petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:45

Mirko, pazi politika!

Ne samo stripski heroji, već i njihovi tvorci, angažovali su se u političkom i agitacio-propagandnom ratu svojih zemalja, piše Slobodan Ivkov u novom strip-časopisu „Pegaz”
Autor: Marina Vulićevićsreda, 11.05.2016. u 21:05
Спајдермен у функцији кампање Барака Обаме (Фото: Пегаз)
Изногуд, чије име само говори „He`s no good” (Фото: Пегаз)

Dovoljno je samo reći „He`s no good” (On nije dobar) i svi znaju o kome je reč. Naravno, o Iznogudu, čije ime već više od pola veka govori samo za sebe, strip-junaku scenarista Renea Gosinija i Žana Tabarija, koji pokušava da bude kalif umesto kalifa, postajući sinonim za bezuspešni politički oportunizam.

Kritikujući pre svega ovdašnje „palanačko shvatanje stripa” kao dečje razonode koja ne bi trebalo da ima primese političkog, pa i urednike koji su cenzurisali slične sadržaje, a navodeći niz primera moći stripa kao likovne, grafičke naracije, u prenošenju društvenih i političkih ideja, Slobodan Ivkov u novom dvobroju „Pegaza”, (14, 15) revije za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem, primetio je da je Iznogud izašao iz stripa i postao deo stvarnosti. To se desilo 1992. godine, kada je na francuskoj političkoj sceni uvedena godišnja nagrada Pri Iznogud, koju žiri dodeljuje „ličnosti koja nije uspela da zauzme kalifovo mesto”, i koju je pored ostalih poneo i Nikola Sarkozi 1999. godine (kasnije je ipak uspeo da postane „kalif umesto kalifa”). Skandinavski politički strip u poslednjih nekoliko decenija postao je problematičan za arapski svet, a primer napada na list „Šarli ebdo” pokazuje koliko i karikatura, u sličnom mediju, može da iskorači iz vizuelnog sadržaja i naruši stvarnost.

Među prvim našim političkim stripovima, koji je počeo da izlazi u „Ošišanom ježu” 1935. godine i pojavljivao se sve do nacističkog bombardovanja 1941. godine, Ivkov navodi „Stojadina” scenariste Dragoljuba Lole Dimitrijevića i crtača Momčila Mome Markovića. Stojadin je narodni poslanik s juga Srbije, svevremenski „srpski domaćinski lik koji je zapravo večit”.

„Stojadin je koristoljubivi varoški politikant, od kojeg je opšti interes naroda udaljen svetlosnim godinama. On je osoba koja, bez sumnje na simpatičan način, ali svuda gde se ukaže prilika, `kraducka`, podmićuje gde god stigne, kupuje glasove, laže i svoje birače i ženu koju vara s ljubavnicom.” Kao jedan od apsurda srpskog otklona od političkog stripa, Ivkov navodi i čuveni strip „Mirko i Slavko”, koji je šezdesetih i sedamdesetih u ediciji „Nikad robom” imao stotine hiljada primeraka tiraža, a za koji nikada javno nije rečeno da jeste politički strip. Generacije su pamtile čuveni dijalog malih boraca protiv okupatora: „Mirko, pazi metak!”. Sada Ivkov ironično kaže: „Mirko, pazi politika!” Ipak, partijska komisija ga je 1971. godine posebno oporezovala kao idejno problematično revijalno izdanje. Ivkov zatim navodi poznate strip-junake u naizgled nepolitičkim stripovima, gde se i Džim iz Džungle bori protiv krijumčara oružja, a Flaš Gordon i Supermen se suprotstavljaju nacistima.

„Sijaset je ovakvih primera. Ne samo stripski heroji, već i njihovi tvorci, angažovali su se u političkom i agitacio-propagandnom ratu svojih zemalja. Scenarista `Fantoma` Li Fok i crtača Rej Mur učestvovala su u Drugom svetskom ratu, a Henk Kečam, autor `Denisa napasti`, u Drugom svetskom ratu postao je specijalista koji je delovao u Komandi za ratnu i političku propagandu vojske SAD”, piše Ivkov, ističući reči sociologa Sajmona Frita da je ideološki potencijal nekog ostvarenja srazmeran njegovoj popularnosti.

Tekst o političkom stripu Ivkov završava optimistično, polažući nadu u novi naraštaj umetnika stripa koji se otvoreno bave političkim diskursom.

Novi dvobroj „Pegaza” vodi nas kroz svet stripa kroz tekstove o njegovoj istoriji, kompoziciji, umetničkom izrazu, simbolici i crtežu. Tu je čak i tekst o Žanu Granvilu, umetniku francuske književne ilustracije tridesetih i četrdesetih godina 19. veka. Izdanje sadrži i stripove Vindzora Mek Keja „Snovi jednog sirožderca”, Džefa Džonsa „Idil” i Andrije Maurovića „Baš-Čelik”. Tekst Žike Bogdanovića bavi se antinomijama i alegorijama Đorđa Lobačeva i Andrije Maurovića.

------------------------------------------------------------------

Žiki Bogdanoviću nagrada „Art-Anima”

Osnivač i glavni i odgovorni urednik „Pegaza” Žika Bogdanović, (revije koja obnavlja svoje izlaženje posle dve decenije), dobitnik je nagrade „Art-Anima”, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos popularizaciji fantastike, od 2014. godine, kroz, pre svega, izdavačku, uredničku ili prevodilačku delatnost, kao i kroz teorijsko, kritičko i/ili prozno stvaralaštvo. Žika Bogdanović (1932, Beograd) jedan je od prvih ozbiljnih teoretičara fantastike i stripa na prostoru bivše SFRJ. Oživeo je kultnu ediciju „Plava ptica” u kojoj su, između ostalog, objavljena brojna dela fantastike. Zajedno sa Zoranom Živkovićem osnivač je kultnih edicija žanrovske književnosti „Kentaur” i „Polaris”, koje su brojem objavljenih naslova, kvalitetom, tiražima i ukupnim uticajem na široko čitalaštvo, ostale do sada bez premca. Bogdanovićev časopis „Pegaz” prvi je časopis koji se bavio teorijom i istorijom stripa, a značajan deo bio je posvećen kritici i promociji naučnofantastičnih ostvarenja devete umetnosti. Bogdanović je i kao prevodilac dao doprinos predstavljanju velikana književne fantastike domaćoj publici, prevodeći dela Artura Klarka, Isaka Asimova, Stanislava Lema, Dž. R. R. Tolkina i drugih. Autor je velikog broja romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, monografija i eseja. Uručenje nagrade „Art-Anima” Žiki Bogdanoviću biće upriličeno u ponedeljak 30. maja u 19 časova, u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda.


Komentari1
4ea68
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mickey mouse
Strip (kao i knjige) će za mene uvek imati isti značaj kao u vremenu kada si mi oči bile jedva nešto više od stola. Znam da vreme nikad ne teče unazad i da nove generacije više vole pokretne slike ali ljubitelja stripa ima i biće uvek iako ne tako brojnih kao nekad. To me najviše rastužuje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja