subota, 18.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:09
DOSIJE: SAMOUBISTVO

Velike razlike u broju suicida u zemljama Evrope

U Srbiji je najviše samoubistava bilo 1992, 1993 i 1997. godine, jug Evrope (Portugalija, Španija, Italija, Grčka) s najnižim stopama. Svetska zdravstvena organizacija postavila cilj da do 2020. stope suicida u proseku budu smanjene za deset odsto
Autor: Branislav Radivojšautorak, 10.05.2016. u 08:04

Goran Penev je objavio nedavno u „Politici” podatke koji pokazuju da su početkom ove decenije stope samoubistva u nekim evropskim zemljama i po 10 puta više nego u drugim. Naime, u nekim zemljama tokom godine na sto hiljada stanovnika sebi skrati život njih četvoro-petoro, a negde – njih četrdeset! Otkud tako velike razlike, pitamo ovog demografa, a on nam pokazuje tabelu sa stopama samoubistva u svim evropskim zemljama od 1990. do 2010. sa još većim rasponima. Međutim, poslednjih desetak godina te razlike se vidno smanjuju i, što je još važnije, u većini evropskih zemalja smanjuju se i same stope. Što se uzroka zbog kojih dolazi do velikih razlika između pojedinih zemalja ili između pojedinih delova kontinenta tiče, naš sagovornik ističe da je samoubistvo vrlo kompleksan fenomen koji se ne može razjasniti jednostavnim navođenjem jednog ili nekoliko razloga.

– Na individualnom, kao i na makronivou samoubistvo je uslovljeno biološkim, demografskim, zdravstvenim, kulturnim, političkim, ekonomskim, klimatskim i drugim činiocima koji deluju simultano i čiji uticaj je vremenski promenljiv. Recimo, biološki faktori, udruženi sa sociopsihološkim, kulturnim i drugim utiču na različito suicidno ponašanje muškaraca i žena, tako da su u svetu, a pogotovo u Evropi, samoubistva muškaraca uglavnom nekoliko puta brojnija od samoubistava žena. Stoga je broj samoubistava u svakoj zemlji pod uticajem polne strukture ukupnog stanovništva, ali još više njegove starosne strukture. Zato što je rizik od samoubistva mnogostruko veći među starima nego među mladima ili sredovečnima.

Klimatski faktor može da utiče na suicidno ponašanje, a i sezonalnost samoubistava je veoma izražena. U Srbiji je u poslednjih 25 godina samoubistava najmanje u decembru, januaru i februaru, a najviše u aprilu, maju i jun

Penev kaže da treba voditi računa i o faktoru kulturne (ne)prihvatljivosti samoubistva, što se odražava na njihovu učestalost, ali i na kvalitet statističkih podataka. Republika Irska je recimo sve do 1992. godine tretirala pokušaj samoubistva kao krivično delo, dok je u Holandiji eutanazija kao asistirani vid samoubistva zakonom dozvoljena od dvehiljaditih. Očigledno je da je u te dve zemlje stepen kulturne prihvatljivosti samoubistva i dalje vrlo različit, ali su stope suicida gotovo identične. Između ostalog i zato što je tzv. podregistracija samoubistava (smanjen broj zvanično registrovanih u odnosu na stvarni) u Irskoj mnogo veća. S druge strane, Holandija decenijama sprovodi mnoge aktivnosti u domenu prevencije samoubistva.

Peneva, koji se poslednjih godina intenzivno bavi proučavanjem suicidnog mortaliteta stanovništva Srbije, ali i ostalih evropskih zemalja, pitamo kako objašnjava velike razlike u stopama suicida između mnogih susednih država, poput Italije i Slovenije?

– Italija je deo juga Evrope koji ima najniže stope. U stvari, u mnogim studijama je utvrđeno da klimatski faktor može da utiče na suicidno ponašanje, kao i da je sezonalnost samoubistava veoma izražena. Kod nas u Srbiji, u poslednjih 25 godina samoubistava je najmanje u decembru, januaru i februaru, a najviše u aprilu, maju i junu, tako da nije tačna pretpostavka da su samoubistva češća u „kratkim danima maglovite zime”.

S druge strane, jug Evrope ima povoljniju klimu za mentalno zdravlje nego sever, i otuda niže stope u Italiji, Španiji, Grčkoj i Portugaliji?

– I to je tačno, ali treba uzeti u obzir i druge faktore, kao što je porodica, koja u tradicionalnim društvima ima zaštitnu ulogu za njene članove, dok se na severu suočavamo s većim individualizmom, pa i s većim procentualnim udelom osoba koje žive same. A zna se da je najveći rizik od samoubistva među muškarcima u starijim godinama koji žive sami, posebno kod onih koji su postali udovci – kaže Penev.

Metodi
Najčešći metodi izvršenja samoubistva razlikuju se od zemlje do zemlje. Tako, na primer, upotreba vatrenog oružja je u SAD najčešći način izvršenja samoubistva. U Hongkongu to je skok s visine. U Evropi je vešanje najzastupljenije, a kod žena je visoko učešće trovanja i utapanja. U Kini, u ruralnim sredinama, trovanje pesticidima je najzastupljenije kod žena, a u Iranu žene se najčešće ubijaju – samospaljivanjem!

Ali kako to da su stope samoubistva u nekim severnim zemljama kao na jugu takođe relativno niske?

– U tom slučaju treba razmotriti uticaj drugih faktora kao što su dobra zdravstvena zaštita, visok standard, vladine mere, aktivnosti nevladinih organizacija itd.

Podsećamo našeg sagovornika da se u poslednjih desetak godina smanjuju stope i u bivšim socijalističkim zemljama, koje su u vreme tranzicionog šoka, devedesetih, uglavnom registrovale porast broja samoubistava. Na primer, u Srbiji su rekordne bile 1992, 1993. i 1997. godina.

Na prvi pogled, objašnjenje je jednostavno: stanovništvo koje je ranije imalo kakvu-takvu sigurnost radnog mesta, obezbeđen pristup zdravstvenom i školskom sistemu, ostalo je tokom devedesetih bez većine takvih pogodnosti, a u mnogim zemljama je došlo do pravog kolapsa sistema javnog zdravlja. Od ogromnog značaja je bio i porast alkoholizma, a u nekim od zemalja i ratni sukobi i sve traume koje su oni uzrokovali. Na pitanje zašto se od dvehiljaditih i u zemljama u tranziciji broj samoubistava smanjuje, Penev navodi da je to rezultat ukupnih pozitivnih promena – blagog porasta standarda, poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja itd. I zaustavljanje ratova je tome doprinelo, između ostalog i zbog smanjene dostupnosti vatrenog oružja.

Pitamo Peneva u kojoj meri društvo može preventivno da deluje u pravcu smanjenja broja samoubistava, a on kaže da uređenije zajednice imaju bolje uslove i za to. I Svetska zdravstvena organizacija ima u tom pogledu sve aktivniju ulogu. Početkom dvehiljaditih uveden je Svetski dan prevencije suicida (10. septembar), a 2013. godine je usvojen Akcioni plan mentalnog zdravlja stanovništva, kojim su se zemlje članice SZO obavezale da do 2020. stopu suicida smanje za deset odsto.

Velike razlike u stopama samoubistva u pojedinim zemljama mogu biti i rezultat već pomenute podregistracije samoubistava (manje registrovanih nego stvarnih), pre svega zbog niskog stepena njihove društvene prihvatljivosti. Jedno veliko istraživanje u Francuskoj je pokazalo da su od svih nasilnih smrti neutvrđenog porekla više od 60 odsto bila samoubistva. Što se tiče Srbije, u Vojvodini je kvalitet statističkih podataka o smrtnosti bolji nego u centralnom delu, a u centralnom delu mnogo bolji nego na Kosovu. Na primer, u 2012. zvanična stopa samoubistva u Vojvodini iznosila je 22,8 na 100.000 stanovnika, u centralnoj Srbiji 17,3 a na Kosovu 1,9! Iste godine, u Vojvodini je udeo umrlih nepoznatog uzroka iznosio 0,9 odsto, u centralnoj Srbiji 2,4, na Kosovu enormni 31,1 procenat. To znači da se zvaničnim statističkim podacima o suicidima mora svuda, pa i kod nas, pristupati s izvesnom rezervom, kaže na kraju razgovora Goran Penev.


Komentari9
f2fec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sa kraja Sveta
Svim novinarima koji ne koriste cist srpski jezik treba zabraniti da objavljuju clanke u novinama. Ja razumem potrebu za novim recima, narocito tehnickim gde odgovarajuca srpska rec ne postoji ali koristiti "suicid" umesto samoubistvo je zlocin i prema srpskom jeziku i prema buducim generacijama srprkog naroda.
ВлаДо
Црна Гора не само што има високу стопу самоубистава него је једина од приказаних земаља која има стално растућу стопу.Интересантно је, али не мора бити повезано,(а може), да се посматрани период поклапа са владавином Мила Ђукановића.
janko
u crnoj gori je ovako visoka stopa zbog kockarskih dugova...
Paja Patak
Шта би са кампањом ”Негујмо српски језик”? Немојте молим вас да постанемо као Хрватска која је унаказила језик убаивањем масе страних речи а које маса људи не разуме и не знају шта значе.
Radomir
"Велике разлике у броју суицида у земљама Европе" ... "Grandiozne diferencije u namberu suicida u kantrijima Evrope" ?!?!? Hajde, 'pliz', ... nemojte da me ponovo ucite srpskom jeziku pod stare dane!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja