petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 15.05.2016. u 09:30 Miroslav Lazanski
KAKO JE POČELA PLANETARNA NUKLEARNA TRKA

Drugo atomsko doba

Илустрација Шпиро Радуловић

Velika Britanija namerava da svoje strateške nuklearne podmornice opremi modernizovanom verzijom američkih interkontinentalnih balističkih raketa „trajdent” s novim bojevim glavama. Francuska takođe prenaoružava svoje nuklearne podmornice klase „Triomfan” s novim raketama M-51 i novim bojevim glavama. Rusija je svoje nove nuklearne strateške podmornice naoružala novim interkontinentalnim raketama, a uskoro bi mogla da ponovno pokrene proizvodnju čuvenih raketa srednjeg dometa SS-20, ali u verziji s tri nuklearne bojeve glave. I Kinezi svoje atomske podmornice naoružavaju novim balističkim projektilima, Severna Koreja ima i atomsku i hidrogensku bombu, Amerikanci prave sve minijaturnije, a sve moćnije atomske bombe tipa B61-12, dok Izraelci mudro ćute, a već sada imaju oko 450 nuklearnih bojevih glava...

Da li to živimo u drugom nuklearnom dobu, ako je prvo započelo u avgustu 1945. godine u Hirošimi? I hoće li to drugo doba karakterisati drugačija pravila igre? Posle maratonskih pregovora u maju 2000. godine 187 država je u Njujorku potpisalo Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, a prema tom sporazumu SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija obavezale su se da će smanjiti i kasnije potpuno uništiti svoje nuklearne arsenale.

Od tada se svet nije mnogo nuklearno razoružao, jedino se Velika Britanija totalno odrekla taktičkog nuklearnog oružja i svoj atomski arsenal svela na nekih 200 bojevih glava na podmorničkim projektilima „trajdent”.

Naravno, SAD i Rusija su u međuvremenu smanjile svoje nuklearne arsenale. Samo od 1945. do 2000. godine SAD su proizvele 70.000 termonuklearnih bojevih glava, a SSSR, odnosno Rusija, 55.000 komada. Po sporazumu iz Moskve između Vladimira Putina i Džordža Buša iz 2002. godine dve strane su se obavezale da će do 2012. godine broj razmeštenih strateških nuklearnih bojevih glava biti sveden na po 1.700–2.200 komada. Umesto toga, svet već duže živi u nuklearnoj hipokriziji. Dok je za jedne atomsko oružje noćna mora, za mnoge druge je to san i statusni simbol države. Zapravo, nuklearno razoružanje danas je kao cilj dalje nego što je bilo na kraju hladnog rata. Jer, jedna škola razmišljanja smatra da je iluzorno očekivati opšte nuklearno razoružanje dok sve zemlje, koje nemaju atomsko oružje, ne počnu svoje tenkove, rakete, hemijsko i biološko oružje da pretvaraju u plugove. Ta škola zastupa tezu da je nuklearno oružje doprinelo održavanju mira u vreme hladnog rata i da je mišljenje kako bi današnji svet bio bezbedniji bez atomskih bombi neosnovano.

Druga škola mišljenja ističe kako je atomsko oružje ne samo zakonom predviđeno za otpad, stav Međunarodnog suda pravde iz 1996. godine, već je i s moralne tačke gledišta to oružje čudovišno. Ipak, pet prvobitnih nuklearnih sila nikada se nisu obavezale da će se svojih atomskih arsenala jednog dana i potpuno odreći. Zapravo, zvanične nuklearne sile ne sede samozadovoljno na svojim bombama. Amerika planira proizvodnju novih nuklearnih borbenih sredstava, specijalnih atomskih bombi za razbijanje duboko ukopanih bunkera, Vašington odbija da ratifikuje Opšti sporazum o zabrani nuklearnih proba, ni Kina još nije ratifikovala taj sporazum. Testiranje atomske bombe u Indiji 1998. godine, a zatim i u Pakistanu srušilo je sve nade da će nuklearno oružje izgubiti značaj u posthladnoratovskom svetu. Imajući sve to u vidu, može se reći da nuklearne sile takvim svojim ponašanjem obezbeđuju svojevrsno pokriće za one zemlje koje žele svoju atomsku bombu. Uza sve to ide i problematika zabrane proizvodnje fisionog materijala, posebno u kontekstu borbe protiv terorizma, pa problem kontrole smanjenja atomskih arsenala.

Nuklearna strategija i razoružanje suptilna su umetnost. Jedno je broj atomskih bojevih glava, drugo njihov raspored, treće njihova „žilavost”, odnosno mogućnost da „prežive” prvi udar, četvrto je način lansiranja tih bojevih glava. Logika nuklearnog razoružanja izrodila je svojevrsne nuklearne nemani, ako bi sve američke atomske podmornice na svakoj od svojih 24 rakete „trajdent-2” imale po 12 bojevih glava, onda bi Rusi mogli da unište 288 bojevih glava udarom na samo jednu američku podmornicu. Broj nuklearnih punjenja natrpanih u svaki skupi lanser, u uslovima ekonomske krize, prirodna je privlačnost atomske katastrofe. A bez ubedljivih odgovara na sve ove dileme, nema ništa od nuklearnog razoružanja.

Komentari7
05972
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Shane
Hirosima-Nagasaki bombe su spasile milion US vojnika, koji bi zasigurno izginuli u Japanu, dok bi pacifikovali Japan. Japanci bi izginulo duplo vise. A-H bombe su posle WWWII bile najveci FAKTOR MIRA u svetu. Zamolio bih Miroslava da komentarise na ovaj scenario: Pijani Jelcin nazove Klintona 22 marta 1999. Tovarishcj Kljinton, vidim na CNN da si zakazao tepih bombardovanje SCG za cetvrtak, da su bombardeni dovuceni u Aviano bazu i td. Evo naseg odgovora: Srbi i Crnogorci su nasa braca po veri, kulturi i istoriji. Kao sto su vama Francuzi, Talijani... Zato sutra u podne ispaljujemo SS20 na predgradje Pariza, Bulonjsku Sumu. Bilo bi dobro da sutra u podne ne bude civila u tom prostoru. Balisticka raketa nece imati nikakvu bojevu glavu. Ako vi ignorisete ovu benignu raketu i pocinjete sa tomahavkama da bombardujete BG, te sekunde saljemo balisticku raketu sa A-bombom snage 100 kt na Nikola See predgradje Berlina. Dalji potezi ce zavisiti od vas." Potom bi doslo do IZOLACIJE RF, ali SCG b
Srdjan Petrovic
Ma da nije onaj sto cenzurise bolestan te samo 4 komentara ili je mozda na odmoru..... Da ne promasim temu..... Strasno je sto u svetu na ulicama vidimo raznorazne demonstrante i borce.... ali onih koji su svesni opasnosti po covecanstvo jednostavno nema... da li smo nuklearni rat prihvatili kao realnost?
MN
Igranka sa nuklearnim orudjem pocela je tamo neke 45. Tada je to bilo orudje zastrasivanja, a danas je ono postalo ofanzivno. Zadnjih 15/tak godina se desilo dosta promena kao sto su: porast broja ratova, rivalstvo USA/Kina/Rusija, velika recesija i strahovit porast terorizma. Rezultat svega je totalna nesigurnost, a to je projekcija upotrebe nuklearnog orudja. Npr. jedna strateska nuklearna bojeva glava (50.000 kg) rasparcava teritoriju u precniku od 150/200 km. E sad, sta posle toga.....niko nema odgovor na to pitanje. Bas zamrseno!
Проф др М.М.Нинквић, Н. САВЕТНИК у пензији
Прочитао сам овај Ваш допринос ( као и доприносе Ваших колега) на задату тему "Како је почела планетарна нуклеарна трка". Нажалост, чини ми се да при писању нисте имали на располагању једну књижицу, иначе доступну на Интернету, у издању Hiroshima Peace Memorial Museum - а, под насловом "The outline of atomic bomb damage in Hiroshima" . У овој књижици дати су кључни подаци, по мом мишљењу, на странама 9 ( под насловом: Events before and after the Hiroshima A-bombing (1945)) и 21 (под насловом: Аtomic bomb damage and aproximate distance from hipocenter) који потврђују да је циљ нападача био да се постигне што већи ефекат атомске бомбе, што је са његовог становишта и логично. Још један детаљ, везан за развој малих савремених атомских бомби, је занимљив. Почетком прошле године у Америци је покренут поступак за замену постојећег LNT модела, HORMЕZIS моделом у заштити од зрачења. Разлика између њих је у томе што први, тврди да је излагање и малим дозама зрач. опасно а други супротно.
sinisa stamenovic
Da je nuklearno razoružanje realizovano,Nato bi odavno pregazio Rusiju konvencionalnim naoružanjem.
Redux
Hipotetički možda da.I to ako bi se još uključio Japan, Južna Koreja i još neke vazalne pacifičke države.Realno veliko NE jer NATO nema koheziju za ofanzivu tolikog obima.Svelo bi se na invaziju same SAD.Čak i V.Britanija, koja organski ne podnosi Rusiju više nego SAD, bi davala samo podršku u mornarici ali kopneno sigurno ne.Pokazatelj smo ti niko drugi nego mi.Agresija 1999 se svela posle kraćeg vremena na vazdušne udare samo SAD i V.Britanije.Italijani izručili bombe u more, Francuzi uložili veto na pojedine vojne ciljeve i zaštitili beogradske mostove,dvojica španskih pilota dezertiralo iz Aviana.Pitanje je šta bi se zaista dešavalo kada bi članicama počeli da stižu kontingenti limenih sanduka sa njihovim voljenima kada iz daleko manjih razloga dolazi do nemira.
Komsija sa Banije
Jel ti to ozbiljno?To nikom nikad u istoriji covjecanstva nije uspijelo,tek Nato nebi imao apsolutno nikakve sanse,bili bi skrseni vec na samoj granici sa Rusijom a onda ih do Pariza mogao zaustaviti samo Gospod Bog I niko vise.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja