četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:52
INTERVJU: Mohamed Diab, egipatski scenarista i reditelj

Krv, suze i znoj jedne propale revolucije

Poslednjih nekoliko egipatskih godina učinile su da na istoriju i čovečantsvo gledam drugačijim očima, više ne sudim nijednom ljudskom biću...
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 15.05.2016. u 22:05
Из филма „Сукоб” (Фото: каталог Канског фестивала)

Kan – Nije postojao bolji način da se na velikom platnu prikaže sva podeljenost i haos postrevolucionarnog egipatskog društva od onog kojim se u filmu „Sukob” poslužio tridesetosmogodišnji scenarista i reditelj Mohamed Diab (filmovi „Kairo 678” i „Ostrvo” i bestseler „Izrastao iz Tahrira”).

Sa 25 glumaca u skučenom, zagušljivom, prevrelom prostoru policijske marice i sa oko 800 statista u sukobu svako protiv svakog na tesnim ulicama Kaira, Diab je naslikao stvarnost jednog kairskog dana tokom 2013. godine – dve godine posle „arapskog proleća” i svrgavanja sa vlasti Hosnija Mubaraka, godinu dana po izboru Mohameda Morsija za predsednika – kada su milioni građana u najvećem protestu u egipatskoj istoriji izražavali revolt protiv nove vlasti.

Mohamed Diab
(Foto: Dubravka Lakić)

Diab je sa ovim žestokim, krajnje realističkim i brutalnim filmom velikih humanističkih vrednosti otvorio takmičarski program „Izvestan pogled”, ostavivši gledaoce bez daha, ali i sa pitanjem kako ga je bilo moguće snimiti(?). U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” Diab daje odgovor:

„Svi su mi govorili da ne snimam ovaj film, da je to veoma opasno, jer toliko je mnogo umetnika u zatvorima. Nisu me obeshrabrili, kao učesnik revolucije 2011. osećao sam potrebu da pokažem šta se događalo dve godine posle. Ironično, ali jedinu temu koju sam mogao da pronađem o revoluciji bila je njena propast, totalni neuspeh...”

 

Kako ste dobili dozvole za snimanje na ulicama Kaira?

Dobili smo samo neke od dozvola, uglavnom smo se služili „partizanskim ratovanjem”, istrči, snimi i beži. Sve je moralo da se snimi brzo, film je snimljen za 26 dana, zato sam imao unapred pripremljen plan snimanja do najsitnijih detalja i sa različitim verzijama svih mogućih predviđanja za slučaj da nešto pođe po zlu, a nepredviđene situacije su nam se stalno događale. Zato sam dnevni plan snimanja najčešće svodio na „snimamo jedan kadar i bežimo kući”.

Moguće je bilo tako raditi sa toliko mnogo statista na ulicama?

Oni su se okupljali u rečeno vreme i na dogovoreni znak. Bilo ih je svakodnevno više od osamsto i sjajno bi reagovali na uzvik „Akcija”, ali je bilo gotovo nemoguće zaustaviti ih uzvikom „Rez”, jer bi se toliko uneli u međusobne tuče i sukobe da smo morali bukvalno fizički da ih razdvajamo. Trčao bih okolo sa megafonom u rukama i urlao tako da sam veći deo snimanja proveo sa teškom promuklošću. To nisu profesionalni statisti, već obični ljudi koji i inače imaju različita ubeđenja, pa im je bilo lako da se potuku i sa glumačkim „policajcima”. Oni pravi  policajci iz svih kairskih četvrti bili su stalno oko nas, ali smo mi ipak snimili šta smo hteli.

Cenzorska komisija na to nije reagovala?

Scenario je prošao cenzorsku komisiju zato što u njemu nije bilo svih detalja, oni nisu tačno znali kakav ću film snimiti. U Egiptu postoje tri problema koja većina filmskih stvaralaca u svetu nema. Prvo je cenzura: treba da pokažete scenario, pa onda i prve materijale čim počnete da snimate. Drugo: ako film dobije oznaku „kontroverzan” država može da zaustavi njegovo prikazivanje. Treće: svaki pojedinac može da te tuži ako smatra da je film „kontroverzan”. Pođe u sud i preda tužbu, a ukoliko se sudija sa njim složi, umetnik može da ode i u zatvor. Lično, bio sam tužen šest puta za prethodni film, a moj prijatelj romanopisac je trenutno u zatvoru, osuđen na tri godine, jer se neke stranice njegovog romana nisu dopale jednom čitaocu. Trenutno imamo u zatvoru i jednu producentkinju po privatnoj tužbi.

U filmu se ne priklanjate nijednoj strani u sukobu, pokazujete razumevanje i za motive Morsijevih pristalica, je li teško bilo zadržati neutralnost?

Itekako, jer u Egiptu ako nisi za nekog ili nešto to automatski znači da si protiv. Sredine nema. Jasno je da imam svoje stavove spram teme o našoj propaloj evoluciji i sukobima nastalim posle nje, ali nisam želeo da film pretstavlja moje stavove, već da pretstavlja strane u sukobu. Da svako pronađe i vidi sebe među tih 25 likova zatočenih u policijskoj marici, i kada vidi sebe da vidi i druge oko sebe.

Postoji nekoliko humanih scena u kojima sve sukobljene strane dele iste muke?

Da, scene rešavanja fizioloških potreba u nemogućim uslovima, delenje vode i hrane, pomoć ranjenima. Sve su to zajedničke stvari koje svi ljudi dele i tokom kojih pokazuju svoje humano lice. Nadam se da će moj film pokazati ljudima da može da pretstavlja svačiji pogled.

Neki će vam možda zameriti da niste dovoljno jasno izrazili svoj politički stav?

Definitvno sam se poslužio pametnim sredstvima i definitivno je jasno kakav je moj stav spram Muslimanske braće iako sam im u filmu dozvolio da kažu šta hoće. Jer, oni i jesu deo egipatske realnosti i mnogi od njih su se iz različitih pobuda, razočarenja i različitih motiva priključili Daešu koji je razdvojio brata od brata, prekinuo čak tradicionalno snažne porodične veze. U filmu svakog od predstavnika egipatskih struja pretstavio kao ljudska bića jer oni to jesu, sa svim svojim manama i zabludama.

Revolucija u Egiptu je pojela svoju decu?

Da, tako se kaže, a bojim se da tako i jeste. Svaki prijatelj kojeg znam, a koji je učestvovao u revoluciji sada je meta u Egiptu. Imam prijatelje koji su razočarani izvršili samoubistvo, imam prijatelje koji su sada u zatvoru i one koji su otišli iz Egipta jer se ne osećaju ni dobro, ni sigurno.

Čega je to cena? Osvojene slobode?

Eh, da, ali ne mogu da svalim krivicu na svoja leđa. Pripadnici mlade generacije Egipćana gotovo su svi na antidepresivima. Traumatizovan sam, zato sam i uradio ovaj film kao neku vrstu terapije. Imam 38 godina, a da li možete da zamislite generaciju koja je 2011. imala 17–18 godina i tada imala ideju o svetloj budućnosti pred sobom. Šta mislite kako se oni danas osećaju kada samo zbog posta na svom Fejsbuku mogu da odu u zatvor?

Hteli ste da promenite Mubarakov režim, dobili ste demokratski izabranog predsednika Morsija, pa vojni udar. I šta sada? Šah-mat pozicija?

Baš tako! Najveća stvar koja je izašla iz revolucije je duboka podela društva. Obično je lako reći ko je ko u građanskom ratu, jer su čitave porodice na istoj strani. Ali, u Egiptu je sve stvar ideologije. Moj otac ima gledište, moja maćeha drugačije gledište, a ja suprotno od obadvoje. Svaka kuća u Egiptu je podeljena i to je najrazornija stvar za mene. Poslednjih nekoliko egipatskih godina učinile su da na istoriju i čovečantsvo gledam drugačijim očima. Više ne sudim nijednom ljudskom biću.

Ne bih da zvučim politički nekorektno, ali vaš „Sukob” me je snažno potsetio na izraelski film „Liban”, po atmosferi klaustrofobije, vreline, suza, krvi i znoja?

Ne, ne, niste nekorektni, taj film je bio jedan od mojih glavnih uzora! Ali, Samuel Maoz je u „Libanu” scene eksterijera koji se vide kroz tenkovsku cev snimio odvojeno za četiri dana, a u enterijeru tenka sa svega četiri glumca dogradio je deo za sebe i kamermana. Za mene u enterijeru policijske marice, koji je zaista takav kakav jeste, nije bilo mesta. U skučeni prostor, natrpao sam 25 glumaca i snimatelja. A videli ste, scene i u eksterijeru i u enterijeru snimane su istovremeno. Ipak sam ja imao teži posao.

Kada će film biti prikazan u Egiptu? Strepite li od reakcija?

Negde tokom leta. Siguran sam da će izazvati burne reakcije, da će mnogo ljudi biti za i protiv filma. Mogu samo da se nadam da me niko neće tužiti za „kontroverznost”. Ono što mi daje nadu je to što su egipatski kritičari iz Kana poslali pozitivne kritike naglašavajući da ovaj film nije politički već ljudski.

Iz filma „BFG”
(Foto: katalog Kanskog festivala)

Stigao Spilberg sa „Diznijevim” filmom za decu

Kan – I dok se glavni takmičarski program zahuktava sa izvrsnim filmovima „Ja, Danijel Blejk” opet angažovanog Kena Louča, humornim i simpatičnim „Toni Erdman” nemačke rediteljke Maren Ede i japanskom erotikom inspirisanim „The Hanmaiden” legendarnog Koreanca Čan Vuk Parka, holivudski mag Stiven Spilberg je van konkurencije prikazao film „BFG” (Big Friendly Giant, veliki prijateljski džin), nastao u „Diznijevoj” produkciji.

Ovom filmu, koji je više za malu negoli za onu „veliku decu”, sigurno će osvojiti bioskopska gledališta širom sveta, ruku na srce i nije baš mesto u kanskom glavnom programu. Ali, Spilberg je Spilberg. Ni Kan mu ne može odoleti...


Komentari2
fe3b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojsa Joveljic
Glavni cilj revolucije je bio skinuti sa vlasti Morsija i njegovu Muslimansku bracu. Taj cilj je u potpunosti ostvaren pa ne znam zasto onda autor ovog filma insistira na TOTALNOJ propasti revolucije.
sasa trajkovic
Divna i surova istina da je zapravo umetnost bila na braniku svih promena i osvojenih sloboda a umetnici cesto zrtve terora i stigmatizacije u drustvu jer su nosili duh jednog novog iskrenog i slobodnog pogleda na svet. Autor je hrabro gerilski zeleo da postigne katarzu svoje generacije i svojih izneverenih nada i snova ali je dokazao jedno- sloboda se osvaja , na ulici ali i u mraku bioskopskih sala i konacno kad se ugase svetla i krene film on zna da je pobedio.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja