nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Svaki policajac imaće psihološki dosije

Na osnovu informacija psihologa sastavljaće se timovi za policijske akcije i zadatke, kaže Mirjana Smiljanić, načelnik novog Odeljenja za psihološku prevenciju i selekciju u MUP-u
Autor: Danijela Vukosavljevićnedelja, 01.05.2016. u 08:15
Полицајци ће убудуће моћи да рачунају на подршку психолога 24 часа дневно (Фото Танјуг)

Posle dugogodišnje polemike da li je srpskoj policiji potrebna zasebna psihološka služba, u MUP-u je najnovijom sistematizacijom, formirano Odeljenje za psihološku prevenciju i selekciju.

Iako je broj psihologa u odnosu na broj zaposlenih (oko 2.300 policajaca na psihologa) daleko ispod idealnog evropskog standarda (manje od 100 policajaca na jednog psihologa), oni će ubuduće zaposlenima u MUP-u biti dostupni 24 časa dnevno.

Graničari dobijaju psihologe
Regionalni centri Uprave granične policije imaće uskoro svoje psihologe. Posao granične policije je specifičan, napominje psiholog Mirjana Smiljanić. Graničari su suočeni sa velikim protokom ljudi, otkrivaju veliki broj raznih krivičnih dela. Osim toga, suočeni su sa smenskim radom 12/24. Usled nedostatka broja zaposlenih, dešava se da idu iz smene u smenu, putuju daleko od mesta stanovanja. Rade u karaulama u nemogućim uslovima, u šumama i nepristupačnim terenima.

Psiholozi će biti uključeni u selekciju kandidata prilikom zapošljavanja i biće sastavni deo tima prilikom planiranja policijskih akcija. Svaki policajac imaće psihološki dosije.

„Sa svim zaposlenima ćemo razgovarati i kreirati profil ličnosti. To će biti njihov psihološki dosije koji će se povremeno ažurirati. Važno je reći da smo mi psiholozi koji rade sa zdravim ljudima i trudimo se da oni što duže ostanu zdravi. Na osnovu ovih naših informacija će se formirati timovi za policijske akcije, kao i za svakodnevne zadatke. To znači da će se voditi računa da, na primer, policajac koji je nedavno doživeo smrt bliske osobe ne bude poslat na akciju u kojoj osoba preti samoubistvom ili ubistvom. Ako jedan policajac nije odgovarajući za određenu akciju u tom trenutku, ne znači da nije za neku drugu”, objašnjava za „Politiku” Mirjana Smiljanić, načelnik Odeljenja za psihološku prevenciju i selekciju u MUP-u Srbije.

Bitno je, smatra Smiljanićeva, da strašine u Ministarstvu unutrašnjih poslova shvate da su psiholozi deo tima. Uključivanje psihologa u planiranje akcije i njeno praćenje podrazumeva i profesionalni razgovor sa policajcima kada se sve završi.

To znači da će oni u razgovoru sa psihologom imati mogućnost da se osvrnu na eventualne stresne momente protekle akcije. Ovo je jedan od načina na koji će policajci stres „ostavljati na poslu”, neće ga prenositi na porodicu, što je jedan od glavnih problema, navodi naša sagovornica. 

„Oni neće i nemaju novca da idu kod privatnog psihologa, a pomoć im je potrebna u slučajevima incidentnih situacija van i tokom službe kao što su razvodi brakova, nasilje u porodici, starateljstvo nad decom, pokušaji ili pretnje ubistvom i samoubistvom i mnogim drugim okolnostima. Insistiram na tome da smo mi psiholozi za zaposlene, ali i za njihove porodice. Radili smo profesionalnu orijentaciju za decu zaposlenih, probleme u partnerskim odnosima. Često nam dolaze supružnici zaposlenih, a ponekad i u parovima. Najveća nam je nagrada kada se posle prve posete vraćaju, steknu poverenje i kažu da se bolje osećaju, da mogu bolje da se nose sa svakodnevnim problemima, prihvate da smo mi tu za njih”, navodi psiholog.

Odabir najkvalitetnijih za policiju
Na pitanje kako ocenjuje psihološko zdravlje srpske policije, Mirjana Smiljanić kaže: „Iako ima dosta policajaca sa posttraumatskim stresnim poremećajem kao posledicom ratišta, mi dobro funkcionišemo s obzirom na to šta su srpski policajci prošli u odnosu na kolege iz Evrope. Zdravlje naših zaposlenih može da bude bolje i biće u budućnosti, naročito ako imamo u vidu da se, primera radi,  na kurs za policijsku obuku prijavi više od 6.000 kandidata za 150-200 mesta. Dobrom psihološkom selekcijom, koja je osnov prevencije, najbolji mogu da se izaberu”.

Dosadašnja praksa je pokazala da se na razgovor sa psihologom najčešće odlučuje uniformisani deo MUP-a – policajci zaduženi za javni red i mir – Interventna, patrole, školski policajci. Oni su brojniji, ali i, kako ocenjuje naša sagovornica, otvoreniji za razgovor od kolega iz kriminalističke policije.

„Ubuduće će, zahvaljujući jasnim procedurama i načinima postupanja policajci dobijati blagovremenu pomoć u kriznim situacijama, jer će naše intervencije biti brže i efikasnije. Starešine u MUP-u će imati uputstvo na osnovu kojeg će znati šta od psihologa mogu da traže i očekuju, kada i kako mogu da nas angažuju. Držaćemo predavanja rukovodiocima i svim zaposlenima o rizičnom ponašanju i kako da ga prepoznaju kod svojih kolega. Saznaće koja ponašanja mogu da ukažu na problem i kako da postupe u tim situacijama. To je suština psihološke prevencije. Ovi su visoki ciljevi koje smo postavili za ovako mali broj psihologa, ali su i veliki profesionalni izazovi”, ukazuje Smiljanićeva.

U odeljenju, kako napominje naša sagovornica, nastalom iz potreba prakse, zaposleno je 19 psihologa i šest socijalnih radnika. U sedištu MUP-a radi pet psihologa i jedan socijalni radnik, a ostali su raspoređeni po policijskim upravama – 13 uprava ima, dok 14 nema psihologa. Naša sagovornica uverava da će i ove uprave uskoro dobiti svog psihologa.

„Odeljenje je u okviru Sektora za ljudske resurse formirano na inicijativu Vladimira Božovića, savetnika premijera Aleksandra Vučića. Ministar policije Nebojša Stefanović je imao sluha i potpisao predlog strategije razvoja centralne psihološke službe MUP-a, po kojem bi svaka policijska uprava trebalo da ima po jednog psihologa”, napominje Smiljanićeva.


Komentari8
2c3a6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

boki
Ipak smo misljenja da treba prvo penzionisati one ljude u policiji koji rade od devedesetih na ovamo i koji su bili na svim mogucim srpskim ratistima i sukobima, pa tek tada zapoceti temeljan rad sa pripadnicima policije koji nastave da rade u sluzbi...naravno netreba zaboraviti one koji su celi svoj radni vek i pola svog zivota posvetili majci Srbiji...
borko
mislimo da veye i veyiceopet rade..kakvi 6000 na 150 d0 200... dobro znaju ljudi kako se primaju novi regruti u policijske formacije...
Milan
Pobogu,i Vi ste (POLITIKA)poceli da komentarisete i objavljujete sve i svasra.Valjda neko ko ima psiholoski dosije ne moze ni policijsku skolu da pohadja,a ponajmanje da radi u policiji.Ovako,Srbija je prepuna psiho-bolesnika,pa joj nema druge!
dasa
da se ne zuri da ne ostanemo bez policije.cast izuzecima.
David Pravnik
To je najbolja odluka za najodgovornije radno mesto u drzavi Srbiji. Osobe kje rade taj posao moraju biti najzdravije i fizicki i mentalno. Njihova greska je najopasnija po okolinu jer poseduju oruzje i odgovornost. Njihov dosije mora da se popunjava svake godine dok se osoba nalazi u sluzbi drzave.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja