subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 07.05.2016. u 20:30 Gvozden Otašević

Srbija daje sto miliona evra za paradajz

Obrađujući plastenike i bašte na stari način, naši povrtari više ne mogu da izdrže utakmicu sa uvoznicima
Продаја расада на пијаци у Чачку (Фото Г. Оташевић)

 

Čačak – I pored dugoveke baštovanske tradicije u kojoj prednjači paradajz, povrtari u Srbiji poslednjih godina doživljavaju potpuni neuspeh. Ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, nemaju plasman, čak uništavaju svoju robu.

– I u čačanskom kraju, koji je decenijama slovio za centar baštovanstva, proizvodnja paradajza pada, i nastaviće da pada. Taj posao iziskuje visoke troškove, posebno u zaštićenom prostoru, veliko je učešće živog rada a prodajne cene su neprihvatljive, pa su dve prethodne godine uzastopno baštovani iz Trbušana, Preljine i Trnave radili na svoju štetu – kaže za „Politiku” Radoš Pavlović, redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku, i jedan od vodećih naših stručnjaka u toj oblasti.

On navodi da Srbija svake godine daje ogroman novac, čak 100 miliona evra, za uvoz povrća, posebno ranog, i tu utakmicu domaći ratari, obrađujući bašte i plastenike na stari način, više ne mogu da podnesu.

– Ranik, najviše paradajz, uvozi se iz Makedonije i priobalnog dela Albanije i Grčke, a već je usledio novi pritisak ponuđača iz Turske, koja je najveći proizvođač povrća na Mediteranu. Taj pritisak će rasti zbog toga što je Turcima zabranjen izvoz na veliko rusko tržište, pa moraju da traže druga, a inače imaju odličnu klimu i niže troškove.

Profesor objašnjava da i Srbija poseduje dobre preduslove za uzgajanje paradajza.

– U našoj državi postoji čak oko 300 geotermalnih izvora, najviše u Mačvi. Međutim, grejanje je uvedeno u samo 40 velikih plastenika u Srbiji. Umesto toga, plastenička proizvodnja uspostavlja se uglavnom u neuslovnim objektima i to, dabome, uvećava troškove, a srpska država je jedna od retkih koja ne pomaže podizanje savremenih plastenika sa zagrevanjem, kako bi ti isporučioci mogli ranije da se pojave na tržištu. Zato i u narednim godinama ova proizvodnja velikom broju odgajivača neće donositi dobit.

Srpski centri za uzgoj paradajza su okolina Leskovca, Kruševca i Smedereva i tu se ustalio niz naprednih ratara. Oni su posao razvili toliko da ne smeju da dozvole greške, čak i rasad uvoze iz okolnih zemalja. U Mađarskoj i Grčkoj postoje specijalizovani prostori za uzgoj rasada a ni cena nije neprihvatljiva – 40 do 50 centi za biljku u čaši, dakle za zaštićenim korenom, isporučenu u Srbiji.

– Srpski ratari gaje obično oko 30.000 odraslih biljaka paradajza po hektaru i beleže niske prinose, u proseku manje od 10.000 kilograma, u koji se utapaju i veliki plastenici sa svojim prinosima od stotinu tona. Smatra se da pod punom tehnologijom u plasteniku jedna biljka košta 1,5 evra, što znači da je četiri ili pet kilograma ploda potrebno samo za pokriće uloženih sredstava. A u baštenskom načinu gajenja na otvorenom prinosi su neuporedivo manji od toga, i zato nema dobiti. Povrh svega, koristi se i nedovoljno pouzdan rasad, proizveden u objektima koji ne ispunjavaju osnovne uslove.

Stvaranjem domaćih, hibridnih sorata paradajza bave se selekcione kuće u Novom Sadu, Smederevskoj Palanci i Velikoj Plani, ali Pavlović ističe da se veliki proizvođači ovog voća oslanjaju na inostrano hibridno seme.

Poreklom je iz Holandije, Izraela, SAD, Francuske… Pod naletom svih tih hibrida kojima su osnovne odlike visoki prinosi, kvalitet i čvrstoća ploda i senzorne karakteristike, domaća selekcija nažalost izgubila je trku. Svi komercijalni proizvođači uglavnom uzimaju te inostrane hibride koji su preplavili našu zemlju. Zato proizvođači u baštenskom načinu gajenja kažu da u ponudi rasada nema više onog popularnog jabučara, starinskog paradajza. Ili, što bismo mi u Čačku rekli, nema više „trbušanskog” paradajza, po kome je to selo nekad bilo poznato u čitavoj Srbiji.

Vegetacioni period ove biljke, od nicanja do prvog roda, traje od 110 do 120 dana, i u skoro svakom je potrebno posvetiti pažnju i rad svojoj bašti. To je jedan uslov za dobit u proizvodnji paradajza, ali ne jedini.

– Ako se na 30.000 biljaka dobije samo 10.000 kilograma paradajza, odnosno 333 grama po biljci, onda je to uglavnom bačen novac. Zbog toga, naši proizvođači moraju da se uključe u trku za neuporedivo veće prinose, a ona se trči tako što će iz dana u dan usavršavati tehnologiju gajenja, poštujući nauku. To je dobar, i jedini recept – objašnjava profesor Radoš Pavlović.

Komentari19
36ce8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tika
Dobro je da neko i ovome napiše koju reč, ali da to bude potpuno a i tačno. Na jednoj biljci je nemoguće da rodi samo 333 gr ploda paradiza ( pa čak i onog sitnog đzerija). Zatim, činjenica je da još samo ovde u Srbiji paradaiz miriše na paradaiz - tu ne ubrajam uvozni plod pa čak ni uvozne sadnice, kao ni one koje su industriski proizvedeni u plastenicima. Ali uvozni paradaiz je jeftiniji, i neko izuzetno dobro profitira na uvozu ( ne samo paradaiza). I kao poslodnje uvozni paradaiz lepše " na oko" izgleda - a kakav je unutra i kakvog je ukusa, o tome bolje i da ne govorim.
Zoran
@ Tika; Tiko, ti pises iz iskustva. Kao da si ziveo u Nl. i jeo njihov paradajz. Ako je tako, molim te ostavi E-mail adresu. Pozdrav.
Misa
Taj stariji ukusni paradajz o kome svi pricaju kod nas se ne moize naci bar 25-30 godina! Usput, svi paradajzi (ili kako god hocete da ih pravilo zovete...) su hibridi, jer autenticna biljka paradajza je nesto sto lici na drvenastu vinozu lozu, raste do 3 metara u visinu i ko zna koliko u duzinu i daje podove velicine kajsije... Ima slika na Limundu, pogledajte. Elem, posto amaterski gajim iste u dvoristu, imao sam neocekivano da zadovoljstvo da probam paradajz pravog ukusa i mirisa(doduse, holandsko i americko seme - sam pravim rasade), prvi put posle gorenavedenih 25-30 godina. Kvalitet ploda sam dobio sa duplo vise pregorelog konjskog stajnjaka nego sto mi je preporuceno, tacnim doziranjem vode, temeljnim kidanjem zaperaka... Ali, to je bilo samo 2011.god... Sledece dve natrcase smrdibube i rod mi je skoro ceo propao... Naravoucenije: mnogo je zeznut posao gajiti paradajz, nije on skup!
Zorka Papadopolos
Na stranu sto ni ja ne jedem taj vestacki paradajz. Problem je sto mi objektivno ne mozemo da konkurisemo u ranom povrtarstvu zemljama koje su mnogo juznije od Srbije. Nase sanse su u vocarstvu i stocarstvu. A i u povrtarstvu, ali samo u sezoni, sa starim sortama, povrce uzgajano na slobodnom, van plastenika.
Neša (Glodur)
"Prosto me je sramota koliko nam dobro ide"
Beogradjanin Schwabenländle
Реч парадајз не постоји у српском језику. То је тачно. Али исто тако је тачно да реч патлиџан исто тако није српска реч. Рајчица је хрватска реч, преведена са парадајз, и сада како ко воли. Рајчице произведене испод пластике и наводњаване великим количинама вештачког ђубрива нити имају укус нити икакав витамин. И зато га не купујем када му није сезона, мада имамо овде у немачкој десет разних врсти, највише долазе из Низоземске и Белгије, сви имају једно заједничко, црвени, влажни, тврди, без укуса.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja