sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:19
POTROŠAČ

Koliko košta pozajmica od 100.000 dinara

Nije svejedno koji bankarski zajam uzimate, godišnja kamata na dozvoljeni minus će koštati najviše – čak 33.000 dinara
Autor: I. Albunović – J. Antelj nedelja, 08.05.2016. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Dozvoljeni minus po tekućem računu ubedljivo je najskuplji oblik zaduživanja, dok je potrošački dinarski kredit najisplativija varijanta u slučaju da ste prinuđeni da posegnete za bankarskom pozajmicom. 

Istraživanje Politikinog „Potrošača” pokazuje da ako birate između keš ili potrošačkog kredita, dozvoljene pozajmice ili kreditne kartice, uopšte nije svejedno za šta ćete se odlučiti. 

Kako to izgleda u praksi, pokušali smo da pokažemo na konkretnom primeru. Uzeli smo iznos od 100.000 dinara sa rokom otplate na godinu dana.

Na adrese četiri banke u Srbiji poslali smo naizgled lako pitanje – koliki iznos će im klijent platiti za tih 12 meseci u slučaju da se odluči za svaku od četiri ponuđene mogućnosti.

Iako je računica prilično jednostavna, konkretan odgovor dobili smo samo od jedne banke, što ukazuje da se o ovoj temi javno nerado govori. Banke uglavnom na svojim sajtovima imaju istaknute primere zaduživanja i troškove koji ih prate, ali je malo onih koji to i pogledaju pre odlaska u ekspozituru.  

Prema raspoloživim podacima najmanje su kamate na potrošačke i keš kredite. U oba slučaja banci ćete na kraju godine platiti oko 6.000 dinara. Razlike u isplativosti ova dva „bankarska proizvoda” su minimalne, iako je dugo važila fama da su potrošački krediti značajno povoljniji.

Korišćenje kreditne kartice u maksimalnom iznosu bilo bi duplo skuplja varijanta. Ako  postoji namera da se cela pozajmica razduži za godinu dana (pri prosečnoj mesečnoj kamatnoj stopi od 2,4 odsto), rata bi bila 9.455 dinara. Po isteku tog perioda klijent bi banci platio 13.460 dinara na ime kamate. Pod uslovom da na karticu zaboravi do konačne otplate.

Ispada da kartice nisu baš toliko loše rešenje kako se mislilo. Ali njihova najveća mana je što dužnika uglavnom uvlače u „začarani krug” zaduženosti iz koga se teško izlazi.

– Ukoliko redovno otplaćujete ratu po kreditnoj kartici, kamata i nije tako visoka. Ali takav scenario otplate u praksi je retko izvodljiv. Suštinski kreditne kartice namenjene su za dugoročno zaduženje bez konačnog roka otplate. To možete lako zaključiti po reklamnim kampanjama. Banke uglavnom pozivaju na potrošnju posredstvom kartica. Nude se nagrade i druge povoljnosti. Bankarima je bitno da ste uvek zaduženi i nikad razduženi – kaže Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala „Kamatica”. On upozorava na to da kreditne kartice nikako nisu dobre za finansijski neodgovorne osobe.

– One pružaju privid da vam je novac uvek raspoloživ, a to je upravo i glavni cilj banaka”, ističe naš sagovornik.

I na kraju, dozvoljeni minus definitivno treba uzimati baš u krajnjoj nuždi i koristiti ga u što kraćem periodu. Na ovu činjenicu upozorava čak i Narodna banka Srbije. U našem primeru banka će na vama za godinu dana zaraditi čak – 33.000 dinara. Bankari se brane da ovaj iznos nije realan i da je izračunat pod pretpostavkom da klijent svakog dana koristi celokupnu pozajmicu. U praksi, kažu, nije tako jer u većini slučajeva kada korisniku legne plata, ona „pokrije” dozvoljeno prekoračenje. Ne uzimaju izgleda u obzir one koji i odmah podignu celu platu i ostanu u maksimalnom prekoračenju.

Naš list nedavno je objavio da je prosečna godišnja kamata na ovaj vid pozajmice čak 28,3 odsto, ali da u pojedinim bankama one idu i do 37 procenata. NBS je još 2014. godine pokrenula akciju da banke smanje cenu ovih pozajmica, što su neke i učinile, ali krajnji rezultat je daleko od povoljnog.


Komentari16
a2a68
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Andra Loncaric Emigrant
- Neki bi najradije one kredite koje inflacija pojede pa na kraju placaju vrednost kutije sibica.??? E ta i takva politika zaduzivnja, neodgovornosti nas je dovela tu gde jesmo...Sada placamo ono sto su potrosili dedovi i ocevi a nisu zaradili.. - Sat mislite kako sam ja dosao do kuce na zapadu? Kreditom na 30 godina. To znaci da 30 godina moram da ustajem i idem na posao svaki dan i da molim Boga da ima posla....e to vi Koji ste ziveli u "nodgovornom" drustvu niste probali pa sad vam tesko. Radije bih sedeli po kaficima i vrteli kljuc od auta... Zasuci rukave pa radi...to je put, drugog nema...
Milos
Bankarsko ropstvo je globalna pojava. U Srbiji je otezavajuci faktor sto smo porazeni u ratu (bombardovanje) I sada smo u vazalnom polozaju. Suverenitet postoji samo na papiru ali ne I u praksi. Bankarske pozajmice za kupovinu stana su vezane za evro ili svajcarca - znaci nema drzavnog suvereniteta. Vlada Srbije se tu nista ne pita. Zalosno, ali - moglo bi biti I gore...
Marko Kostić
Ovo je čisto zelenašenje od strane banaka.Nažalost,srpsku vlast ne interesuje sopstveni narod uopšte,sem kada može izvući neku materijalnu korist.Guvernerka se brine da ako nešto kaže ili ne daj Bože uradi protiv stranih banak,da će one napustiti Srbiju.Pitanje je da li su nam uopste potrebne banke koje se ovako ponašaju?Bankarske priče o tome kako su kamate ogromne,jer tobože moraju posebno rezervisati novac su naprosto uvredljive.Oni koji znaju malo više o tome,znaju da banke za ove svrhe ne koriste nikakva specijalno rezervisana sredstva,već koriste sredstva sa pozitivnih tekućih računa fizičkih lica i žiro računa pravnih lica,a na koje ne plaćaju nikakvu kamatu.
mp
Bankarske derikoze uz drzavni blagoslov. ovo sve ne bi bilo ovako kada bi reagovala NBS ali NBS nece da reaguje, oni su zabavljeni inflacijom "koju drze pod kontrolom" i visokim platama. Guvernerka koja uglavnom ne zna nista o monetarnoj ekonomiji sa doktoratom iz Pristine Srbiju kosta preko 1,2 miliona mesecno dinara naravno, a NE doprinosi nista. Zalim sve one koji moraju da rade za Tabakovic ili da budu na skupovima gde ona drzi potpuno besmislene i beskrajno dosadne govore. Placaj Srbijo, otimaju od sirotinje da bi dali najgorima od najgorih. E moj Boze !
All
Banke su vukovi u jagnjecoj kozi...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja