sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Prijateljstvo dugo sedam decenija

Jedna fotografija iz biltena Unicefa pomogla da se obnovi veza dve porodice, čije je drugovanje u Šumadiji počelo u predvečerje Drugog svetskog rata
Autor: Andrijana Cvetićaninsubota, 30.04.2016. u 21:00
Бака Роса Радовановић (у средини), Љиљана Весовић (десно) и бака Росина кћерка Јасмина Радовановић која је иницирала поновни сусрет (Фото Д. Жарковић)

Jedna fotografija u elektronskom biltenu beogradske kancelarije Unicefa nedavno je pomogla da se obnovi prijateljstvo dve porodice čije je drugovanje počelo u Aranđelovcu u predvečerje Drugog svetskog rata.

Glavni „krivac” za ponovni kontakt bake Rosande Radovanović (1924), devojačko Ilić, i Ljiljane Milutinović Vesović (1940), kćerke sudijskog bračnog para Milutinović, koju je kao devojčica baka Rosa čuvala, bila je Rosina kćerka Jasmina.

Naučena od majke da nesebično pomaže, ona povremeno od skromne plate bibliotekara u školi odvoji za donaciju Unicefu. U elektronskom biltenu ove humanitarne organizacije na slikama druženja drugih donatora ugledala je Ljiljanu, koja je i sama veliki humanitarac.

– Odmah sam sliku pokazala mami i pozvala kancelariju Unicefa. Dali su mi njen broj telefona. Kada su se čule, razgovarale su kao da su se videle pre dva dana, a ne da je prošlo dvadesetak godina – prepričava nam Rosina kćerka Jasmina.

Prijateljstvo dve familije počelo je još 1938. godine. Tada mršava devojčica Rosanda, jedno od devetoro dece iz vredne i časne porodice Ilić iz Gornje Trešnjevice, stigla je u dom supružnika Ljudmile i Milana Milutinović, sudija sreskog suda u Aranđelovcu.

Danas nasmejana baka od 92 godine živo se seća dolaska u varoš. Njena familija nije imala novca da ona nastavi školovanje pa joj je otac našao posao – da čuva sina prvenca sudiji okružnog suda.

– Vlada je imao četiri godine. Bio je bistro i krupno dete. Gospođa Ljudmila se uplašila kako ću ja, imala sam tek 14 godina, moći da brinem o njemu. On, pametan i nasmejan, obradovan što dobija dečje društvo uzeo me je za ruku i vodio kroz kuću. Roditelje je ubeđivao da će sve u gradu da mi pokaže samo da ih privoli da ostanem – započinje da niže uspomene baka Rosa, u prisustvu kćerke Jasmine i Ljiljane Milutinović Vesović, Vladine sestre koju je čuvala takođe od rođenja – 1940. godine.

Nažalost, nemaju mnogo slika iz tog perioda. U sudbine obe porodice uplele su se okolnosti na koje nisu mogli da utiču. Najpre rat, a potom poratne, turbulentne godine. Dobar deo materijalnih uspomena stradao je tokom nemačkog bombardovanja.

Šrapneli su padali u kolevku gde je bila tada beba Ljiljana. Sudija Milan je odveden u zarobljeništvo, a Rosin otac je otišao u partizane. Poginuo je 1942. u šumama Bosne i jedan je prvih proglašenih narodnih heroja u Jugoslaviji.

I danas osmoletka u Aranđelovcu nosi njegovo ime – „Milan Ilić Čiča”. Sa zapaljenog ognjišta njegova udovica, sa preživelom decom, preselila se u skučene kvadrate zajedničkog stana. Rosa je ostavila službo-drugovanje sa Vladom i Ljiljom da bi brinula o mlađima u svojoj porodici.

– Majka je Rosu pominjala svakodnevno. Prihvatili su je kao dete i mnogo su cenili njene roditelje. Ja sam bila beba, kasnije dete, ali prema njihovoj i priči brata Vlade kao da sam je i sama poznavala – prenosi slike iz prošlosti Ljiljana (76), anesteziolog u penziji.

Potom je Rosanda krenula u Beograd na školovanje za dečju negovateljicu, da bi pedesetih godina bila i jedan od osnivača vrtića u Boru. Svaki put kada bi došla u posetu svojima posećivala bi i Milutinoviće.

Porodice su se međusobno pomagale. Ražalovane sudije prešli su u advokate, ali privatnici tih godina nisu bili omiljeni. I oni su morali da napuste svoju kuću. Rosina majka donosila im je bonove za hranu, iako su i Ilići živeli skromno.

Rosini se nikada nisu okoristili na račun nastradalog oca heroja. Vlada Milutinović, sin sudija, krenuo je njihovim stopama završivši pravo u Beogradu, dok se kćerka Ljiljana opredelila za medicinu.

Životne staze usmerene ka Beogradu sve ređe su se ukrštale sa Rosinim koja se udala, rodila sina i kćerku.

– Kako sam odrastala shvatila sam zašto su moji toliko voleli Rosu. Bila je vredna, dobra, iskrena, sa vrlinama koje su majka i otac pokušavali da usade meni i bratu. Nije ni čudo jer je dolazila iz takve porodice. A dobrota, ljudskost , humanost se stiču najpre u domu – dodaje Ljiljana.

Upravo osobina da nesebično pomažu pomogla je da izbledele veze pre nekoliko meseci dobiju stari intenzitet. Tokom tih decenija u uspomene su se preselili i Vlada, Ljiljini roditelji, suprug baka Rose... Na sreću, u gradu njihovog detinjstva danas žive njihovi naslednici. Priče o drugovanju, lepim i teškim danima nastaviće da vode tokom leta kada obe odu u Aranđelovac.


Komentari1
f48d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroljub Ilic
Divan članak! Mnogo, hvala na objavljivanju! Inače, na slici je Ljilja levo, a Jasmina desno od Rose (gledano iz objektiva kamere).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Spektar /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja