sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 30.04.2016. u 18:05 Nenad Radičević

Od plesa veštica preko krađe drveta do ljubavnih poruka

Prvi maj se u Nemačkoj ne vezuje toliko za radnička prava koliko za vesele a ponekad i čudne običaje koji datiraju još iz paganskih vremena
Мајско дрво спремно за прославу: Хајделберг (Фото Н. Радичевић)

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Iako je za dobar deo sveta 1. maj pre svega Međunarodni praznik rada, za Nemce je taj dan uglavnom najmanje važan po radničkim demonstracijama u Čikagu i osvajanju radničkih radničkih prava.

Prvi dan maja se u Nemačkoj mnogo više obeležava u skladu sa drevnim običajima, koji potiču još i paganskih vremena, a kojima se pozdravlja dolazak „pravog” proleća i odlazak zime. Doduše, ove godine je čak i na jugu Nemačke uoči 1. maja povremeno padao sneg, a temperatura bila jednocifrena, ali to nije sprečilo Nemce da ispoštuju i neke naizgled bizarne i smešne običaje.

Prvomajska magija u Nemačkoj zapravo počinje 30. aprila, a najrasprostranjeniji običaj je da se plesanjem uđe u maj.

I dok u novija vremena klubovi organizuju velike žurke, najveći broj ljudi organizuje „tancovanje” u svojim kvartovima ili kao što se to radi u Nemačkoj od 13. veka, odlaze u prirodu, najčešće šumu, gde zapale vatru i bez obzira na to da li pada kiša plešu uz muziku sve do rano ujutru.

„Tako smo u dodiru sa prirodom i dočekujemo proleće. Uvek je baš uzbudljivo i zabavno, premda ćemo se ove godine, izgleda, poprilično smrzavati”, kaže tridesetogodišnja Judit Miler, koja će sa prijateljima maj dočekati na vrh brda, koji se zove Kenigštul (Kraljeva stolica) sa kojeg puca jedan od najlepših pogleda na Hajdelberg na jugozapadu Nemačke.

I dok će u velikom delu Nemačke na trgovima i oko vatre na proplancima plesati i stari i mladi, na planini Harc u centralnom delu zemlje oko vatre okupiće se „veštice”.

Žene premaskirane u veštice okupljaju se na Brokenu, najvišem vrhu ove planine, gde plesom oko velike vatre zapravo oponašaju verovanja iz drevnog germanskog folklora po kojem se prilikom smene zime i proleća zli duhovi okupljaju na vrhu te planine, dok žitelji pale veliku vatru kako bi ih oterali.

Ova takozvana Valpurgijska noć predstavlja i sećanje na Svetu Valpurgu, iako ova katolička misionarka i svetica nema veze sa vešticama, već se samo 1. maja, prema katoličkom verskom kalendaru, obeležava njen dan.

Međutim, od 17. veka pagansko verovanje da se u noći pred 1. maj okupljaju veštice povezano je sa imenom ove svetice, a ceo običaj, ne samo da je Gete opisao u „Faustu”, već je i postao deo popularne kulture.

„Baš kao što je u Americi postala popularna Noć veštica tako je na Harcu nezaobilazna fešta u toku Valpurgijske noći”, kaže Judit, koja je pre nekoliko godina bila jedna od oko 100.000 turista koji svake godine dolaze da učestvuju u ovoj tradiciji. „Mestašca na obroncima Harca budu u potpunosti u znaku ove svetkovine. Male i veće lutke veštice mogu se videti na stablima, krovovima kuća, u prozorima kuća, a gradom šetaju krezube veštice svih uzrasta. Od starih baka do malih devojčica. Kao neki veliki veštičji maskenbal.”

Da je ovaj običaj postao zabava za široke narodne mase svedoči i to da one najmlađe mogu u jednoj od planinskih banja da polažu svojevrsni veštičji ispit u spremanju čarobnih napitaka i izgovaranju čarobnih reči, nakon čega mogu da dobiju i svojevrsnu vozačku dozvolu za metlu.

„Kada padne mrak i veštice zaigraju oko vatre, svi smo morali da obiđemo dva puta oko vatre kako bismo pročistili telo i duh”, seća se Judit.

I dok većina Nemaca ovaj običaj vidi kao zabavu, kritičari obeležavanje Valpurgijske noći vide kao jednu od najvažnijih satanističkih praznika. Štaviše, teoretičari zavere smatraju da je i Međunarodni praznik rada povezan sa zlom, budući da je nemački filozof Adam Vajshaupt baš 1. maja 1776. osnovao tajno društvo Iluminati.

Ipak, malo ko se u Nemačkoj obazire na ovakve tvrdnje, a poznavaoci običaja navode da ako nekome smetaju veštice neka ode u nemačku pokrajinu Brandenburg gde za 1. maj lože „majsku vatru” na kojoj spaljuju drvene figure veštica kako bi oterali svako zlo.

Međutim, najrasprostranjeniji običaj jeste podizanje majskog drveta u centru mesta ili kvarta u gradu, pri čemu drvo mora da bude visoko bar 15 metara, da je ogoljeno od grana, ali ukrašeno na vrhu cvećem a sa strane oznakama i grbovima lokalnih zanatlija, znamenitih porodica i organizacija.

I dok uveče oko ovog drveta kreće fešta uz pivo i kobasice, a momci se takmiče ko će najbrže da se popne na vrh, u Bavarskoj postoji tradicija da meštani jednog mesta pokušaju da ukradu majsko drvo susednog mesta.

Ukoliko uspeju, stavljaju ga između dve zaprege, posedaju svi na ukradeno drvo i tako se voze do svog mesta uz piće i pesmu.

Bavarci još pamte kako su pre desetak godina domišljati lopovi unajmili helikopter i njima uspeli da ukradu majsko drvo koje je postavljeno na Cugšpice, najviši planinski vrh u Nemačkoj koji se nalazi na Alpima.

Doduše, možda najlepši aspekt prvomajskih tradicija u Nemaca jeste otkrivanje tajnih ljubavi. U Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Rajnland-Pfalcu, ali i na severu Nemačke još od 16. veka postoji običaj da mladići u ovoj noći na kuću svojih odabranica kao izraz svoje ljubavi postavljaju mlada stabla breze, uobičajeno ukrašene i sa imenom voljene.

„Ne znam da li će me dočekati grana breze. Ne verujem. Možda se neki mladić pre usudi da mi pokaže svoje simpatije tako što će me označiti na nekoj ljubavnoj fotografiji objavljenoj na ’Instagramu’”, kaže naša sagovornica, dodajući da je to novi prvomajski trend koji je tako njenu sestru prošle godine spojio sa sadašnjim momkom.

Komentari0
172ca
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja