sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:51
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Lovac na „žive jezike”

Autor: Slobodan Ćirićsubota, 14.05.2016. u 22:05

Mačvanski front, maj 1915. godine. Borbena gotovost na najvišem nivou, mrtve straže s obe strane Save. Na zahtev saveznika, srpska vojska bi trebalo da pređe reku, napadne austrijske jedinice u Sremu i olakša pritisak neprijatelja na francuske i ruske jedinice.

Pošto nije imala dovoljno podataka o snazi, rasporedu i namerama protivnika, srpska Vrhovna komanda izdaje naređenje svojim četama da prate zbivanja na suprotnoj obali i podnose izveštaje...

Ali, pred položajima Petog pešadijskog puka kralja Milana je gusta šuma od koje se ništa nije moglo videti, pa je jedino rešenje, opasno i teško, da se neopaženo pređe reka, obavi izviđanje i izvesti o neprijatelju.

Za zadatak se dobrovoljno prijavio mladi pešadijski potporučnik Mihailo Mika Madžarević, rodom iz Murgaša kod Uba, koji je odrastao i školovao se u Valjevu.

On je osmislio da se iznenadnim prepadima na drugoj strani reke zarobljavaju pripadnici neprijateljskih stražarskih odeljenja, vojnici, naročito oficiri, da se kidnapuju i potom saslušavaju – da se love „živi jezici”.

U tekstu „Mihailo Madžarević – najhrabriji učesnik u Velikom ratu iz Kolubarskog okruga”, valjevski publicista Milorad Radojčić, piše da je u noći između 8. i 9. maja 1915. mladi oficir sa 16 vojnika u tri čamca prešao Savu nedaleko od Vladimiraca, da su na suprotnoj strani zarobili odeljenje izviđača sa starešinom, i ukupno 20 vojnika prebacili na srpsku stranu.

Istragom su dobijeni važni podaci o protivničkim snagama. Madžarević je za taj podvig odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima 4. reda, a njegovi vojnici Obilićevom medaljom za hrabrost.

Slična akcija ponovljena je 22. maja u rejonu Novog Sela. Izbio je kraći vatreni okršaj u kom su srpski vojnici zarobili jednog podnarednika, kaplara i sedam redova.

U noći između 26. i 27. maja potporučnik Madžarević sa grupom od tridesetak dobrovoljaca neopaženo prelazi Savu kod sela Provo nadomak Vladimiraca.

Zarobljavaju jednog neprijateljskog vojnika koji ih obaveštava o snazi i rasporedu svoje jedinice. Napadači opkoljavaju njihovu zemunicu u koju su se smestili po povlačenju iz rovova i zarobljavaju osmoricu.

Čamcima su prebacili zarobljenike na srpsku obalu, a Madžarević i deo dobrovoljaca se vraćaju i hvataju još jedno austrougarsko odeljenje na lokaciji naspram Beljina. U toj akciji srpska strana je imala jednog, neprijateljska pet mrtvih, piše Radojčić.

Taman što se posle ove teške i opasne akcije hrabri potporučnik Mihailo Madžarević vratio u posavotamnavsko selo Zvezd i legao da se odmori, u prostoriju je uleteo uzbuđeni ordonans komandanta bataljona i drhtavom rukom mu predao telefonsku slušalicu rekavši da ima vezu...

Prema knjizi „Kroz sjaj i senke rata” (Beograd 1933) u kojoj je Madžarević opisao svoje doživljaje iz ratnog vihora, razgovor je tekao ovako:

– Alo.

 – Ovde Petar.

 – Koji Petar, prezime?

– Kralj Petar. (Tu je Madžarević skočio kao oparen)

– Izvolite, Vaše veličanstvo.

– Za pokazanu i osvedočenu hrabrost prilikom prvog i drugog prelaska preko Save i zarobljavanje neprijateljskih vojnika, ja vas, Madžareviću, pod današnjim danom unapređujem u čin poručnika.

– Hvala, Vaše veličanstvo!

– Tićili mi se takvi junaci u mojoj vojsci.

– Čuo nas Bog, Vaše veličanstvo!”

Među oficirima Petog pešadijskog puka kralja Milana počelo je slavlje, njihov Mika Madžarević vanredno je unapređen. „Nagradio” ga je i neprijatelj. Austrougarska vrhovna komanda ucenila je njegovu glavu na 50.000 kruna i obećala unapređenje u viši čin onome ko ga zarobi ili ubije.

Niko nije uspeo, Mihailo Madžarević, jedan od najhrabrijih i najodlikovanijih srpskih ratnika Velikog rata, nosilac tri Karađorđeve zvezde, Srebrne i Zlatne medalje za hrabrost, Ordena belog orla sa mačevima, Albanske spomenice, francuske Legije časti, engleskog Ratnog krsta, oficir koji je sa 27 leta postao major, umro je u Libertvilu u SAD 1965. godine.


Komentari21
9462d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган Осечина
Лепо је и на овај начин сетити се мајора Маџаревића. Браво за Политику и Ћиру. Имам књигу, прочитао сам је, а сада ћу опет...
Karlo Veliki
Šta se čeka? Uspostavite kontakt sa naslednicima heroja Madžarevića,oko dozvole za prenos posmrtnih ostataka u Beograd.
Никола
Вечна му слава и хвала!
deki sumadinac
Citam ovo gord na nase pretke (i moj pradeda je bio u oba balkanska rata i naravno Velikom pa preko Albanije ,Krfa i Soluna vratio kao oslobodioc) ali vise tuzan sto se Srbija stidi svega ovoga i dozvoljava da nas ponizava jedna Hrvatska ciji su gradjani i cinili najvece zlocine po Macvi .
Максимилијан Мрмот
Зашто је умро у САДу? Па било би Вам јасније ако Вам се кажу имена заповедника "Живих језика" и зашто се та јединица тако уопште звала... Један од њих је био главом и брадом Јосип Броз Тито("Тајни досије Јосипа Броза Тита", М.Јокић) а пошто кроз историју бледо знамо да је Тито заробљаван у Првом Рату, не би ме зачудило да је то управо овајхрабри српски официр урадио... Иначе "живи језици" су били јединица која је била позната као најпрљавија по злоделима који су чинили тако што су се убацивали дубоко у територију Србије убијали, силовали и палили и опет повлачили на своју територију... и због тога је наш официр који је требао бити сахрањен уз све војне почасти у алеји заслужних преминуо у Америци...
Sreja
Maksimilijane, Dzaba se trudite. Ne samo da jedinica zivi jezici nije posojala vec nije ni postojala njihova jedinica koja je prelazila liniju fronta. Nije mi jasno zasto izmisljate? A jedinica zivi jezici je, hajde da kazemo, postojala ali sa rukama u vis, zarobljena od strane nasih junaka.
Preporučujem 6
goran
99% tih junaka je ostalo u Srbiji-Jugoslaviji nakon 1945. Broz se nije borio u Mačvi. Nije Broz kriv za sve ono što ste vi zabrljali i uništili. Aleksandar Karađorđević, kralj Jugoslavije, i njegova svita su prilimi skoro sve austro-garske oficire u vojsku kraljevine, sve činovnike i sudije..... 1941. su ti isti bili okosnica NDH.
Preporučujem 13
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja