utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.05.2016. u 22:00 Anica Telesković

Tajkunski dugovi na nišanu bivšeg šefa CIA

Na sastanku premijera Aleksandra Vučića sa Dejvidom Petreusom pregovarano je o restrukturiranju prezaduženih preduzeća i to preko preuzimanja njihovih dugova
Дејвид Петреус (Фото Фонет/Ненад Ђорђевић)

 

Ame­rič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond KKR odav­no je po­ka­zao da ima am­bi­ci­je da pre­u­zme po­je­di­ne gra­ne in­du­stri­je na srp­skom tr­ži­štu. Na­kon što, pre dve go­di­ne, ni­je us­peo da ku­pi „Du­nav hra­na gru­pu”, u okvi­ru ko­je po­slu­ju „Imlek”, „Bam­bi – Ba­nat”, „Knjaz Mi­loš” i Su­bo­tič­ka mle­ka­ra, ovaj ame­rič­ki fond na­mi­ri­sao je no­vu po­slov­nu pri­li­ku. Da ku­po­vi­nom pro­ble­ma­tič­nih kre­di­ta prak­tič­no do­đe do vla­snič­kog ude­la u pre­za­du­že­nim srp­skim kom­pa­ni­ja­ma.

To je taj­na sa­stan­ka Dej­vi­da Pe­tre­u­sa, ne­ka­da­šnjeg še­fa CIA i pred­stav­ni­ka in­ve­sti­ci­o­nog fon­da KKR sa pre­mi­je­rom Alek­san­drom Vu­či­ćem, ko­ji je odr­žan kra­jem pro­šle ne­de­lje, a na­kon ko­ga je jav­no­sti pro­sle­đe­no sa­mo štu­ro sa­op­šte­nje o to­me ka­ko se raz­go­va­ra­lo o „pro­na­la­že­nju mo­de­la za re­še­nje ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta ba­na­ka”. Me­đu­tim na­ši sa­go­vor­ni­ci upu­će­ni u ove pre­go­vo­re po­tvr­đu­ju da je su­šti­na sa­stan­ka iza za­tvo­re­nih vra­ta bi­la pre­u­zi­ma­nje pre­za­du­že­nih pred­u­ze­ća.

– Re­še­nje je ba­zi­ra­no na re­struk­tu­ri­ra­nju pred­u­ze­ća, a ne du­go­va. Reč je o po­ku­ša­ju da se sa­ču­va­ju i oži­ve pri­vred­ni su­bjek­ti ko­ji ima­ju zdra­vu osno­vu za odr­ži­vo du­go­roč­no po­slo­va­nje, a do­spe­li su u pro­ble­me pre­za­du­ži­va­njem i po­gre­šnim upra­vljač­kim od­lu­ka­ma u pret­hod­nom pe­ri­o­du – ka­že „Po­li­ti­kin” iz­vor upu­ćen u pre­go­vo­re.

Pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je (NBS) uče­šće pro­ble­ma­tič­nih kre­di­ta iz­no­si 22 od­sto, što zna­či da sva­ki pe­ti pri­vred­nik ima pro­ble­ma sa vra­ća­njem du­go­va ban­ka­ma. Pre­ve­de­no u pa­re, u lo­šim kre­di­ti­ma za­ro­blje­no je čak 3,6 mi­li­jar­di evra. Upra­vo za te zaj­mo­ve je KKR po­ka­zao in­te­res, jer kon­ver­to­va­njem du­ga u vla­sni­štvo mo­gu da do­đu do ve­li­kog bro­ja srp­skih fir­mi. Spi­sak „pro­ble­ma­tič­nih” ban­kar­skih kli­je­na­ta po­či­nje i za­vr­ša­va se ime­ni­ma tri bi­zni­sme­na. To su Mi­ro­slav Bo­gi­će­vić, vla­snik „Far­ma­ko­ma MB”, Go­ran Per­če­vić, vla­snik „In­ter­ko­mer­ca” i Želj­ko Žu­nić, vla­snik „Be­o­he­mi­je”.

Pre­ma zva­nič­nim po­da­ci­ma cen­tral­ne ban­ke, po­sma­tra­no po pri­vred­nim gra­na­ma, čak tre­ći­na pro­ble­ma­tič­nih zaj­mo­va odo­bre­na je pre­ra­đi­vač­koj in­du­stri­ji (30,9 od­sto). To su pre­hram­be­na, du­van­ska, tek­stil­na i he­mij­ska in­du­stri­ja... Dru­ga tre­ći­na tih kre­di­ta odo­bre­na je sek­to­ru tr­go­vi­ne (30 od­sto), dok je gra­đe­vin­skoj in­du­stri­ji odo­bre­no 16,3 od­sto pro­ble­ma­tič­nih zaj­mo­va. Ujed­no to su i sek­to­ri u ko­ji­ma bi KKR mo­gao da kon­ver­tu­je du­go­ve u ka­pi­tal.

U slu­ča­ju bi­zni­sme­na Mi­ro­sla­va Bo­gi­će­vi­ća, ko­ji je 50 od­sto vla­snik i „Po­li­ti­ke no­vi­na i ma­ga­zi­ni”, hi­po­te­tič­ki po­sto­ji mo­guć­nost da pre­u­zi­ma­njem nje­go­vih du­go­va KKR stek­ne vla­snič­ki udeo u „Po­li­ti­ci”. Ali, to pre­u­zi­ma­nje mo­ra­lo bi da bu­de u skla­du sa dva pro­pi­sa: Za­ko­nom o za­šti­ti kon­ku­ren­ci­je i Za­ko­nom o jav­nom in­for­mi­sa­nju. S ob­zi­rom na to da se, ka­da je o me­di­ji­ma reč, kao re­le­vant­no tr­ži­šte u Ko­mi­si­ji za za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je ra­ču­na­ju svi me­di­ji (elek­tron­ski, te­le­vi­zi­ja, ra­dio, štam­pa...) KKR bi sa ovom dr­žav­nom in­sti­tu­ci­jom imao pro­ble­ma. Mo­rao bi da do­ka­že da se ti­me ne re­me­ti kon­ku­ren­ci­ja na tr­ži­štu. Ina­če, ovaj ame­rič­ki in­ve­sti­ci­o­ni fond je i te ka­ko pri­su­tan na srp­skom me­dij­skom ne­bu. Pre­ko svo­je ćer­ke fir­me „Ju­naj­ted gru­pe” u Sr­bi­ji, već po­se­du­je ka­blov­skog ope­ra­te­ra SBB, za­tim To­tal TV, ali i „Grand pro­duk­ci­ju”. U vla­sni­štvu KKR-a je i  TV N1, Sport klub, Si­ne­ma­ni­ja i de­či­ji ka­nal Ul­tra TV. „In­for­mer” je ob­ja­vio da je KKR­vla­snik ak­ci­ja „Blic on­laj­na”.

Sa dru­ge stra­ne, po Za­ko­nu o jav­nom in­for­mi­sa­nju, ovaj in­ve­sti­ci­o­ni fond hi­po­te­tič­ki bi mo­gao da stek­ne vla­snič­ki udeo u „Po­li­ti­ci”. Jer, za­kon osta­vlja mo­guć­nost da KKR, kao vla­snik ka­blov­ske mre­že, mo­že da pre­u­zme do 50 od­sto dnev­nih no­vi­na či­ji pro­se­čan dnev­ni ti­raž na go­di­šnjem ni­vou ne pre­la­zi 50.000.

Ban­ka­ri sa ko­ji­ma je „Po­li­ti­ka” raz­go­va­ra­la ka­žu da me­di­ji ne do­no­se za­ra­du ovom in­ve­sti­ci­o­nom fon­du, ali da su oni va­žan deo nji­ho­vog bi­zni­sa, jer do­no­se uti­caj. Ono što in­ve­sti­ci­o­ni fond kod lo­ših kre­di­ta naj­vi­še in­te­re­su­je je­su ko­la­te­ra­li. Od­no­sno, imo­vi­na ko­jom su pre­za­du­že­ni pri­vred­ni­ci kod ba­na­ka ga­ran­to­va­li da će vra­ti­ti ri­zič­ne kre­di­te. To su pre sve­ga ne­kret­ni­ne, ze­mlji­šte, ma­ši­ne i opre­ma.

Komercijalna banka prodaje loše kredite
Zanimljivo je da se, kada je o sistemskom rešavanju problema problematičnih zajmova, prva oglasila Komercijalna banka, koja je u državnom vlasništvu. Još u petak, nakon sastanka Vučića i Petreusa, Vladimir Krulj, predsednik Upravnog odbora ove banke, izjavio je da ova finansijska institucija želi da izgradi lidersku poziciju na tržištu kada je o rešavanju problematičnih kredita reč.
U razgovoru za „Politiku” Krulj je juče istakao da je
spremnost investicionog fonda KKR da investira u
Srbiji, i da učestvuje na tržištu problematičnih kredita pozitivan signal, ali da isto tako treba istaći da postoji interesovanje još nekoliko investicionih fondova. Oni su, prema njegovoj najavi, spremni da investiraju između 50 i 100
miliona evra na tržištu loših zajmova.
– Investicioni fondovi su fleksibilniji i često efikasniji u realizaciji problematičnih kredita od samih banaka. Ublažavanje ovog problema je veoma bitno pitanje, jer omogućava ,,čišćenje” bilansa banaka, otvara prostor za kreditnu ekspanziju poslovnih banaka, ali i povoljnije uslove za kreditiranje, posebno privrede – objašnjava Krulj.
Kako saznajemo od bankara, loše kredite već su prodavali Hipo, Pireus, NLB i Erste banka. 

U če­mu je raz­li­ka ka­da je vla­snik pro­ble­ma­tič­nog kre­di­ta ban­ka, a u če­mu ka­da je loš za­jam u ru­ka­ma in­ve­sti­ci­o­nog fon­da?

Pre­ma re­či­ma Bo­ška Živ­ko­vi­ća, pro­fe­so­ra Eko­nom­skog fa­kul­te­ta, in­ve­sti­ci­o­ni fon­do­vi na­stu­pa­ju mno­go agre­siv­ni­je od ba­na­ka ka­da je o pro­ble­ma­tič­nim kre­di­ti­ma reč.

– U slu­ča­ju da oba­ve­ze pre­za­du­že­nih pred­u­ze­ća pre­u­zme in­ve­sti­ci­o­ni fond, mo­že­mo da oče­ku­je­mo ve­li­ki broj ban­krot­sta­va. Jer će, ako ne mo­gu da na­pla­te du­go­ve, in­ve­sti­ci­o­ni fon­do­vi fir­me te­ra­ti u ste­čaj i na taj na­čin pro­da­jom imo­vi­ne stvo­ri­ti no­ve osno­ve za ne­ki zdrav bi­znis. Po pra­vi­lu in­ve­sti­ci­o­ni fon­do­vi ku­pu­ju one vr­ste po­tra­ži­va­nja kod ko­jih je ko­la­te­ral, od­no­sno sred­stvo obez­be­đe­nja, do­volj­no vred­no da mo­že da po­kri­je iz­nos ri­zič­nog kre­di­ta. Dru­ga mo­guć­nost je da dug di­rekt­no kon­ver­tu­ju u vla­sni­štvo – ob­ja­šnja­va Živ­ko­vić.

Ako na to­me mo­že da se za­ra­di, za­što to on­da ne uči­ni ban­ka, već za­ra­du pre­pu­šta in­ve­sti­ci­o­nom fon­du? Ka­ko ka­žu ban­ka­ri, ključ­na pre­pre­ka je u to­me što in­ve­sti­ci­o­ni fon­do­vi ima­ju zna­nja da upra­vlja­ju pred­u­ze­ći­ma, a ban­ke to ne mo­gu.

Ko­ji je, on­da, in­te­res ba­na­ka da lo­še kre­di­te pro­da­ju in­ve­sti­ci­o­nom fon­du? Ako je uku­pan iz­nos pro­ble­ma­tič­nih zaj­mo­va 3,6 mi­li­jar­di i, pri­me­ra ra­di, KKR njih pre­u­zme upo­la ce­ne za­što se ban­ka­ri­ma is­pla­ti da ume­sto 3,6 do­bi­ju 1,8 mi­li­jar­di? Za­to što su ban­ka­ri, da bi odo­bri­li ri­zič­ni kre­dit, mo­ra­li da re­zer­vi­šu još to­li­ko nov­ca. Što zna­či da bi se pro­da­jom tih kre­di­ta oslo­bo­di­lo 3,6 mi­li­jar­di evra i da bi na taj iz­nos do­bi­li još 1,8 mi­li­jar­di od KKR-a. Ukup­no bi se u ban­kar­skom sek­to­ru po­ja­vi­lo 5,4 mi­li­jar­de evra no­vih pa­ra, ali bi se i u ban­kar­skim bi­lan­si­ma is­ka­zao gu­bi­tak od 1,8 mi­li­jar­di evra. Ipak, i kad po­kri­ju ovaj gu­bi­tak, ban­ka­ri­ma bi osta­lo oslo­bo­đe­nih 3,6 mi­li­jar­di evra ko­je bi mo­gli da pla­si­ra­ju pri­vre­di uz ka­ma­tu i da taj no­vac po­no­vo oplo­de. Ta­ko­đe, po­sto­je po­seb­ni sek­to­ri u ban­ka­ma ko­ji se ba­ve lo­šim kre­di­ti­ma, pa bi i re­ša­va­njem tog pro­ble­ma ban­ka­ri­ma do­ne­lo ušte­du u ka­drov­skom smi­slu. Iako je u prak­si ne­mo­gu­će da KKR pre­u­zme kom­ple­tan iz­nos svih pro­ble­ma­tič­nih kre­di­ta, jer to uklju­ču­je po­je­di­nač­ne tr­ži­šne do­go­vo­re sa sva­kom ban­kom po­na­o­sob, si­stem­sko re­še­nje u ko­me po­sre­du­ju dr­žav­ni zva­nič­ni­ci, mo­glo bi ipak da do­ve­de do ku­po­vi­ne na ve­li­ko.

I dr­ža­va u ovom po­slu ima svoj in­te­res. On se pre sve­ga ogle­da u to­me što je re­ša­va­nje pro­ble­ma­tič­nih kre­di­ta ne­će ni­šta ko­šta­ti. Na­i­me, za sa­ni­ra­nje pro­ble­ma u ban­kar­skom sek­to­ru, ko­je su od po­čet­ka kri­ze na­pra­vi­li lo­ši zaj­mo­vi, po­re­ski ob­ve­zni­ci su već pla­ti­li mi­li­jar­du evra. 

Na kra­ju osta­je još jed­no pi­ta­nje – ako do­go­vor o ku­po­vi­ni lo­ših kre­di­ta KKR mo­ra da po­stig­ne po­je­di­nač­no sa sva­kom ban­kom za­što on­da pred­stav­ni­ka ban­kar­skog sek­to­ra, ko­jih se to naj­vi­še ti­če, ni­je bi­lo na sa­stan­ku, već se Dej­vid Pe­tre­us sa­stao di­rekt­no sa pre­mi­je­rom Vu­či­ćem? Za­to što je ovaj in­ve­sti­ci­o­ni fond tom sli­kom za­pra­vo svim ban­ka­ri­ma po­slao po­ru­ku da nje­mu tre­ba da pro­da­ju svo­je lo­še kre­di­te. Ta­ko­đe, Na­rod­na ban­ka ne­ma na­či­na da si­stem­ski na­te­ra sve ban­ke da lo­še zaj­mo­ve pro­da­ju KKR-u. Ali mo­že da da pre­po­ru­ku. Ko­ja, na­rav­no, ni­je oba­ve­zu­ju­ća. 

Komentari64
8a67d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alex
Da je Srbija tj SFRJ prodala amerikancima Borske rudinke i EPS tamo 1989-90.... Tada ne samo da ne bi doslo do ratova 90-ih nego bismo i dalje ziveli u velikoj Jugoslaviji. Kapital izrabljuje siromasne, neobrazovane ali sa druge strane ima tendenciju da ukrupnjava i drzi zajedno teritorije radi ekonomeske saradnje i mira neophodnog za ubiranje profita.
Y-2
Naravno, sve ovo ne bi trebalo da ima velike veze sa vladom Srbije i trebalo bi da se rešava u trouglu KKR, banke i dužnici. Pretpostavljam međutim, da dužnici imaju velike obaveze prema budžetu Srbije, pa možda KKR pregovara sa vladom da se odrekne tih potraživanja (u celosti ili delimično) kako je to vlada inače radila npr. u slučaju JAT-a ili Železere.
Y-1
Malo je informacija da bi se moglo pouzdano zaključivati, pa ću izneti samo pretpostavke. KKR fond je možda identifikovao kompanije u Srbiji koje želi da jeftino kupi, što je logično i što je cilj svakog kupca. Te kompanije imaju ogromne dugove prema bankama, pa bi KKR otkupio njihove dugove uz veliki diskont (platio bankama mnogo manje nego što banke potražuju), a potom te preuzete kredite, sada kao poverilac npr. pretvorio u akcionarski kapital u preduzećima dužnicima i na taj način ih preuzeo. Teorijski, banke bi se oslobodile dela balasta nenaplativh potraživanja (uz njihov delimični otpis) i mogle bi da nastave sa većom kreditnom aktivnošću (teorijski). KKR bi revitalizovao preduzeća u kojim je postao vlasnik i svi bi bili sretni i zadovoljni (teorijski). U procesu bi banke imale gubitak, ali možda manji nego da dužnici sasvim potonu, dok bi stari vlasnici izgubili firme koje su imali (uz manju ili veću nadoknadu, ili čak i bez nje).
Aleksandar
Mnogo ste pametni. A danas sudite ljudima za navodne "pljackaske privatizacije" od pre 5 i 10 godina, iako kao predstavnici nisu prodavali kapital preduzeca, nego cele firme (najcesce kroz akcije). Zasto bi neko otkupio nenaplativ kredit? Kad je nesto nenaplativo, to znaci da su mu i sredstva obezbedjenja bezvredna ili - u najboljem slucaju - manje vrednosti od potrazivanja poverioca. Prica "kupicemo da ozivimo i primenimo nas know-how" su totalni nonsens svakome ko ima trunku elementarnog obrazovnanja i zdravog razuma.
Радојко Р.
Садашња влада наставља континуитет претходних, само је још и убрзала процесе. Процес уништавања здравих домаћих предузећа почиње тако што им држава не плати за робу и услуге испоручену јавном сектору (сетите се Минела, Електронске индустрије, МИН-а....). Ако не може тако, онда уништите домаћу банку где је фирма била депонент (Привредна банка). Фирма уђе у дуг, нема плата, почну штрајкови раднике, држава пошаље инструисане синдикалне лидере... и коначно принудног управника кад се фирма отера у стечај. Стечајни управници докрајче фирму, распродају опрему, растуре производне и технолошке процесе, продају земљиште, које је често главни плен и разлог за целу акцију. После стечајног управника-спасиоца (Радуловић) појави се премијер - спасилац (Вучић) који и преда фирму неком Американцу, који фирму дефинитивно спасу. Нама простим радницима остаје да купујемо пелене, јер нема паузе и да покушамо да волимо послодавце-Кореанце док нас сексуално узнемиравају.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja