petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 02.05.2016. u 08:05 Branko Pejović

Rad oplemenjuje čoveka i produžava život

Драгослав Риле Богдановић 1947. градио пругу Шамац–Сарајево, а и сада га држи радни елан (Фото Слободан Јовичић)

Užice – Kad ubrza korak profesor istorije u penziji Dragoslav Rile Bogdanović, akcijaš s najdužim stažom u Užicu, mladi što bezvoljno dokonišu u baštama gradskih kafea s čuđenjem gledaju tog čoveka sede glave. A on uglavnom uvek tako ide, hitro i lako, iako na jesen u 85. godinu stupa.

Lenčarenje Rile ne poznaje: i u starosti je stalno u pokretu, uvek nešto radi. Posao začas nađe u kući i oko nje, ili pokosi travu u obližnjem sokaku. Doskora, dok nije uveo grejanje na gas, cepao je i slagao drva, unosio ugalj. A kad se od rada umori odmara se pisanjem: pre neku godinu objavio je dve obimne knjige o starom užičkom naselju Klisura.

 – Govore mi ukućani da usporim i da se odmaram, ali navika je jača. Tvrdim da rad oplemenjuje čoveka, čini ga boljim i zdravijim. Niko u mojoj familiji nije doživeo moje sadašnje godine, a ja sam ubeđen da je svakodnevni rad najviše zaslužan za to – počinje svoju priču ovaj Užičanin, već četvrt veka penzioner, a njegova supruga Nada se nadovezuje: – On i u ovim godinama uvek nađe nekog posla. Uzalud ga opominjem da se čuva, ne vredi.

Rastao je Rile u posleratno doba kad se država žuljevitim rukama gradila. Davne 1947. godine, kao tek svršeni osnovac, krenuo je stopama starijeg brata i sestre pa se prijavio u brigadu, da ide na gradnju pruge Šamac–Sarajevo.

Još golobrad, nije hteo da zaostane za starijima. Prvo hteli da ga kao premladog vrate sa akcije u Užice, ali on bio uporan, snašao se i ostao. Kopao je s drugima tunel Vranduk, pucali mu žuljevi i povijala se mlada pleća pod teretom, ali se dva meseca tu radilo i pevalo. „Juriš Ere na kubike za izgradnju republike“, pamti Rile tadašnju pesmu i pokazuje nam akcijašku legitimaciju iz tog vremena.

Sledile su za njega, narednih godina, nove radne akcije. Gradio je 1948. magacin za potrebe JNA u Gorjanima, pa nastavio izgradnjom beogradskog hotela „Jugoslavija“. Sledećeg leta podizao Studentski grad u Novom Beogradu, a 1950. obnavljao centar Beograda na Terazijama.

Još čuva udarničke karte i pohvale s tih akcija, kojih se s nostalgijom seća.

– Teški su to bili dani, a ja sam kao nagradu doživljavao to što su mi omogućili da doprinesem obnovi ratom porušene zemlje. Druženje, sticanje znanja, upoznavanje gradova, doprinos napretku, sve to je mnogo značilo nama iz male varoši. Eh, da danas neko obnovi radne akcije za mlade, sigurno je da bi njihov odnos prema životu i obavezama bio pozitivniji – smatra Rile.

Pošto je studije istorije završio u Beogradu, akcijaški rad zamenio je profesionalnom karijerom. Predavao istoriju u užičkim srednjim školama, bio upravnik Istorijskog arhiva, pa kustos u muzejima u Užicu i Banjaluci, te direktor mauzoleja na Oplencu i Karađorđevog konaka u Topoli.

Uvek je, kako kaže, radu bio predan, pa i od drugih očekivao isto. – Ali više je bilo onih što su se držali nerada i lenčarenja. Kao upravnik arhiva tražio sam od saradnika da više rade, pa nailazio na ozbiljne otpore.  

Posle sam, mada radan i posvećen, morao da se branim od političara kojima su se ti saradnici žalili. A kao kustos znao sam satima podrobno da objašnjavam grupama o muzejskim postavkama kroz koje sam ih vodio, zbog čega su mi neki rukovodioci zamerali zašto te ljude toliko zadržavam – seća se naš sagovornik.

I mada su u Užicu tog doba i fabrički radnici lako dobijali društvene stanove, profesor Rile nije bio te sreće. Nikad od države koju je gradio ništa nije dobio, od svoje plate obnovio je porodičnu kuću.

 – Sve do 2012. godine zdravlje me je dobro služilo, a tada sam duže bolovao. Dve godine kasnije imao sam četiri operacije mokraćnih puteva. Ali disciplina i upornost pomogli su mi da se oporavim. Sada sam opet zdrav, sa odličnim zdravstvenim rezultatima. Pregledao me je nedavno užički kardiolog dr Milorad Mirković i rekao da imam zdravo srce s kojim mogu i stotu da doživim. Valjda će ono potrajati, a ja ću mu radom pomoći – veli uz osmeh Dragoslav Rile Bogdanović.       

Komentari4
a2ef5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Михаило Kрунић
Ја написах једну нам од раније познату изреку:Учити, учити и само учити. А оно све минуси на ту изреку! На изреку:Са радом се стиче богаство. Опет све минуси. Шта нам се ово дешава?
Amir Čamdžić
Ovo mi je nadraža rubrika za čitanje, jer ipak život i zdravlje su najvažniji, makar čovjek "u trci zaboravi".Mislim da je za zdravlje jako bitna umjerena ishrana i kretanje.
neko tamo
I san Amire! Dobro se odmoriti, podjednako je vazno. I ponekad uciniti neko dobro delo. To oplemenjuje dusu i cini coveka srecnijim. Srdacan pozdrav!
Nikola
Svaka čast. Pravi primer nama mladima. Deda zaslužuje da izgura stotku. :-))

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja