četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
PROJEKAT MEMORIJALNOG CENTRA MAUTHAUZEN

Imena srpskih logoraša biće upisana ćirilicom

Predstavljanje do sada najcelovitijeg popisa žrtava zloglasnog nacističkog logora biće organizovano 15. maja u Austriji
Autor: J. Čalijautorak, 10.05.2016. u 21:05
Заточеници логора Маутхаузен дочекали су ослободиоце 5. маја 1945.(Фото Википедија)

Imena srpskih logoraša u Mauthauzenu, jednom od najozloglašenijih nacističkih koncentracionih logora, prvi put će biti objavljena na ćirilici i tačno ispisana čuvaće se u memorijalnom centru na severu Austrije, osnovanom na mestu nekadašnjeg logora smrti.

Ona će biti deo „Knjige sećanja“ u kojoj su prikupljena i tačno transkribovana imena i prezimena 84.000 stradalnika Mauthauzena.

Procenjuje se da je najmanje 90.000 ljudi iz 40 evropskih zemalja umrlo u Mauthauzenu, ali pojedini istraživači smatraju da je taj broj mnogo veći. U ovom logoru bilo je zatočeno i oko 6.000 Jugoslovena. Više od polovine njih tamo je ostalo zauvek.

Knjiga sa imenima logoraša biće predstavljena 15. maja u Memorijalu Mauthauzen, jednom od nosilaca projekta koji je finansiralo austrijsko ministarstvo spoljnih poslova. „Knjiga sećanja“ će biti štampana na nemačkom i engleskom, dok će u internet izdanju biti objavljena na 14 jezika. Uz spiskove, u posebnom tomu biće objavljene biografije 300 logoraša koji su umrli u Mauthauzenu ili logorima koji su bili u njegovom sastavu, a među kojima će biti i Srba.

Saradnici na projektu „Knjiga sećanja“ iz naše zemlje bili su Tamara Ćirić i Ljubomir Zečević iz Udruženja zatočenika koncentracionog logora Mauthauzen Srbije, koji su radili na spiskovima i biografijama srpskih logoraša. Zečević je, inače, i jedan od preživelih logoraša. Bio je to ozbiljan i zahtevan posao koji je trajao nekoliko godina. Plod zajedničke saradnje memorijalnog centra Mauthauzen i dvoje srpskih istraživača jeste poimenični spisak logoraša, državljana današnje Republike Srbije, onih koji su transportovani sa teritorije današnje Srbije i Srba bez obzira na to čiji su državljani. Bilo je nekoliko masovnih transporta do zloglasnog logora: 13 sa Banjice, šest iz logora Staro sajmište, jedan iz Bačke. Pojedinci i grupe dovođeni su i iz drugih nacističkih logora, poput Aušvica, Dahaua, Buhenvalda...

„Knjiga sećanja“ biće štampana na nemačkom i engleskom, a na internetu će biti objavljena na 14 jezika

U Mauthauzen, smešten na dvadesetak kilometara od Linca, deportovani su dolazili sa dokumentima u kojima je stajala napomena – „povratak nepoželjan“. Ta jeziva sintagma nalazi se i u podnaslovu nedavno objavljene monografije Tamare Ćirić i Ljubomira Zečevića „Koncentracioni logor Mauthauzen“. Spiskovi, koji će ubuduće biti deo „Knjige sećanja“, objavljeni su kao prilog i u ovoj monografiji.

Mauthauzen je otvoren 1938. godine na mestu nekadašnjeg logora iz Prvog svetskog rata. I tokom Velikog rata tu su dovođeni ljudi sa naših prostora. Desetak njih imalo je tu zlu sreću da da bude zatočeno u Mathauzenu tokom oba svetska rata.

U Drugom svetskom ratu, logoraši, mahom muškarci, u Mauthauzenu su  streljani, ugušeni u gasnim komorama, satirani robovskim radom u kamenolomu ili fabrikama za proizvodnju naoružanja. Umirali su od neuhranjenosti i bolesti, a nad njima su vršeni i medicinski eksperimenti. Mauthauzen je činio sistem od nekoliko desetina povezanih logora. Jedan od najgorih bio je područni logor Guzen, gde su se sklapali lovački avioni „meseršmit“ i proizvodili delovi za letelice. Tu je i stradalo najviše Jugoslovena. Dehumanizovan i ponižen, čovek je, kako je to opisao istoričar dr Milan Koljanin, viši naučni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, u Mauthauzenu imao samo upotrebnu vrednost.

– Nemačka ratna industrija je, zahvaljujući robovskom radu u logorima, koji je mleo desetine hiljada ljudi, uspevala da se obnovi, pa čak i poveća proizvodnju, uprkos tome što je u stalnim savezničkim bombardovanjima 1941. i 1942. godine trpela veliku štetu. Logori su, dakle, imali centralno mesto u vođenju rata – rekao je dr Koljanin na promociji monografije o Mauthauzenu u Domu Vojske Srbije u Beogradu.

Tamara Ćirić navela je da o surovosti koja je tu vladala svedoči i to što je ovo bio jedan od retkih logora gde su pravljeni predmeti od ljudske kože, ali gde su zabeleženi i slučajevi kanibalizma.

– Baš zbog svega toga posebno fasciniraju priče o organizovanju unutrašnjeg otpora logoraša i o međusobnoj solidarnosti – istakla je Tamara Ćirić.

I o jednom i o drugom, surovosti i solidarnosti, najbolje svedoče reči jednog od preživelih logoraša, Dušana Stojiljkovića, iz video-intervjua koji je emitovan na kraju promocije: „Mauthauzen se nije mogao preživeti. Ko ga je preživeo imao je mnogo sreće ili nekoga da mu pomogne.“

Stojiljković je bio među retkima koji su imali nekoga da im dostavi hleb i malo hrane. On je, tako, preživeo i spuštanje u kamenolom preko zloglasnih 186 stepenika smrti, gde su mnogi padali, satrveni ogromnim teretom – ili bili streljani. Preživeo je i hirurške zahvate, operacije koje su nemački lekari radili nad zdravim zatočenicima radi vežbanja, pegavi tifus kojim je namerno bio zaražen, nove lekove, čiji su efekti isprobavani na logorašima. Hiljadama onih čije svedočenje nikada nećemo čuti,  zahvaljujući „Knjizi sećanja“, barem je skinut logoraški broj i vraćeno im je njihovo ime i prezime i ljudsko dostojanstvo.


Komentari14
5b82c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bosa S
A kako ce biti ispisana imena Srba iz Bosne i drugih krajeva? Kako je samo tuzno uopste pricati o tome. Koliko je vas je posjetilo taj logor, nije daleko, nedaleko je od Linca? Za razliku od Jasenovca, zgrade i ostale prostorije su ocuvane i u njima se i svakodnevno odrzavaju casovi istorije. Emocija koje covjeka obuzmu dok to posmatra peci i hladionice i... su neopisive. Logor svakodnevno posjecuje stotine ljudi iz cijelog svijeta. Nedavno su spomen plocu postavile i delegacija BiH, koja treba da predstavlja sve ljude iz BiH koji su stradali u tom logoru. Neki svjedok se tek nedavno sjetio da je u logoru bilo 200 muslimana iz Bosne, po starim podacima bilo ih je devet. Slava svim zrtvama! Sve bivse republike sad stavljaju svoje ploce, a najvece zrtve su bili Srbi. A kako ce biti ispisana imena Srba iz Bosne, iz Hrvatske?
АцаР
"Имена српских логораша биће уписана ћирилицом". Па како другачије??? Док год ово буде вест, црно нам се пише. Ћирилица доминира само на гробљима у Србији, па није случајно што умиремо као народ: и физички, и духовно, и културно...
milos
a koliki bi bio publicitet da je ubijeno deset puta vise ljudi kao u Jasenovcu o kome se ne prica toliko koji je bio zloglasniji i svirepi ali tamo su vecinom stradali Srbi pa Evropi i nije toliko bitno
Маја М.
То би била вест када би се у Србији поштовало званично писмо и језик. Сведоци смо да су по читавој територији Србије распрострањене табле са латиничним називима места, а са ТВ екрана нам се осмехују лица из лијепе им њихове...
Dragan Todorovic-Pik-Lon
Ova informacija je trebala da saceka realizaciju pa tek onda objavljivanje!Jer sad ce domoljubi iz Lijepe Njihove protestovati zbog Cirilice u svojoj evropskoj centrali!Jer uglavnom citaju Politiku(da bi bili u toku)!?Svasta moze da ispadne.Na kraju ce naci modus-vivendi,pa ce srpska imena napisati na albanskoj Latinici! Izvinjavam se auditorijumu sto sam prinudjen da pisem Latinicom!Slava zrtvama Mauthauzena iz prvog i drugog svetskog rata!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja