petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Bogićevićevi rudnici – potencijalni plen Amerikanaca

Nekadašnja poslovna imperija „Farmakom MB” spala je na nekoliko slova: Rudnik olova i cinka „Suva Ruda”, Rudnik zlata „Lece” i „Politika novine i magazini”
Autor: Anica Teleskovićsreda, 11.05.2016. u 22:05
Рудник злата „Леце” код Медвеђе (Фото Д. Јевремовић)

Na koja prezadužena preduzeća srpskih tajkuna se nameračio američki investicioni fond KKR čije je zaštitno lice Dejvid Petreus, bivši šef CIA? Na sastanku sa premijerom Aleksandrom Vučićem krajem prošle nedelje ovaj investicioni fond pokazao je interesovanje da kupi problematične kredite, a namera Amerikanaca je da uđu u vlasničku strukturu pojedinih firmi konvertovanjem dugova u kapital. Druga opcija je da preduzeća od kojih ne mogu da naplate dugove oteraju u stečaj i zarade prodajom imovine.

Priliku da zaradi KKR je video u činjenici da je od početka krize u Srbiji udeo problematičnih kredita dostigao 22 odsto, što znači da svaki peti privrednik ne izmiruje redovno svoje obaveze prema bankama. U lošim zajmovima banaka zarobljene su ogromne pare – 3,6 milijardi evra, a KKR se sada pojavljuje kao neko ko te dugove želi da otkupi.

„Politika” je istraživala koje su to firme potencijalni plen Dejvida Petreusa. Odnosno, nad kojim preduzećima u vlasništvu prezaduženih krupnih kapitalista ovdašnje banke još nisu pokrenule stečaj da naplate svoja potraživanja.

Kada je reč o preduzećima u vlasništvu Miroslava Bogićevića, KKR bi mogli da budu interesantni rudnik olova i cinka „Suva Ruda”, rudnik zlata „Lece” i „Politika novine i magazini” (koja izdaje dnevni list „Politika” i „Sportski žurnal”) u kojima je Bogićević 50 odsto vlasnik. Istina, on nije platio treću ratu kupoprodajne cene.

Prema podacima, Agencije za privredne registre, samo nad ovim kompanijama, koje su u Bogićevićevom vlasništvu, banke nisu pokrenule stečaj kako bi naplatile svoja potraživanja.

Mediji su sa, druge strane, takođe, predmet interesovanja KKR-a, koji preko svoje ćerke firme „Junajted grupe” u Srbiji, već poseduje kablovskog operatera SBB, zatim Total TV, ali i „Grand produkciju”. U vlasništvu KKR-a je i Televizija N1, Sport klub, Sinemanija i dečiji kanal Ultra TV. „Informer” je objavio i da je vlasnik akcija „Blic onlajna”. Međutim, u slučaju da Petreus zaista ima ambicije da svom medijskom sazvežđu doda i dnevni list „Politika”, imao bi ozbiljnih problema sa Komisijom za zaštitu konkurencije, jer bi morao da dokaže da time nema dominantan položaj na srpskom medijskom tržištu.

Odgovor na pitanje sa kojim bankama će KKR morati da uđe u pregovore, ukoliko ih interesuju Bogićevićevi rudnici, daje jedno staro saopštenje Međunarodne finansijske korporacije (IFC), ćerke organizacije Svetske banke, iz oktobra 2011. godine. Kako je tada saopšteno, „Farmakom MB” dobio je kredit u ukupnom iznosu od 120 miliona evra, od kojih je 40 obezbedio IFC, dok su preostalih 80 miliona pozajmile komercijalne banke koje posluju na srpskom tržištu. „Farmakomu MB” je austrijska Erste banka tada dala kredit od 30 miliona evra, Komercijalna banka u kreditnom paketu učestvovala je sa 35 miliona evra, Banka Inteza sa 10 miliona evra, a Čačanska banka sa pet miliona evra. Taj novac iskorišćen je upravo za pokretanje nekoliko novih rudnika u grupi, tako da su ovo potencijalne bankarske adrese na čija vrata u narednom periodu mogu da pokucaju predstavnici KKR-a. Sve banke odobrile su kredit na osam godina, uz period počeka od dve godine i godišnjom kamatnom stopom od 6,5 odsto.

Ostale Bogićevićeve firme su u stečaju, a neke od njih, poput Mlekare „Šabac” već su našle novog vlasnika. Ovu kompaniju iz stečaja je kupio zakupac – „Mediolanum grupa”.

Bogićevićev poslovni krah za mnoge je bio nepredvidiv. Prema podacima Agencije za privredne registre, na kraju 2014. godine, kada je pokrenut stečaj nad njegovim poslovnim sistemom ukupan neto dug ove kompanije prelazio je 17 milijardi dinara, a neto gubitak iznosio je 1,57 milijardi dinara. Ono što je za Bogićevića dobra vest je da je ukupan minus u odnosu na 2013. godinu prepolovljen, ali je cena pada gubitaka bila previsoka jer su i poslovni prihodi drastično pali. Sa pet milijardi, koliko su iznosili krajem 2013. godine pali su na svega 125 miliona dinara.

Kada je reč o Goranu Perčeviću, vlasniku „Interkomerca”, potencijalni plen američkog investicionog fonda može da bude firma „Intersekom”, koja se bavi trgovinom na veliko. Tu je i preduzeće „Interkomerc agrar” za proizvodnju mlinskih proizvoda u kojoj Perčević, preko „Interkomerca”, ima vlasnički udeo od 50 odsto. I firma „Interiko”, koja proizvodi brikete za ogrev, takođe, nije otišla u stečaj. „Interkomerc” ima vlasnički udeo i u kompaniji „Interkom ras” iz Raške, ali i u firmi „Zlatarka”, koja se bavi proizvodnjom mleka i mlečnih proizvoda. Na spisku njegovih kompanija je i preduzeće „Radaković”, specijalizovano za spoljnu i unutrašnju trgovinu. Perčević je sa poveriocima napravio unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), koji praktično predstavlja dogovor prezaduženog preduzeća sa bankama, kako bi se izbegao stečaj i kako bi preduzeće moglo da uhvati dah.

Naši sagovornici bankari kažu da hipotetički i UPPR može da bude predmet prodaje, ako se sve banke dogovore da potraživanja prodaju investicionom fondu. U tom slučaju UPPR bi nastavio da se primenjuje, samo Perčević više ne bi bio dužan bankama, već KKR-u.

Da je Perčević u dugovima do guše, i da njegova nekadašnja poslovna imperija sve dublje tone, najbolje pokazuje činjenica da su poslovni prihodi za samo godinu dana smanjeni čak 30 puta. Sa 30 milijardi na kraju 2013. godine pali su na tek nešto više od milijardu dinara, dok je neto dug dostigao 12 milijardi dinara.

Preduzeće „Beohemija”, čiji je većinski vlasnik (68,65 odsto) biznismen Željko Žunić nije u stečaju. U njegovom vlasništvu je i preduzeće „Beohemija inhem” za proizvodnju deterdženata, ali i „Dalija” kozmetičko-farmaceutska i hemijska industrija. U Žunićevom vlasništvu je i „Hemija briksol” koja uglavnom proizvodi kućnu hemiju.

Njegovi poslovni prihodi su za godinu dana skoro prepolovljeni (sa 15 na osam milijardi dinara), a neto gubitak pao je sa 12 na tri milijarde dinara. Sa druge strane, neto dug „Beohemije” na kraju 2014. godine dostigao je 24 milijarde dinara.

---------------------------------------------------------------------

Komercijalna banka prodaje loše kredite

Zanimljivo je da se, kada je o sistemskom rešavanju problema problematičnih zajmova, prva oglasila Komercijalna banka, koja je u državnom vlasništvu. Još u petak, nakon sastanka Vučića i Petreusa, Vladimir Krulj, predsednik Upravnog odbora ove banke izjavio je da ova finansijska institucija želi da izgradi lidersku poziciju na tržištu kada je o rešavanju problematičnih kredita reč.

U razgovoru za „Politiku” Krulj je juče istakao da je spremnost investicionog fonda KKR da investira u Srbiji, i da učestvuje na tržištu problematičnih kredita, pozitivan signal, ali da isto tako treba istaći da postoji interesovanje još nekoliko investicionih fondova. Oni su, prema njegovoj najavi, spremni da investiraju između pedeset i sto miliona evra na tržištu loših zajmova.

– Investicioni fondovi su fleksibilniji i često efikasniji u realizaciji problematičnih kredita od samih banaka. Ublažavanje ovog problema je veoma bitno pitanje, jer omogućava ,,čišćenje” bilansa banaka, otvara prostor za kreditnu ekspanziju poslovnih banaka, ali i povoljnije uslove za kreditiranje, posebno privrede – objašnjava Krulj.

Kako saznajemo od bankara, loše kredite već su prodavali Hipo, Pireus, NLB i Erste banka.

---------------------------------------------------------------------

Krediti za koje je garant država nisu na prodaju

„Blic” je juče objavio da je investicioni fond KKR najviše zainteresovan za otkup kredita javnih i državnih preduzeća za koje je garantovala država. Međutim, naši sagovornici iz bankarskog sektora kažu da ti zajmovi uopšte nisu problematični.

– Najsigurniji je kredit za koji je država garantovala. Tu nema kašnjenja u otplati jer u slučaju da preduzeće ne može da izmiruje svoje obaveze, to na sebe preuzimaju poreski obveznici. Ako bi kod takvih preduzeća postojao problem u otplati i ako bi država zakasnila sa uplatom to bi značilo samo jedno – da je država bankrotirala. Što ovde, naravno, nije slučaj – kaže naš sagovornik.


Komentari10
ca11a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alex
Citam komentare i clanak i vidi se ksenofobija i gadjenje na zelene novcanice. Onda nemojte da se bunite kada nam deca odlaze u inostranstvo zemlja je sve manja i manja a strani turisti dolaze u srbiju da bi se provodili sa lokalnim srpkinjama. Vucis je uzasan gramzivi egoista i sarlatan on je stvoren za prodavca automobila ili osiguranja. Ali barem na povrsini izleda da dovodi neke ljude sa parama u Srbiju. CIA bivsi direktor pa sta. Sta to ima u srbiji sto se krije i sto je tajna... Standard, resursi, tehnologija kultura najgori na balkanu (i evro-aziji moguce).
charlie
Srbija nikada nije ni imala prave tajkune,već najobičnije vojnike stranih obaveštajnih službi koji su sjajno odigrali svoje uloge i uzimanjem krajnje loših kredita predali Srpsku državu u ruke belosvetskih hohštaplera.Naravno da će na kraju završiti na egzotičnim mestima,okruženi porodicom i zarađenom nagradom za "uspešan" rad.Našoj deci ostaje motanje automobilskih kablova za koru hleba i gutljaj mleka.
Dule Los Angeles
Ne treba imati iluzije ko je Petreus. Prvo komandant vojske,pa "Vrhovnik"CIA! "Rascinili"ga iz svih drzavnih poslova,pa im ga je posle nekako bilo zao. Zato su mu natovarili gomilu para na ledja,pa-Put pod noge,posto svuda u Svetu ima uspostavljene svoje "pacovske kanale". I,evo ga prvo pa u Srbiji! Na granici sa Rusijom! Danas,u Srbiji niko ne zna koliko "americkih strucnjaka"vec radi u Vladi,u policiji ,i u onom sto je od Vojske preostalo! Pacovski kanali postoje jos od "zute okupacije"! Njima se sada cini da,imati samo ljude a nemati i "svoja imanja" nije dovoljno,kad imanja u Srbiji imaju i Arapi,Nemci,Hrvati....Sada je potrebno celu Srbiju premreziti Prirodnim i Privrednim resursima u vlasnistvu CIA,i okupacija je zavresena! Moze se krenuti na Rusiji! Na ruku im ide i "covek" koji je sada-Vlasnik Srbije. Jedna sebicna tvrdoglava zamlata i neznalica,koja se u sve petlja,i sve zavrsava na najvecu mogucu Srpsku stetu. Tek ce mo videti koliko ce zla doneti koalicija CIA- Vucic!
Небојша
Јасно је сваком ко прочита текстове које лист Политика објављује у поводу овога што намерава амерички инвестициони фонд ККР чије је заштитно лице Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА, шта се иза брда ваља. Пошто сам већ о томе писао, не бих да се понављам, али бих ако може овим путем замолио новинаре Политике да што више осветле социјални аспект оволиког интересовања поменутог фонда. Тим пре што је један од потенцијалних фирми које су виђене за "ново реструктурирање" управљачких и финансијских структура и сама Политика! Посебно што овај "нови" акЦИАш Политике већ има у свом "портфолиу" подоста медијских кућа у Србија, можемо само да претпоставимо зашто су му медији толико важни. Само нејасна ми је улога наше власти, која тако великодушно решава проблеме српских тајкуна који дугују преко 700мил.евра а уопште неће да се позабави решавањем проблема милиона презадужених грађана Србије, већ их препушта на милост и немилост судским извршитељима!?!
Sima
Ako neko od dušebrižnika misli da rudnici vrede više nego što potencijalni kupac želi da palti neka oni izvole i kupe. Isto važi i za sve druge propale rudnike i druge firme. Samo ne želim da kao poreski obveznik plaćam partokratiju kao upravljače propalim fiormama, a da pri tom nema sredstva za lečenje dece.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja