sreda, 17.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:53

Od danas počinje rad na novom konkursu za naučne projekte

Većina naučnika podržala odluku vlade o poništavanju konkursa, uz Srđana Verbića ostao samo predsednik SANU. – Šta će biti prihvaćeno od 30.000 primedbi naučne zajednice
Autor: Sandra Gucijanponedeljak, 09.05.2016. u 08:20
Шта се догодило с науком у Србији: трибина у Београду (Фото: Танјуг)

Ministarstvo prosvete počeće danas rad na novom konkursu za naučnoistraživačke projekte za naredni četvorogodišnji ciklus, pošto je Vlada Srbije na sednici u petak poništila konkurs kao nezakonit. Kako nezvanično saznajemo, na ovoj sednici je jedino ministar prosvete dr Srđan Verbić glasao da konkurs ostane, dok su četvoro članova vlade bili uzdržani.

Vest o poništavanju konkursa i ponuđena tehnička ostavka ministra prosvete izazvali su pozitivne reakcije naučne zajednice, iako ova odluka nije donela olakšanje naučnicima koji su do poslednjeg trenutka radili na novim projektima. Uz Verbića je ostao predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, dok rektor Beogradskog univerziteta Vladimir Bumbaširević, koji je takođe podržao Verbića pre poništavanja konkursa, nije želeo da daje izjave nakon odluke vlade.

Kako prenose mediji, premijer Aleksandar Vučić je rekao da će u novoj vladi biti najmanje šest novih ministara i dodao da su kritična ministarstva prosvete, zdravstva i poljoprivrede. On je, doduše, rekao i da za neke ministre koje planira da zameni već ima zamenu, a za druge ne, što Verbiću daje nadu da će možda ipak ostati na čelu resora prosvete. Verbić bi, s druge strane, kako nezvanično saznajemo, ovu funkciju ponovo prihvatio samo u slučaju da može da raspolaže većim budžetom nego ranije.

Na naše pitanje da li su predstavnici Sindikata nauke pozvani na konsultacije u Ministarstvo prosvete, predsednica tog sindikata dr Đurđica Jovović za naš list je juče rekla da poziv nije još stigao, ali „da je ona spremna za poziv makar stigao i u pola osam ujutro”.

Ona je dodala da članstvo različito reaguje na poništavanje konkursa, od čestitki do osude, ali da je činjenica da je većina bila nezadovoljna konkursom.

– Moj stav je da konkurs jeste bio nezakonit i da je Vlada Srbije uradila jedino što je mogla u ovoj situaciji. Međutim, bojim se da je određen isuviše kratak rok od 90 dana da se pripremi novi konkurs i da će proces da uspore i kadrovske promene koje slede. Ključ je da se uvede institucionalno finansiranje, predlozi već postoje i prvi korak je da se krene s prelaznim periodom – rekla je za „Politiku” dr Jovović.

Sindikat nauke je za četvrtak sazvao sednicu RO, na kojem će se raspravljati o aktuelnim problemima u nauci, a pre svega o institucionalnom finansiranju.

Direktor Instituta za političke studije Živojin Đurić podržao je odluku vlade kao „jedini pravi i jedini moguć potez” i ocenio da je tako potvrđeno opredeljenje da se svi procesi moraju odigravati u skladu sa zakonom i zakonom predviđenoj proceduri.

Premijer Aleksandar Vučić je rekao da će u novoj vladi biti najmanje šest novih ministara i dodao da su kritična ministarstva prosvete, zdravstva i poljoprivrede

– Očito je da oni koji osporavaju odluku vlade ne razumeju šta znači zakonska procedura – rekao je Đurić i dodao da pojedini ljudi iz političkih stranaka koriste ovaj slučaj da ispolitizuju pitanje nauke.

Predsednica skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku Aleksandra Jerkov, inače portparolka Demokratske stranke, izjavila je da će nakon poništavanja konkursa nauka ostati bez sredstava, iako je to odmah posle sednice vlade demantovao ministar Verbić, rekavši da naučnici ne treba da strahuju za svoje plate. Takođe i samim rešenjem vlade o poništavanju konkursa se jasno navodi da će se finansiranje projekata nastaviti do kraja 2016. godine.

Vladimir Orlić, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke, takođe je reagovao na izjavu Aleksandre Jerkov i istakao da je predsednica Odbora za obrazovanje i nauku u najmanju ruku pokazala neznanje, jer će sredstva opredeljena u budžetu za naučnoistraživačke projekte biti uredno isplaćivana.

On je dodao i da će novi konkurs obuhvatiti veći broj članova prosvetno-naučne zajednice, kao i da će im na raspolaganju biti veći novčani fond. Mogućnost da se poveća budžet za nauku, koji je ostao isti kao i pre šest godina, najavio je u petak i ministar prosvete. Verbić je takođe rekao da će novi konkurs potvrditi i budući nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj i dodao da veruje da će on biti formiran odmah po formiranju nove vlade. To što što su ključna dokumenta važna za nauku doneta bez ovog tela, bio je i pravni osnov zbog kojeg je pao konkurs.

Dublji razlozi leže u ogromnom nezadovoljstvu naučne zajednice novim kriterijumima, koji su po obrazloženju prosvetnih vlasti trebali da uvedu red u ovu oblast. Naučnici su s druge strane smatrali da se ovako na mala vrata uvodi privatizovanje nauke. Žalili su se što će pravo na konkurs imati i istraživači s privatnih, neakreditovanih naučnih institucija, a zamerali su i nejednaki tretman društveno-humanističkih nauka, kao i još dublje podele u statusu i plati između naučnika s instituta i fakulteta.

Zajednica instituta Srbije je imala više od 30.000 primedbi na konkurs, a po rečima dr Aleksandre Pavićević, iz Etnografskog instituta SANU, usvojeno je samo 10 odsto i to marginalnih.

Odluku vlade je podržao i direktor Instituta za uporedno pravo Jovan Ćirić, koji je rekao da je postojala sumnja da je neko hteo da na brzinu progura lične ili grupne interese.

– Dve godine se kasnilo s raspisivanjem konkursa, da bi se to uradilo u poslednjem trenutku, u jeku predizborne kampanje. Više od 90 odsto naučne zajednice je bilo vrlo rezignirano radom Ministarstva i moje je lično mišljenje da isto toliko naučnika podržava odluku vlade. U poslednjem trenutku je urađeno ono što se moglo kako bi se spaslo što se spasti može, a na nama je da se sada pronađe najbolje moguće rešenje – naglasio je Ćirić.

Do sednice vlade u petak, Ministarstvo prosvete je primilo više od 800 predloga projekata, a u prethodnom ciklusu je finansirano 717. Takođe, u prethodnom ciklusu je finansirano 11.500 istraživača, a procene Srđana Verbića i njegovog tima je da će u novom ciklusu biti čak 18.000 naučnika.


Komentari56
573e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusko
Autor clanka je najcesce i autor za komunikaciju. On treba da vuce najvise poena pri bodovanju, a ostali koautori vrlo malo. Jednostavno resenje. Ko samostalno ne moze da napise naucni clanak se ne moze smatrati naucnikom vec je nesto drugo.
Naucni savetnik
Ima i takvih sto nikada sto su sami napisalai objavili nisu a sada su clanovi komisije za akreditaciju centara izuzetnih vrednosti. Kako oni mogu da prepoznaju vrednost? Takvi nam uredjuju visoko skolstvo i nauku.
Preporučujem 3
Биће боље
Све то стоји и то јесте лепа идеја али ево примера из праксе. Ментор тражи да на радовима које кандидат у потпуности уради самостално, он буде на првом месту и да буде аутор за комуникацију. Ментору треба зато што нема радове, а кандидат мора да пристане. То је пракса.
Preporučujem 11
Prikaži još odgovora
naukas
@ Šir Kan Za bezakonje u MPNTR odgovorni, pre svega Verbić i Dondurka, su već sankcionisani poništenjem konkursa i pratećih akata. Ovaj nečuveni presedan (da vlada ukida odluke svog ministarstva) je ocena njihovog rada i kao takva znači 100% političko izopštenje pomenutih. Nikada oni više neće videti udobne fotelje državnih službenika. Zato se ne slažem s vama da ne treba "Bilo šta sa njima počinjati". Naprotiv, ono što čeka naučnu zajednicu je nedvosmislena oštra javna osuda glavnih krivaca, nikakvo stavljanje pod tepih, nikako politika " o pokojnicima sve najlepše". Ako ništa nisu krivi, a to očigledno ne stoji, krivi su što su nas maltretrirali sa prijavljivanjem konkursa, pokušajima da nas zavade i što su nas ostavili preko praznika u neizvesnosti.
if
Grešite, neki se ne predaju i idu do kraja. Pouzdano znam da Tanić i Dondurka, svako za sebe, i dalje puštaju glasine o tome kako su najozbiljniji kandidati (!?!) za novog ministra.
Preporučujem 7
Dada
A sto se drustvenih nauka i humanistike tice, koje imaju zadatak da neguju kriticko misljenje, ove se nauke svuda u svetu marginalizuju (drastican primer je Japan, koji je ukinuo budzet za drzavne fakultete koji deluju u ovim oblastima), jer kapitalizmu ne treba kriticko misljenje, nego podrska za rast kapitala,pa tako i primenjenih nauka koje su u funkciji tog rasta. Ali, ako zelimo drustvo obrazovanih i samosvesnih gradjana, a ne robota i duhovnog siromastva,ove nauke ne bi trebalo da su potisnute i diskriminisane. Moj predlog za razmisljanje...
naucni savetnik
Vi odlicno govorite o netrivijalnim strateskim ciljevima jednog drustva. Za njih bi trebalo da se bori, na primer predsednik SANU. Medjutim, on brine kako da raznim privatnim Sega-Megama namakne kintu iz budzeta. Duhovno siromastvo prozima danasnji neokapitalisticki svet - na zalost.
Preporučujem 20
NN
Kolege, sutra ZIS ima sastanak i opšte raspoloženje je da ZIS traži kolektivnu ostavku svih iz ministarstva: Verbić, Dondur, Tanić, Bugarski, ... Dajmo podršku ZISu!
Šir Kan
Pa oni su svi u ostavci svakako - vlada je tehnička, prema tome i svi ministri i njihovi razni sekretari i slično. Bilo šta sa njima počinjati, pa i to oko ostavki je smešno. ZIS bolje sačekajte nove, a do tada dobro promislite šta i kako dalje.
Preporučujem 7
istrazivac
@DOPISIVANJE, kriminal, IF, Marko, fiyicar, fizika, Lana Dopisivanje je masovan fenomen, baviti se ovim problemom nije čistunstvo, i dopisivanje se ne može rešiti, kao što kaže ministar, u odborima za etiku. Žargonom Krivičnog zakona to je "trgovina uticajem" i žarišta dopisivanja su tamo gde su naše uticajne kolege, članovi odbora, šefovi grupa, samoproglašeni vlasnici skupe opreme. Znamo svi, ako je nekome država kupila instrument, mi ili plaćamo snimanje na instrumentu ili dopisujemo vlasnika (operatera) tog instrumenta. U drugim zemljama dopisivanje je zanemarljivo zahvaljujući jednostavnom rešenju, sve se deli brojem autora, pa tako rad 8 časopisu nije 8 nego 8/brojautora. Vrlo lako je ovo iskoreniti, prepišimo slovenačke i hrvatske propise na ovu temu. Međutim, kod nas najviše koristi od dopisivanja imaju baš ti koji sede po matičnim odborima, komisijama i ministarstvu i koji su u poziciji da problem reše tako što prepišu tuđa rešenja u naše pravilnike.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja