četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:40

Da li je mekše srce tajkuna ili generala Petreusa

Investicioni fondovi po pravilu agresivnije otpuštaju ljude, a domaći privrednici lošije upravljaju firmama
Autor: A. Teleskovićsubota, 14.05.2016. u 08:05
После два инвестициона фонда „Карнекс” је преузео бизнисмен Миодраг Костић (Фото Танјуг)

Ko je bolji gazda: domaći tajkuni ili investicioni fondovi? Ovo pitanje prethodnih dana muči zaposlene u kompanijama čiji su poslodavci domaći biznismeni koji su zapali u dužničko ropstvo. Američki investicioni fond KKR, čije je zaštitno lice general Dejvid Petreus, bivši direktor CIA, namerio je da otkupom dugova domaćih tajkuna stekne vlasnički udeo u pojedinim prezaduženim srpskim preduzećima ili zaradi na prodaji imovine.

Jer, prema podacima Narodne banke Srbije svaki peti privrednik ne izmiruje na vreme svoje obaveze prema bankama, pa je u problematičnim kreditima zarobljeno 3,6 milijardi evra. Pitali smo domaće ekonomiste ko bi bolje upravljao firmom i da li je meške srce domaćeg tajkuna ili direktora investicionog fonda.

„Najmekše je srce države, ali to ne znači da je to dobro”, kaže Milutin Nikolić, generalni direktor „Citadela”, koji, između ostalog ima i investicioni fond. Pitanje „Politike” Nikolić ocenjuje kao ideološko i „kao da je iz vremena druga Tita”.

– Meko srce nikada nije dobro. Država je meka srca kupila „Železaru Smederevo” za jedan dolar početkom 2012. godine, kada je „Ju-Es stil” otišao. Nisam pobornik politike mekog srca jer nas je železara na kraju mnogo koštala – kaže Nikolić.

On dodaje da, kada je o prezaduženim preduzećima reč, mnogo više ljudi koristi njihove proizvode, nego što u njima radi. Navodi primer „Beohemije”. Pravo pitanje je ko je bolji gazda i ko bolje uprava firmom, a ne ko je bolji poslodavac, kaže Nikolić.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da kada je o procesu restrukturiranja reč, koji sa sobom nosi i otpuštanja, investicioni fondovi to rade mnogo agresivnije od domaćih privrednika.

– Često investicioni fondovi taj posao završe u relativno kratkom roku i nakon toga preduzeće prodaju nekome iz sektora, jer su u firmu prvenstveno i došli da bi je preprodali i na tome zaradili – kaže Arsić.

On, ipak, smatra da bi investicioni fondovi bolje i profesionalnije upravljali preduzećem. Domaći tajkuni se u firmama ponašaju kao tipične balkanske gazde.

– Oni ne shvataju da nije isto biti vlasnik i direktor preduzeća. Pa tako direktno kreiraju politiku upravljanja, iako ne znaju mnogo o menadžmentu, a oni koji su ispod njih ispunjavaju njihove zahteve.  Problem je što ljudi ne prepoznaju te mane kod sebe, obično ih vide kod drugih. Ovde svako za sebe misli da je dobar gazda. Sa druge, strane, na Zapadu je vlasništvo vrlo često odvojeno od upravljanja kompanijom – kaže Arsić.

On, ipak, ima i razumevanja za prezadužene domaće tajkune. Jer, u razvijenim ekonomijama menadžeri se grade već generacijama, a kod nas je ovo praktično prva generacija preduzetnika. Logično je da su mnogi od njih propali, kaže Arsić. Firme propadaju i u razvijenom svetu.

– Sa druge strane, menadžeri u investicionim fondovima znaju da će ukoliko ne budu radili dobro biti smenjeni i da će biznis propasti. Kod nas privrednici još nemaju takav osećaj. Još se veruje da će država na neki način uleteti i spasiti privatne firme – kaže Arsić i dodaje da je jedan od uzroka propasti domaćih tajkuna i to što su mnogi bogatstvo stvorili zahvaljujući političkim vezama.

Advokat Branko Pavlović sa druge strane tvrdi da KKR uopšte nije došao da gazduje domaćim firmama. Kako kaže njih interesuje samo imovina koju su domaći privrednici založili kod banaka.

– Tu imovinu investicioni fond može da proda i da na njoj zaradi – kaže Pavlović.

Prema rečima Nenada Gujaničića iz „Vajz brokera” najveći nedostaci domaćih kapitalista u vođenju firmi su, u velikoj većini slučajeva, mali nivo stručnog znanja, nespremnost na stvaranje dobre organizacije i delegiranje posla, što je mnoge domaće biznise uvelo u probleme.

– Ovo se naročito odnosi na nedostatak ili nepostojanje adekvatnog menadžerskog kadra, pa su mnoge firme ulazile u finansijske aranžmane što bi se u organizovanim kompanijama, sa dobrom upravom, teško dešavalo.

S druge strane, investicioni fondovi, imaju velikog iskustva u vođenju firmi, ne libe se da angažuju najveće profesionalce u upravljanju, niti da preduzmu neophodne rezove koji bi povećali krajnji rezultat. Oni obično imaju definisan vremenski horizont od nekoliko godina koliko ostaju u firmi, trude se da povećaju tržišnu vrednost kompanije i na kraju je prodaju uz odgovarajuću zaradu – zaključuje Gujaničić.


Komentari21
ca5d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sloba car
Iz socijalisticke ekonomije I pristupa (gde je kapital stvoren u socijalizmu a bilo ga je nije ispario?) uletelo se u finansijski I pravni sistem i praksu EU ili zapada, sto dodatno otezava mnogima, jer nemaju takva isksutva koja je zapad sticao I prenosio generacijama privrednika I poslovnih ljudi. Naravno da se opet mora obratiti profesionalcima sa zapada koji su skupi i imaju svoj interes i kapital, I sta sad???
Zveki
Iza stranih investicionih fondova stoje nasi tajkuni pa mu to dodje na isto.Razni hedz i druge fondove oni su otvorili u Velikoj Britaniji, Nemackoj i drugim zemljama Kapital tih fondova je pokriven " nasim " parama koje su delom iznosene iz zemlje od 2000-te godine Izvrsni direktori banaka osnovanih sredstvima PIO Fonda i drugih su cesto stranci a u Upravnim odborima banaka sede poverljivi ljudi onih koji ne prestaju pljackati ovu drzavu i drustvo. Banke koje u Srbiji posluju sa stranim imenima ( franziza ) sa inicijalnim " sklonjenim" kapitalom neke nase banke u drustvenom vlasnistvu na nekom "zaboravljenim" ino racunu ( ciji akcionar je bio jedan ili vise drzavnih fondova ) Nismo imali dobru izvrsnu ni zakonodavnu vlast, pravna drzava decenijama ne postoji pa je u zemlji diskretno sprovedena nazovi privatizacija drzavnih i drustvenih fondova pa su se pare prelile u tajkunske banke, fondove, drustva za uopravljanje fondovima u zemlji i inostranstvu. Parlament se nije pita0!
Mirko
Ova trgovina investicionih fondova predstavlja tipičnu trgovinu divljeg zapada. Ako nećeš da mi prodaš poslat ću ti ja bančine izvršitelje. Ali ako se radi o privatnim kompanijama neznam zašto ovaj general razgovara sa Vučićem. Valjda treba da razgovara sa poveriocima ukoliko ne misli da mu Včić i vlada Srbije budu izvršitelji. Očito on zna i koliki su dugovi i kolika je vrednost založene imovine i po kojoj se ceni može kupiti. Sećamo se prve prodaje železare u Smederevu generalu Pauelu. Očito u Americi vlada mišljenje da sa divljim balkancima treba razgovarati sa pozicija sile i to one najviše, pa nam šalju generale da nam kažu šta će kupit, po kojoj ceni i ko treba treba da im bude izvodjač radova. Ko je kad čuo po kojoj se ceni nudi železara dok Pauel ne kaže da je to 23 miliona dolara. Onda je izvodjač bio Vlahović jer se radilo o sitnijem iznosu. Pošto se sada radi o većoj lovi Petreus bi hteo da mu to bude Vučić, jer radi se o ozbiljnijoj lovi. Čik neka ga ne primi na razgovor.
sloba car
Sve je tacno Mirko. Komentarisem samo da se niko oko toga ne uzbudjuje ni hiljaditi procenat kao oko fantomki. Valjda su ovde male pare i sve je ocigledno, pa gradjanske inicijative nisu zainteresovane. Nije valjda da podrzavaju generale.
Preporučujem 1
5C
"Да ли је мекше срце тајкуна или генерала Петреуса"???Pitanje bi trebalo biti cije je srce tvrdje? S moje tacke gledista njesu dobri ni jedni ni drugi,ali ako cemo realno stranac ce sav kapital iznjeti iz drzave dok ce domaci tajkun bar dio tog uloziti u Srbiju,na kraju krajeva vecina i zivi u Srbiji.Ova situacija sa ciainim kadrom me podsjeca na zelenase,kamatare koji idu da utjeraju dug milom ili silom,naravno uz svu pomoc drzave koja radi u njihovu korist,a ne zaposlenih i obespravljenih.Drugo da li banke nude otkup dugova tih poduzeca sadasnjim vlasnicima po istim uslovima ko ovim siledzijama?Da li banke ,koje iza sebe imaju drzavu sa represivnim organima ,mogu da uzmu dio imovine i naplate dugovanja ko sta cine sa malim ljudima?Zbog sveg ovog mislim da ce nam majke jos vise crnu vunu presti.
Nebojša
Samo vi mazite oci ovom narodu sa tajkunima i tvrdim i mekim srcima. Ovaj fond je u Srbiji pre svega da kupuju potrazivanja banaka prema gradjanima. Znaci, nikakvi tajkuni i bakraci, samo privatna imovina gradjana. Poreklo para fonda je takodje vrlo diskutabilno, ali u Srbiji moze sve, samo ako se plati na pravom mestu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja