ponedeljak, 14.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:34
POGLEDI

’Ladno, al’ standard

Finska i Švedska se danas suočavaju s nizom velikih dilema u pogledu imigracione i poreske politike, ali i bezbednosne orijentacije. Globalne promene pokrenule su debate o održivosti skandinavskog modela blagostanja, neutralnosti i otvorenosti
Autor: Miša Đurkovićpetak, 06.05.2016. u 08:00

Jedna od prvih asocijacija koje se kod nas javljaju kad je u pitanju sever Evrope jeste čuveni „dijalog“ koji u filmu „Lepa sela lepo gore” Laza vodi sa turskim vozačem kamiona: „A kako je kod vas u Švedskoj? ’ladno? Al’ standard j... ga.“ Prethodnih desetak dana imao sam priliku da posetim Skandinaviju i da se zaista uverim u tačnost ove kratke mudrosti: stvarno je hladno i stvarno je za nas neverovatan standard života. No tokom ove male turneje (Helsinki, Porvo, Stokholm) imao sam prilike da iskusim i upoznam i mnogo drugih stvari, i neke utiske podeliću sa vama.

Finska je jedna lepa zemlja u kojoj živi oko pet miliona stanovnika. Pejzaž i vegetacija podsećaju na naše planine, pa sve vreme imate osećaj da ste na Tari, na primer. Finci su relativno mlada nacija koja je državu dobila posle boljševičke revolucije. Veoma su ponosni na svoju zemlju i slobodu za koju su se odlučno borili, kako oružjem tako i mudrom diplomatijom. Tragovi Rusije, pravoslavlja i ruskih vladara prisutni su na svakom koraku i to je nasleđe koje Finci pažljivo čuvaju. Između ostalog i zbog velikog ekonomskog značaja Rusije za njih. S druge strane, vrlo pažljivo i oprezno prate razvoj Rusije pa tako imaju čitav institut od više od pedeset ljudi koji se bavi različitim vidovima ruskih studija.

Veoma su okrenuti prirodi i uprkos teškim uslovima gledaju da što više vremena provode oko jezera ili u malim jednostavnim drvenim kućama koje grade po mnogobrojnim ostrvima oko Helsinkija. I da, zaista kombinuju saunu i kupanje u ledenim jezerima, a to je stvarno fantastično iskustvo.

Iako se stalno bune zbog visokih poreza, svesni su da zbog njih imaju izvanrednu saobraćajnu i obrazovnu infrastrukturu. Članstvo u bibliotekama je potpuno besplatno, a one su izvanredno organizovane. Kao i na benzinskim pumpama, tako je u njima vidljiva tendencija što veće automatizacije i de fakto eliminisanja osoblja.

Finci se stalno i mnogo žale. Trenutno su dve takve teme u fokusu. Prvo, vidljiva su budžetska rezanja na raznim stranama, jer nivo zaduženosti BDP jako brzo napreduje. Dok je 1980. bio ispod 10, danas je na za Fince zapanjujućih 63,5 odsto. Druga velika tema je imigracija. Veliki priliv bliskoistočnih imigranata ozbiljno je podelio finsko društvo. Posebno oko grada Oulua, dešavali su se mnogi incidenti, a desni ekstremizam je u strahovitom porastu. Tako je Finska postala jedna od prvih EU zemalja u kojoj je radikalna desnica (Partija pravih Finaca) sa 20 odsto na izborima postala deo vladajuće većine.

Stokholm sebe i dalje reklamira kao prestonicu Skandinavije. Ovo nije samo ostatak imperijalne kulture sećanja, već odraz realnosti u kojoj su Švedska i „severna Venecija“ zaista politički, ekonomski i kulturni centar čitave regije. Kao što je recimo Beograd i dalje stvarni i prirodni centar čitavog južnoslovenskog prostora. Stokholm je u vreme mog boravka bio u vidno svečarskoj atmosferi: ne samo zbog priprema za pesmu Evrovizije, već zbog grandiozne proslave kraljevog sedamdesetog rođendana, obeležene vojnim egzercirom, posetom drugih kraljevskih kuća i naravno muzikom grupe ABBA. Istaknuto mesto na proslavi (ali ne i u medijima) dobio je Aleksandar Karađorđević koji je sledećeg dana prisustvovao uskršnjoj liturgiji u našoj novoj i veoma lepoj Crkvi Svetog Save na Enhede gordu. Srpska zajednica je veoma brojna, dobro raspoređena, i ovu crkvu je sama podigla. No njen veliki potencijal mogao bi se, čini se, i bolje organizovati i usmeriti. Tamo inače i dalje nemamo ambasadora. Šveđani mnogo drže do svoje monarhije, isto kao i do novčane jedinice krune koju nisu žrtvovali evru.

Stokholm je zaista prelep i prebogat grad. Šokira saznanje da su ovde pre samo sto dvadeset godina ljudi masovno umirali od gladi i da se krajem devetnaestog veka čak trećina populacije zbog toga iselila u Ameriku. Danas je to jedna od najuređenijih i ekonomski najmoćnijih država Evrope. Glavni grad je prepun turista iz celog sveta koji uživaju u arhitekturi, istorijskom nasleđu, ali i brojnim savremenim sadržajima kao što su izvanredni muzej moderne umetnosti ili „Fotografiska”, muzej fotografije. Naravno tu je i muzej grupe ABBA čiju muziku čujete u svim prilikama i na svim lokacijama.

I u Finskoj, a posebno u Švedskoj opčinjeni ste dizajnom na svakom koraku: o svemu se vodi računa, pažljivo se proračunava i svuda se traži kombinacija jednostavnosti, funkcionalnosti i otvorenosti koja vas opčinjava nepretencioznom lepotom.

U Švedskoj je imigracija gorući problem. Država je veoma jaka i organizovana, ali se prvi put postavlja pitanje da li je sposobna da kontroliše snažne demografske i kulturne promene koje donosi nagli priliv migracije iz Azije i Afrike. Postoje već ozbiljno homogenizovani delovi grada u kojima imigraciona populacija preuzima poluge moći, a policija se povlači.

Finska i Švedska se danas suočavaju s nizom velikih dilema u pogledu imigracione i poreske politike, ali i bezbednosne orijentacije. Globalne ekonomske, bezbednosne i geopolitičke promene unele su i kod njih dosta nervoze i otvorile debate o održivosti dosadašnjeg skandinavskog modela blagostanja, neutralnosti i otvorenosti.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije


Komentari8
11261
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan
...крајем деветнаестог века чак трећина популације због тога иселила у Америку... Ipak,nije trećina, već četvrtina.Iselilo se oko 1 milion stanovnika a smatra se da je tada Švedska imala oko 4 miliona stanovnika. Što se tiče potencijala naše crkve u Stockholmu stvarno nije iskorišćen, jer na primer mogla bi crkva organizovati kurseve srpskog jezika za našu decu 1 ili 2 puta nedeljno ili pak kurseve veronauke za decu čiji roditelji to hoće. Tamo niko ništa ne radi i ne misli za našu "raju", samo te službe praznicima a i to je dobro ali moglo bi mnogo bolje.
Владимир Милановић
Ладно, стандард и висока стопа самоубистава.
Aleksandra
Mišo, putopis ti je super, delim impresije, osim što nisi pomenuo Stokholmu turističku atrakciju u obliku gomile očeva koji šetaju bebe u kolicima, što je meni bio nestvaran prizor, a sasvim uobičajen u prolećno doba pred Kraljev rođendan. Međutim, ono što me najviše zanima plasirao si poput jela molekularne gastronomije bez pratećeg konferansijera ili pisanog "uputstva" - izneo na sto i sad se pitamo šta je to i kako se jede. Šta i kako dalje sad? Pitanje imigracije se čini kao pitanje svih pitanja, tema koja je kratkoročno aktuelna, ali i koja zaseca kompletnu društveno-političko-ekonomsku strukturu. Gledala da vidim šta piše Sipri, i za sad ništa, ko da su i dalje u žalost za Alyson Bailes.
Anka D.
Zaboravio je da navede stopu samoubistava i alkoholizma u Skandinaviji. Interesantna je.
statistika
Kad neko pogleda statisticke brojke videce da su Skandinavci prvi u nekoliko negativnih kategorija. Zasto je to tako? Odgovor je jednostavan: oni imaju urednu statistiku i zakonski dobro definisane kategorije. Kod nas, i ne samo kod nas, broj silovanja, samoubistava i slicno ostaje u velikoj meri nevidljivo zbog lose statistike, nevaljanih zakona i katastrofalnog pravosudja.
Preporučujem 3
X
Statistika PRVI U EVROPI PO BROJU SAMOUBISTAVA - U Srbiji se dnevno izvrše četiri samoubustva - 1.500 ljudi godišnje u Srbiji izvrši samoubistvo - Srbija je na prvom mestu evropske liste po broju samoubistava, a na 11. mestu na svetskoj listi.
Preporučujem 22
Зоран Николић ( Ваљево )
Од срца хвала уваженом аутору што је утиске своје поделио са нама. Уживао сам у читању. Тако је сваки пут када у " Политици " осване колумна господина Мише Ђурковића. Данашњи "ПОГЛЕДИ " у штампаној " Политици " јесу доказ изузетности најбољег српског дневног листа већ други век...На левој страни празнина баналности, а на десној страни пуноћа и истинитост доживљеног....Топлина високог стандарда писане речи и покренуте мисли данас је била на десној страни ( гледано очима читалаца ), тј. на левој страни ( гледано са странице Политике) .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja