sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 05.05.2016. u 22:00 Zorana Šuvaković

Musliman na čelu Londona?

Laburista Sadik Kan, sin pakistanskog emigranta, ima velike šanse da nasledi popularnog Borisa Džonsona, koji se nije kandidovao za treći mandat jer želi da se potpuno posveti kampanji za „bregzit”
Садик Кан са супругом (Фото Ројтерс)

 

London, po mnogima najmoćniji grad zapadne hemisfere, mogao bi ovog jutra da osvane sa saznanjem da će na njegovom čelu nadalje biti sin pakistanskih emigranata, muslimanske veroispovesti. Ako se pokažu tačnim prognoze agencija za ispitivanje javnog mnjenja, laburista i musliman Sadik Kan (45), poslanik u britanskom parlamentu, nekadašnji advokat posvećen sporovima oko ljudskih prava, trebalo bi glatko da pobedi (neka ispitivanja daju mu prednost od 20 odsto) kandidata Konzervativne partije Zaka Goldsmita, koga podržava torijevski premijer Dejvid Kameron.

Jedan od ove dvojice, po poreklu i političkom opredeljenju potpuno različitih kandidata trebalo bi da nasledi popularnog Borisa Džonsona, koji odlazi na vrhuncu slave. Posle osam godina na mestu gradonačelnika, Džonson planira da se svom snagom posveti kampanji za izlazak Britanije iz EU, nasuprot premijeru Dejvidu Kameronu, koji poziva Britance da glasaju za ostanak u njoj. Njegova ambicija je da dođe na čelo Konzervativne partije, umesto Kamerona, a da se kandidovao za treći mandat na mestu prvog čoveka britanske prestonice, pobedio bi obojicu kandidata. Tako bar govore ispitivanja javnog mnjenja, po kojima je Džonson za dva odsto popularniji od Sadika Kana, a svog partijskog kolegu Zaka Goldsmita šije za 12 odsto, iako nijedan dan, a ni peni, nije utrošio na kampanju za gradonačelnika.

Zak Goldsmit inače takođe podržava „bregzit”, dok će Sadik Kan, kao i laburistički šef partije Džeremi Korbin, na junskom referendumu glasati za ostanak Britanije u Evropskoj uniji. U tome se bar ova dvojica laburista slažu sa konzervativnim Kameronom. No, izgleda da referendumsko pitanje o izlasku Britanije iz evropske porodice ili ostanku u njoj, ne utiče na opredeljenje osam i po miliona stanovnika Londona. Oni bi na čelu svog megalopolisa voleli da imaju Borisa Džonsona, koji je revnosni borac za bregzit, dok je odmah iza njega musliman Sadik Kan, koji je suprotnog mišljenja.

Nije neobično što je Goldsmit, inače sin bogatog bankara, koji je pohađao najelitnije škole, u poslednjim nedeljama kampanje počeo da igra na kartu straha od islamskog radikalizma. Govoreći o svom protivniku, on mu je zamerio da se u prošlosti pojavljivao na govornici sa jednim radikalnim imamom. Goldsmit tvrdi da Sadik Kan, čiji su roditelji pobegli od haosa na Indijskom potkontinentu još četrdesetih godina prošlog veka, „daje platformu, kiseonik i podršku” islamskim ekstremistima.

Sadik Kan mu nije ostao dužan, pa je, odbijajući optužbe da podržava radikalizam, Goldsmitov stil uporedio sa taktikom republikanskog kandidata za predsednika SAD Donaldom Trampom. Po rečima Sadika Kana, Goldsmit hoće da napravi verski razdor među stanovnicima kosmopolitskog Londona, isto kao što američki milijarder pokušava (sa uspehom) da zavadi svoje sugrađane različite vere ili nacionalnosti. I jedan i drugi su, po rečima Kana, pripadnici privilegovane finansijske i političke elite i izgubili su vezu sa običnim ljudima.

I Dejvid Kameron se pridružio Goldsmitu u optužbama na račun Sadika Kana. On je takođe potegnuo priču o radikalnom imamu Sulejmanu Ganiju, koji se, po Kameronovim rečima, devet puta pojavio sa Kanom na pozornici. Ovaj imam je inače stanovnik Tutinga, istog kvarta Londona, koji predstavlja Sadik Kan u britanskom parlamentu. Kameron optužuje Ganija da regrutuje muslimanske vernike za borbu na strani Islamske države. Ali dok Gani to demantuje, ispostavilo se da je i Kameronov kandidat Goldsmit viđen u društvu kontroverznog imama, i to kada je pokušavao da za svoju kandidaturu pridobije muslimanske torijevce.

Nikada izborna borba za gradonačelnika Londona nije bila rasno ni verski obojena, ali ovoga puta, po oceni tamošnjih analitičara, preovlađuje negativna kampanja u kojoj se ne biraju sredstva kako bi se protivnik diskreditovao. Laburisti su čak zbog simpatija koje pokazuju za palestinski narod optuženi za antisemitizam. Bivši laburistički gradonačelnik Ken Livingston, prethodnik Borisa Džonsona, suspendovan je iz partije zbog toga što je u žaru polemike o antisemitizmu pomenuo čak i Hitlera, za koga je rekao da je na početku svoje vladavine hvalio Jevreje.

U rat za glasove uključili su se i mediji, pa se nedeljnik „Mejl on Sandej”, koji podržava konzervativce, pre nekoliko dana zapitao da li će se najfantastičniji grad na svetu „zaista dati Laburističkoj stranci, koja teroriste smatra svojim prijateljima”. Uz navijački tekst, list donosi sliku autobusa uništenog u terorističkom napadu na London u julu 2005. godine. U gradu gde živi trideset odsto stanovništva koje nije belo i pripada drugim nacijama, ovakva kampanja dovela je do suprotnog efekta. Sve ankete i kladionice veliku prednost daju Sadiku Kanu, sinu pakistanskog vozača, dok Goldsmit, koji potiče iz jedne od najimućnijih britanskih porodica, daleko zaostaje za njim.

Ovo je ujedno i prvi izborni ispit za Laburističku stranku otkad je predvodi dosledni levičar i mirovni aktivista Džeremi Korbin, za koga su mnogi tvrdili da ne može da izađe na megdan sa Konzervativnom strankom i da će zbog svog levičarenja doprineti raspadu najveće opozicione partije. Glasači su juče birali i regionalne parlamente u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj i upravu u 124 mesta u Engleskoj.

I dok dve partije opipavaju puls birača i mere svoju snagu, samo godinu dana pošto je Konzervativna stranka osvojila većinu, uprkos drugačijim procenama iz istraživanja javnog mnjenja, Boris Džonson se posvećuje borbi za izlazak Britanije iz EU, o čemu će se odlučivati već krajem juna. Zbog toga i napušta poziciju čelnika „najfantastičnijeg grada na svetu”.

Komеntari60
2be97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja