sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 14.05.2016. u 22:00 Jelena Stevanović
KAKO JE POČELA PLANETARNA NUKLEARNA TRKA

Bombe koje su najavile novi svet

Amerikanci će u narednih 30 godina potrošiti bilion (hiljadu milijardi) dolara na usavršavanje atomskog arsenala
Шинзо Абе и Барак Обама: председник САД у Јапан иде без извињења за Хирошиму и Нагасаки и без најаве нуклеарног разоружања (Фото Ројтерс)

Za slu­čaj da je ne­ko­me slu­čaj­no pao na pa­met Vi­li Brant u Var­ša­vi kad je čuo da Ba­rak Oba­ma ovog me­se­ca od­la­zi u Hi­ro­ši­mu, od­mah tre­ba raz­ja­sni­ti da ame­rič­ki pred­sed­nik u Ja­pa­nu ne­će kle­ča­ti ni­ti će se iz­vi­nja­va­ti. 
Nje­go­va po­se­ta me­stu ko­je su SAD srav­ni­le sa ze­mljom u na­pa­du atom­skom bom­bom sve­jed­no je isto­rij­ska, jer je on pr­vi ame­rič­ki pred­sed­nik na funk­ci­ji ko­ji će obi­ći taj grad (Dži­mi Kar­ter bio je ta­mo po­što je oti­šao iz Be­le ku­će, a Ri­čard Nik­son pre ne­go što je po­stao šef dr­ža­ve). 
Oba­ma ne­će tra­ži­ti opro­štaj, ali mno­gi već sa­mo u nje­go­vom od­la­sku u Hi­ro­ši­mu vi­de pre­i­spi­ti­va­nje Tru­ma­no­ve od­lu­ke da 6. av­gu­sta 1945. naj­ra­zor­ni­jim oruž­jem, ko­je je pr­vi i po­sled­nji put upo­tre­blje­no u Ja­pa­nu, pri­mo­ra ca­ra Hi­ro­hi­ta na pre­da­ju, či­me je ko­nač­no za­vr­šen Dru­gi svet­ski rat. Tvr­di­ti da mo­žda i ni­je tre­ba­lo uglje­ni­sa­ti oko 200.000 lju­di, ko­li­ko ih je za­jed­no na­stra­da­lo u Hi­ro­ši­mi i Na­ga­sa­ki­ju (ovaj dru­gi ga­đan je atom­skom bom­bom 9. av­gu­sta), ni­ka­da ni­je bi­lo ne­što što se la­ko ra­di­lo u SAD i to bi po­seb­no te­ško pa­lo pred­sed­ni­ku ko­ga po­li­tič­ki pro­tiv­ni­ci već op­tu­žu­ju da ide na „po­kaj­nič­ka pu­to­va­nja”. Be­la ku­ća je za­to ja­sno sta­vi­la do zna­nja da Ja­pan­ci ne­će ču­ti: „Mea kul­pa”.
„Pred­sed­nik ne­će pre­i­spi­ti­va­ti od­lu­ku o upo­tre­bi atom­ske bom­be na kra­ju Dru­gog svet­skog ra­ta. On ve­ru­je da je pred­sed­nik Tru­man do­neo od­lu­ku iz pra­vih raz­lo­ga. S ob­zi­rom na re­zul­ta­te (kraj ra­ta), te­ško je osvr­ta­ti se i pre­i­spi­ti­va­ti tu od­lu­ku”, sa­op­šti­li su Oba­mi­ni sa­rad­ni­ci.
Oba­ma ta­ko osta­je pred­sed­nik či­ji je nu­kle­ar­ni „do­si­je” pre­pun kon­tra­dik­tor­no­sti. Do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du za mir jer je obe­ćao da će ra­di­ti na sve­tu bez nu­kle­ar­nog oruž­ja, da bi u stvar­no­sti na­lo­žio da Ame­ri­ka u na­red­nih 30 go­di­na po­tro­ši bi­li­on (hi­lja­du mi­li­jar­di) do­la­ra na osa­vre­me­nji­va­nje tog istog nu­kle­ar­nog ar­se­na­la ko­ji je tre­ba­lo da is­ko­re­ni. U Hi­ro­ši­mi će mu tre­ba­ti iz­u­zet­na ver­bal­na akro­ba­ti­ka da bi se u isto vre­me za­lo­žio za nu­kle­ar­no raz­o­ru­ža­va­nje (kao što se oče­ku­je da će ura­di­ti) i da bi ma­kar i ćut­ke dr­žao stra­nu Tru­ma­nu ko­ji je na­lo­žio nu­kle­ar­ni na­pad na Ja­pan. „Nju­jork tajms” oce­nju­je da i pre­ćut­na po­dr­ška Tru­ma­nu obe­smi­šlja­va Oba­mi­nu po­se­tu me­mo­ri­jal­nom cen­tru 27. ma­ja, jer smi­sao tog par­ka i je­ste da po­sta­vi pi­ta­nje da li je pro­tiv ne­pri­ja­te­lja tre­ba­lo upo­tre­bi­ti bom­be ko­je su gra­do­ve pre­tvo­ri­le u prah i pe­peo, a ge­ne­ra­ci­je Ja­pa­na­ca u žr­tve ra­di­ja­ci­je.
Raz­go­vor o ovoj te­mi od­u­vek je ubr­za­vao puls i di­zao pri­ti­sak uče­sni­ci­ma de­ba­te. Jed­ni oce­nju­ju da je Ha­ri Tru­man do­neo is­prav­nu od­lu­ku jer je po­šte­deo ži­vo­te ame­rič­kih voj­ni­ka ko­ji bi u su­prot­nom na­sta­vi­li da ra­tu­ju, kao i ži­vo­te ja­pan­skih ci­vi­la ko­ji bi stra­da­li to­kom ame­rič­ke in­va­zi­je. Osim to­ga, do­da­ju za­go­vor­ni­ci dru­gog sta­va, To­kio je bio od­go­vo­ran za rat u Azi­ji, u ko­jem je po­gi­nu­lo 20 mi­li­o­na lju­di, i ne­mi­lo­srd­nu oku­pa­ci­ju broj­nih ze­ma­lja, uklju­ču­ju­ći Ko­re­ju, gde su oku­pa­to­ri pri­mo­ra­va­li lo­kal­ne sta­nov­ni­ce da bu­du „že­ne za ute­hu” ja­pan­skim voj­ni­ci­ma. Dru­gi za ta­kvu ka­znu ka­žu da je bi­la kri­vič­no de­lo ili u naj­ma­nju ru­ku su­vi­šna. Ima mi­šlje­nja da je To­kio sva­ka­ko hteo da se pre­da i da ni­je bi­lo po­tre­be uči­ti ga pa­me­ti na naj­su­ro­vi­ji na­čin. Ne­ka­da­šnji ame­rič­ki mi­ni­star od­bra­ne Ro­bert Mek­na­ma­ra u do­ku­men­tar­cu „Ma­gla ra­ta” iz­neo je stav da bi Ame­ri­kan­ci od­go­va­ra­li za rat­ne zlo­či­ne zbog ono­ga što su uči­ni­li u Ja­pa­nu da ko­jim slu­ča­jem ni­su bi­li na po­bed­nič­koj stra­ni. 
Ipak, po­ku­ša­ji da se pre­i­spi­ta ame­rič­ka od­go­vor­nost oštro su ka­žnja­va­ni. Kad je ču­ve­ni va­šing­ton­ski mu­zej „Smit­so­ni­jan” 1995. or­ga­ni­zo­vao iz­lo­žbu na ko­joj je pri­ka­zan bom­bar­der „Ino­la Gej” ko­ji je ba­cio bom­bu na Hi­ro­ši­mu, sa ci­ljem da po­kre­ne de­ba­tu o na­pa­du, ve­te­ra­ni iz Dru­gog svet­skog ra­ta, ali i dru­gi de­lo­vi jav­no­sti, to­li­ko su se po­bu­ni­li da je Kon­gres mo­rao da or­ga­ni­zu­je sa­slu­ša­nje o tom „slu­ča­ju”, dok je di­rek­tor mu­ze­ja pri­mo­ran da pod­ne­se ostav­ku.

Dok bi Ja­pan­ci s jed­ne stra­ne vo­le­li da ču­ju re­či ka­ja­nja, s dru­ge stra­ne ne bi vo­le­li da ču­ju da se Va­šing­ton sa­da to­li­ko mo­ral­no dvo­u­mi oko nu­kle­ar­nog oruž­ja, jer pot­pa­da­ju pod ame­rič­ki nu­kle­ar­ni ki­šo­bran i uzda­ju se u SAD u slu­ča­ju atom­skog na­pa­da Se­ver­ne Ko­re­je

S dru­ge stra­ne, ni u Ja­pa­nu ni u ostat­ku Azi­je to ni­je jed­no­stav­no pi­ta­nje, pi­še „Fo­rin afers”. Ka­ko bi ze­mlje ko­je je Ja­pan oku­pi­rao re­a­go­va­le na či­nje­ni­cu da se Ame­ri­kan­ci iz­vi­nja­va­ju im­pe­ri­ji ko­ja je na nji­ho­vim te­ri­to­ri­ja­ma vr­ši­la stra­vič­ne zlo­či­ne? Mno­ge od tih ze­ma­lja, po­put Ju­žne Ko­re­je, ame­rič­ki su sa­ve­zni­ci, dok s dru­gi­ma, po­put Vi­jet­na­ma, Ame­ri­ka po­ku­ša­va upra­vo sa­da da po­bolj­ša od­no­se, zbog če­ga će Oba­ma to­kom azij­ske tur­ne­je po­se­ti­ti i Vi­jet­nam. Ova ze­mlja bi on­da mo­gla da se za­pi­ta za­što se Ame­ri­kan­ci ne iz­vi­ne i nji­ma za ka­ta­stro­fal­ni rat ko­ji su ta­mo vo­di­li. Si­gur­no je da ni Ki­na ne bi bi­la sreć­na da ču­je da Va­šing­ton oprav­da­va Ja­pan­ce u na­sto­ja­nji­ma da se pri­ka­žu kao naj­ve­će žr­tve ra­ta, jer bi ta­ko oja­ča­na vik­ti­mi­za­ci­ja mo­žda zna­či­la i ve­tar u le­đa za am­bi­ci­je To­ki­ja u re­gi­o­nu. Ko­nač­no, dok bi Ja­pan­ci s jed­ne stra­ne vo­le­li da ču­ju re­či ka­ja­nja, s dru­ge stra­ne ne bi vo­le­li da ču­ju da se Va­šing­ton sa­da to­li­ko mo­ral­no dvo­u­mi oko nu­kle­ar­nog oruž­ja, jer pot­pa­da­ju pod ame­rič­ki nu­kle­ar­ni ki­šo­bran i uzda­ju se u SAD u slu­ča­ju atom­skog na­pa­da Se­ver­ne Ko­re­je. 
Ali, Ja­pan­ci zbog to­ga ne mo­ra­ju da bri­nu. Iako su SAD i Ru­si­ja pot­pi­sa­le spo­ra­zum o sma­nji­va­nju bro­ja ras­po­re­đe­nih nu­kle­ar­nih bo­je­vih gla­va na 1.550, to ih ni­je spre­či­lo da po­sve­će­no ra­de na ja­ča­nju atom­skog ar­se­na­la. Oba­mi­na vla­da tro­ši u te svr­he vi­še ne­go što je tro­šio Re­gan u je­ku hlad­nog ra­ta. Va­šing­ton­ski Cen­tar za ne­pro­li­fe­ra­ci­ju oruž­ja sa­znao je da SAD in­ten­ziv­no ra­de na pla­no­vi­ma za grad­nju nu­kle­ar­nih pod­mor­ni­ca, stra­te­ških bom­bar­de­ra i me­đu­kon­ti­nen­tal­nih ba­li­stič­kih ra­ke­ta. S dru­ge stra­ne, is­tra­ži­va­nje Stok­holm­skog me­đu­na­rod­nog in­sti­tu­ta za is­tra­ži­va­nje mi­ra po­ka­zu­je da je „Ru­si­ja usred mo­der­ni­za­ci­je stra­te­ških nu­kle­ar­nih sna­ga i da će za de­set go­di­na uklo­ni­ti sve me­đu­kon­ti­nen­tal­ne ba­li­stič­ke ra­ke­te iz so­vjet­ske ere.”
Nu­kle­ar­no oruž­je sme­šte­no je na 98 lo­ka­ci­ja u 14 ze­ma­lja, ali se ve­ći­na po­stro­je­nja i la­bo­ra­to­ri­ja na­la­zi upra­vo u SAD i Ru­si­ji. Još 25 ze­ma­lja ima nu­kle­ar­ni i ra­di­o­lo­ški ma­te­ri­jal po­tre­ban za pra­vlje­nje bom­bi, pri če­mu je­dan od naj­ve­ćih ri­zi­ka le­ži u to­me što bi ovaj ma­te­ri­jal mo­gao da pad­ne ša­ka te­ro­ri­sti­ma. Ne­dav­no odr­ža­na kon­fe­ren­ci­ja o nu­kle­ar­noj bez­bed­no­sti u Va­šing­to­nu po­tvr­di­la je da ra­di­o­ak­tiv­ni ma­te­ri­jal (vi­so­ko­o­bo­ga­će­ni ura­ni­jum, plu­to­ni­jum) ši­rom sve­ta ni­je do­bro obez­be­đen i da bi eks­tre­mi­sti mo­gli da ga ukra­du iz nu­kle­ar­ki, ali i sa dru­gih lo­ka­ci­ja. Od nje­ga je la­ko na­pra­vi­ti ta­ko­zva­ne „pr­lja­ve bom­be” ko­je ko­ri­ste kon­ven­ci­o­nal­ni eks­plo­ziv da bi ras­pr­ši­le ra­di­o­ak­tiv­ni ma­te­ri­jal. Is­ti­če se da je Evro­pa po­sta­la po­seb­no ra­nji­va u ovom po­gle­du, ali se, ipak, naj­če­šće po­mi­nje Pa­ki­stan, jer ta­mo de­lu­je vi­še od de­set dži­ha­di­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja. 
Be­la ku­ća sma­tra da je po­seb­no opa­sno to što Isla­ma­bad u po­sled­nje vre­me usa­vr­ša­va ma­lo tak­tič­ko nu­kle­ar­no oruž­je ko­je je lak­še ukra­sti, što će mi­li­tan­ti­ma olak­ša­ti po­sao ako že­le da se do­mog­nu atom­skog ar­se­na­la. Ipak, ne­vo­lja je da­le­ko ve­ća ne­go što po­ka­zu­je pa­ki­stan­ski pri­mer, jer tu vr­stu ma­log atom­skog na­o­ru­ža­nju raz­vi­ja­ju i dru­ge ze­mlje, uklju­ču­ju­ći SAD. Reč je o bom­ba­ma ko­je su pre­ci­zni­je i sla­bi­je ra­zor­ne mo­ći, ali ko­je su zbog to­ga mo­žda i da­le­ko opa­sni­je – mo­gle bi da pod­stak­nu no­vu tr­ku u na­o­ru­ža­nju i upo­tre­bu nu­kle­ar­nog oruž­ja, jer ono sa­da na­vod­no vi­še ni­je ta­ko ubi­tač­no. Strah mi­rov­nih ak­ti­vi­sta je upra­vo u to­me da bi pro­li­fe­ra­ci­ja ma­log nu­kle­ar­nog oruž­ja i pro­iz­vod­nja eks­plo­zi­va či­ja je ra­zor­na sna­ga tek dva od­sto bom­be ba­če­ne na Hi­ro­ši­mu mo­gle da ohra­bre vla­de da ko­ri­ste ovaj ar­se­nal za ma­sov­no uni­šte­nje, po­gre­šno ve­ru­ju­ći da je mo­guć „ogra­ni­če­ni nu­kle­ar­ni rat”. 
Ta­ko do­la­zi­mo da za­ključ­ka da je i po­red spo­ra­zu­ma No­vi START, ko­ji je Be­la ku­ća pot­pi­sa­la s Mo­skvom i ko­ji je obe ze­mlje oba­ve­zao na sma­nji­va­nje ras­po­re­đe­nih nu­kle­ar­nih bo­je­vih gla­va do 2021, kao i po­red do­go­vo­ra s Ira­nom, opa­snost od upo­tre­be atom­skog oruž­ja za vre­me Oba­mi­ne vla­de po­ra­sla, ume­sto da se u du­hu obe­ća­nja za ko­je mu je dat No­bel – uma­nji.

Komentari45
b13be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ana
Neverovatno koliko je ovde komentara u stilu "e, i ako im je". Ako je gadjanje civila zlocin, onda je to zlocin prema svim civilima. Ne moze biti zlocin gadjati americke i britanske a ne i nemacke ili japanske gradjane, na primer.
Aleksa
Japan je odgovoran za smrt 14 miliona ljudi (dece, žena, staraca, vojnika), bili su suroviji od nacista, neki su umrli u takvim mukama da ih je teško čitati a nezamislivo doživeti. Ubijali su i mučili sve američke pilote koje su uhvatili, Kineze su žive sahranjivali, ljude su iz zamrzivača ubacivali u vruću vodu i vadili napolje da umiru polako na suvom još, postoji još na destetina surovih načina mučenja od kojih su napravili "umetnost" po sopstvenim rečima. Sve ovo je organizovano pod vođstvom cara i japanske vlade. Iskreno rečeno dobro su i prošli kako su trebali, treća bomba je trebala da ide na Tokijo, na carsku palatu.
Nikola K.
Uredjene sveta bombama - genijalno To samo covek (idiot) moze da smisli. Blago zivotinjama , one se ponasaju po zakonima prirode DOK se ljudi ponasaju kao zveri. Ako je nedavno uredjenje bombama ( YU, Irak, Libija, Sirija, .....) nije bilo uredjenje , pitam ste kakvo je uredjenje sa hiljadu milijardih, dodatnih -razornijih atomskih bombi. Ja bih rekao da smo ga naj..bali ili jos konkretnije: dzaba smo krecili.
Deda Djole
Pridruzio bih se komentatorima g. Puncecu i g. Stankovicu : Bacivsi atomske bombe, USA su planirale ubistvo nekoliko stotina hiljada dece, zena i staraca iste etnicke grupe - sto je tacna definicija GENOCIDA. I sad se provlaci ideja da je taj genocid bio koristan, potreban . . . Mozda ce uskoro biti stvorena nova kategorija genocida : "opravdani genocid".
Милош Миленковић
Америка је направила ратни злочин према народу Јапана, и то ће МОРАТИ једнога дана да признају и да се ДУБОКО извине. Злочини не застарују. Свет има времена да чека, али ПОЧИНИОЦ наставља да буде оптерећен са ЗЛОМ које је направио. Долази дан...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja