U NBS kažu da je od 28 banaka koje odobravaju ovaj vid pozajmica, 20 banaka smanjilo kamatne stope na dozvoljena prekoračenja od februara 2014. do februara 2016. godine. To je dovelo do smanjenja prosečne kamatne stope na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu za 5,4 procentna poena, na sada prosečnih 28,3 odsto.

– Imajući u vidu evidentne razlike u ponudi između banaka očekujemo da u narednom periodu dođe do daljeg smanjenja cene korišćenja pozajmica po tekućem računu. Inače, minus po tekućem računu svuda predstavlja najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njegovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni, a NBS je uvek upozoravala građane da bi ga trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit. Sasvim sigurno je da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza nego pozajmice po tekućem računu – navode u centralnoj banci.

Na sajtu NBS vidi se, na primer, da dozvoljeni minus u Erste banci košta 32,34 odsto, a nedozvoljeni 13,24 odsto. Na pitanje zašto su ove kamate tako visoke u ovoj banci odgovaraju:

– Dozvoljeni minus su sredstva koja je banka rezervisala za klijenta da bi mogao da ih koristi, pod određenim uslovima i po određenoj kamatnoj stopi. Dakle, dozvoljeni minus je proizvod kao što je i gotovinski kredit, s tom razlikom što su kod dozvoljenog minusa obezbeđena sredstva koja klijent može da koristi, iako je potrošio sredstva koja po osnovu zarade i drugih prihoda ostvaruje uplatom na tekući račun. Nominalna kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje u Erste banci je fiksna i iznosi 28 odsto, obračunava se na iskorišćena sredstva i naplaćuje poslednjeg dana u mesecu. Ponder koji je objavila NBS obuhvata i visinu kamate za klijente kojima je dozvoljeno prekoračenje odobreno pre nego što je banka snizila kamatnu stopu – kažu u Erste banci.

Bankari iz ove banke ne spore da korišćenje dozvoljenog minusa može da bude skuplje od korišćenja kreditnih kartica. Računice su pokazale da se korišćenje minusa isplati ako se koristi najviše nekoliko meseci. Na duži period, više se isplate kreditne kartice. Mana minusa je i u njegovoj „privlačnosti”, pa klijenti često prestanu da ga doživljavaju kao klasičan kredit, pa lako „skliznu” u pozajmicu. Visoki troškovi pokazuju da ovaj proizvod treba koristiti samo u krajnjoj nuždi i kratkoročno. Za sve ostale situacije, bolje je opredeliti se za neki drugi kreditni proizvod.

Što se tiče ulaska u nedozvoljeni minus u Erste banci kažu da se u ovom slučaju radi o potraživanju koje banka ima prema klijentima koji koriste sredstva za koja nemaju pokriće na tekućem računu. To nije „bankarski proizvod” o kom su oni potpisali ugovor s bankom. Klijent tada postaje dužnik koji kasni sa ispunjenjem novčane obaveze i koji po Zakonu o zateznoj kamati pored glavnice, duguje i zateznu kamatu na iznos neizmirenog duga do dana isplate. Kamatna stopa je u ovom slučaju utvrđena zakonom. U „veliki” nedozvoljeni minus ili neugovoreno prekoračenje po računu se ne ulazi tako lako, a najpoznatiji primer su čekovi bez pokrića odnosno situacija kada ček koji je klijent izdao stigne na naplatu u banku, a na dan dospeća čeka nema sredstava na računu. Posledice korišćenja nedozvoljenog minusa mogu biti da se klijentu više ne izdaju čekovi, kao i nemogućnost dobijanja kredita usled evidentiranih kašnjenja u Kreditnom birou.


Komentari15
5febe
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Николић Владимир
Поштовани, колико знам, у аустрији, односно Бечу, банке не наплаћују камату на недозвољени минус. Ако је тако, онда се овде ради о екстрапрофиту, односно зеленашким каматама - па се питам зашто се не примењује принцип оштрог опорезивања екстрапрофита. Срдачан поздрав!
Bami
Po saopštenjima NBS moglo bi se zaključiti da uopšte nije poželjno poslovanje sa bankama. Od dozvoljenog minusa, preko kreditnih kartica i keš kredita, do stambenih zaduženja - sve je nepovoljno i potencijalno opasno. Mogu da se složim da je to istina. Jedino mi nije jasno šta će nam onda banke? Još nejasnije je zašto plaćamo postojanje NBS - da li je ona isključivo savetodavni ili i regulatorni organ?
Бели Орао
Некад се за минис ишло у затвор.
Latif
Mislim da bi g-din ili g-đa Rabrenović morali još jednom trknuti do Erste banke i proveriti visinu kamatnih stopa na dozvoljeni, odnosno nedozvoljeni minus. Ipak, ono što je navedeno nema logike.
slobodan
Da je godisnja stopa rasta cena na malo,na primer: 32% ,onda bi mozda bila tolerantna kamata od 37% ,ali kad je stopa inflacije ispod 3%,onda "bankari"ostvaruju zaradu od 34% Predlazem Gospodinu Premijeru da ovu kamatu oporezuje sa 70% i tako namakne novce za socijalne slucajeve. I ,naravno predlazm gradjanima da ne uzimaju kredite ili pozajmnice sa lihvarskim kamatam.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja