sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.05.2016. u 22:00 Anica Telesković

Kad su tajkuni postali pastorci države

Pred zakonom između domaćih i stranih ulagača nema razlike. I jedni i drugi dobijaju subvencije. Da li u praksi svi imaju isti tretman?
Измештају наплатну рампу Бубањ поток како би удовољили дуго очекиваној шведској Икеи (Фото Раде Крстинић)

Selidba naplatne rampe „Bubanj potok” na auto-putu Beograd–Niš počela je krajem marta. Time je država izašla u susret zahtevu stranog investitora – „Ikee”, koja već četvrt veka pokušava da uđe na naše tržište. Ova švedska kompanija namerava da u prvoj fazi u Srbiju uloži 70 miliona evra u izgradnju tržnog centra u kome će, za početak, raditi 300 ljudi, a državu će ispunjenje zahteva ovog stranog ulagača koštati 17,5 miliona evra.

Nije potrebno biti veliki ekspert pa predvideti kakav odijum bi se u ovdašnjoj javnosti podigao da je država ovakav ustupak napravila nekom domaćem tajkunu i da se naplatna rampa izmešta zbog Miroslava Miškovića ili Milana Beka. A ni za jednog, ni za drugog se ne može reći da kapital nisu akumulirali i zahvaljujući podršci države.

Ovaj primer slikovito pokazuje šta je uzrok zavisti ovdašnjih krupnih kapitalista, koji ne propuštaju priliku da javno istaknu kako strani ulagači imaju bolji tretman od njih. Tako je i Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe”, kao moderator jednog od panela na „Kopaonik biznis forumu” , svoje sagovornike pitao zašto strane investitore, za razliku od domaćih, niko ne zove tajkunima.

Da osim jezičke, postoji i neka druga vrsta diskriminacije potvrdio je i Andrej Jovanović, direktor kompanije „Moji brendovi”, u okviru koje posluje „Knjaz Miloš”, Koncern „Bambi-Banat”, „Imlek” i „Subotička mlekara”. Kako je tada rekao, iz ličnog iskustva zna da stranci jesu povlašćeni.

Da li je ovu primedbu lično shvatila i vlast nije poznato, ali ono što upada u oči je da, od Kopaonik biznis foruma, nijedan sastanak premijera Aleksandra Vučića sa stranim privrednicima gotovo da nije mogao da prođe bez Andreja Jovanovića. Poslednji put u društvu predsednika vlade Jovanović je viđen na ručku u Hotelu „Skver Najn”, kada je premijer Vučić ugostio bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera i nemačke privrednike.

Formalno posmatrano, pred zakonom između domaćih i stranih ulagača nema razlike. Iako u javnosti preovladava mišljenje da samo stranci mogu da dobiju subvencije po novootvorenom radnom mestu, to nije tačno. One podjednako važe i za domaće privrednike. Ovaj način podrške ulagačima patentirao je svojevremeno bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a subvencije po novootvorenom radnom mestu kretale su se i do 10.000 evra. Ovu politiku nastavila je i vlada Aleksandra Vučića. Iako je ta praksa bila prekinuta početkom 2014. godine, kreatori ekonomske politike ponovo su za ovim receptom posegnuli u proleće prošle godine. Prema novim pravilima, na novčane dotacije po novozaposlenom radniku, u zavisnosti od razvijenosti opštine i obima investicije, preduzeća mogu da računaju na iznos od tri do sedam hiljada evra po radnom mestu. I to važi bez izuzetka i za domaće i za strane investitore.

Uprkos tome, ekonomista Ljubomir Madžar ne može da se otme utisku da su stranci mnogo bolje iskoristili te privilegije. Na konstataciju novinara da subvencije strancima mnogo više odjeknu u javnosti, jer oni zapošljavaju mnogo više ljudi pa je to vest za medije, naš sagovornik ipak ostaje pri stavu da je ponašanje države „asimetrično”.

A da li domaći tajkuni kukaju zbog neravnopravnog tretmana ili zbog gubitka privilegija koje su imali u prošlosti? Jer, distanciranje vlasti od tajkuna počelo je još za vreme Borisa Tadića, izjavom o „nepristojno bogatima”, a nastavilo se i dolaskom naprednjaka na vlast – pre svega hapšenjem Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga”.

Ne tako davno – za vreme vlade Vojislava Koštunice, jedna od primedbi na njegov račun bila je da „tajkuni nogom otvaraju vrata njegovog kabineta”. Te optužbe su počele onog trenutka kada je „Ce-market” prodat Miroslavu Miškoviću, iako je slovenački „Merkator” bio jedan od zainteresovanih. I pokojna Verica Barać nebrojano puta je tajkune dovodila u vezu sa članovima Koštuničinog kabineta. Zbog prodaje „Luke Beograd” Baraćeva je svojevremeno čak i tužila bivšeg ministra privrede Predraga Bubala. U to vreme je ministar trgovine Slobodan Milosavljević (koji je inače iz redova DS-a) izjavljivao kako je NIS monopolista, a ne „Delta”. NIS je tada još bio u državnim rukama. O bliskim vezama ove kompanije i vlasti govorilo je i angažovanje tadašnje potpredsednice holdinga Milke Forcan u Savet za brendiranje Srbije, koji je osnovao Predrag Bubalo sa zadatkom da poboljša imidž zemlje u svetu.

Tako je u maju 2011. godine ministar građevine i prostornog planiranja Oliver Dulić, koji je sa Milanom Bekom ušao u sukob zbog Zakona o konverziji, istakao da je ovaj krupni kapitalista „u vreme vlasti DSS-a imao privilegovan položaj pa čak i otvarao nogom premijerova vrata”.

– Nemam dokaze, ali moj je utisak da su mnogi biznismeni u to vreme ostvarivali poslove zahvaljujući svom uticaju u vlasti – rekao je tada Dulić.

Tajkuni su bili i česti korisnici povoljnih kredita sa niskim kamatama koje dodeljuje Fond za razvoj. Za mnoge od njih garanciju je izdala upravo Agrobanka koju su u propast oterali rizični krediti.

Ekonomista Ljubomir Madžar sa druge strane smatra da, čak iako su ovdašnji tajkuni imali neku vrstu državne podrške, ona nije bila presudna za njihov uspeh.

– Zašto Vi i ja nismo iskoristili tu pomoć od države, nego baš Mišković i Beko. Zato što nismo imali preduzetnički duh, ideju, hrabrosti i mašte da je ostvarimo u praksi. Čak i da je u prošlosti bilo neke državne podrške to nije osnovni razlog njihovog preduzetničkog dostignuća – kaže Madžar i dodaje da nije među onima koji veruju da su te privilegije bile bitne.

Dodaje i to da je ljutnja domaćih privrednika zbog toga što ih narod ne voli opravdana. Na konstataciju novinara da ih ljudi ne vole, jer su se mnogi od njih obogatili devedesetih godina, dok je ostatak zemlje siromašio, Madžar odgovara:

– Oni su se, pre svega, obogatili jer Vi i ja za to nismo bili sposobni. Evo, Novak Đoković će ovih dana zaraditi svoj 101. milion. Nisam siguran da je igranje tenisa mnogi zahtevniji posao od vođenja biznisa – kaže Madžar i dodaje da ne može da se složi s tim da je jedini razlog zašto su se pojedinci obogatili to što su bili nemoralni.

Takve zaključke izvode oni koji se švercuju u gradskom prevozu, kaže Madžar. „To je deo deformisane domaće javnosti i njene iskrivljene svesti koja glasovima nagrađuje vlast koja hapsi tajkune”, zaključuje Madžar.

Sa druge strane, profesor Miodrag Zec smatra da vlast uopšte ne treba da daje subvencije ni domaćim ni stranim privrednicima.

– Država, baš kao dobar pčelar, samo treba da napravi ram u koji će pčele same da ostavljaju med, a ne da ih namamljuje u košnicu. Neke pelinom, a neke šćerom. Takva politika je pogubna. To bi bilo isto kao da se za ulazak u bazen ne plaća ulaznica već dobija sladoled. E, ko tako uđe u vodu, iz nje može da izađe sa kožnom infekcijom – kaže Zec.

Komеntari36
7932f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja