ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04
SENAT BU PONOVO ODLOŽIO RASPRAVU O PLAGIJATIMA

Studenti mogu da prepišu četvrtinu tuđih radova

U nedostatku regulative za čitav Univerzitet, fakulteti primenjuju interne norme, pa se tako na Ekonomskom fakultetu toleriše da četvrtina rada bude preuzeta (spisak literature, opšte prihvaćene definicije), u master radovima granica je 10 odsto, a pet procenata u doktorskim tezama
Autor: Sandra Gucijanutorak, 17.05.2016. u 22:00
(Фото Д. Ћирков)

Plagijati, izuzetno bolna tema u akademskoj javnosti, neće se naći na dnevnom redu današnje sednice Senata Beogradskog univerziteta, iako je to bilo najavljeno. „Vruć krompir“ pod nazivom „Pravilnik o postupku utvrđivanja plagiranja, autoplagiranja, izmišljanja rezultata i krivotvorenja“, 44 člana najvišeg stručnog tela Univerziteta već šest meseci prebacuju za neku od narednih sednica. Doduše, u međuvremenu su prvi put u univerzitetske propise uneli plagijat kada su u pitanju studenti i pooštrili kriterijume za izradu doktorske disertacije. Mnogi, međutim, sve ovo tumače odsustvom prave želje da se profesori obračunaju sa „mangupima“ u svojim redovima i da im je ipak lakše da to pre svega učine u redu studenata.

Zvanično obrazloženje za ovoliko kašnjenje stiglo je od rektora BU, prof. dr Vladimira Bumbaširevića, koji je objasnio da su fakulteti imali mnogo primedbi na predloženi pravilnik.

Dok se čeka da Senat pravilnikom uredi ovu materiju, neki od najvećih fakulteta BU razvili su vlastite načine i pravila borbe protiv plagijata. O lovcima na plagijate sa Elektrotehničkog fakulteta „Politika” je već pisala, a zanimljivo je i iskustvo Ekonomskog fakulteta, jednog od najmasovnijih društvenih fakulteta u Srbiji, budući da se pisanje radova razlikuje od onog na tehničkim fakultetima.

Prof. dr Žaklina Stojanović, prodekan za nastavu beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da su od 2014. usvojeno pravilo da svaki studentski rad prolazi kroz eforus/trnitin (Ephorus/Turnitin) sistem za proveru plagijata. Godišnje se na ovaj način pregleda oko 3.000 radova.

– To je kontrolni mehanizam, a profesori pre toga obaveste studente o tome kako da pristupe izradi seminarskog, diplomskog, master ili doktorskog rada. Sva obaveštenja imaju i na našem sajtu. Kritični trenutak je izbor teme i tu je najvažnija uloga mentora. Kada se predloži tema koja je vrlo eksploatisana, jasno je da student vrlo lako može da dođe do rezultata tuđih istraživanja i to iskoristi u svom radu – kaže prof. Stojanović.

Svaka tema može da se specifično zada, dodaje, da svako dobije neki istraživački zadatak koji će biti dodatak onome što je do tada obrađivano. Takođe, procenjeno je da je „godišnja kvota” za profesore, kako bi mogli da se posvete radovima, na primer 30 diplomskih i pet master radova i jedna ili dve doktorske teze.

– Student dobija pisanu informaciju o tome šta je dozvoljeno, a šta nije, kako se citiraju rezultati drugih istraživanja, kako se pišu fusnote, kako se navodi korišćena literatura i dobija informaciju da će rad proći kroz proveru. Kada student završi rad uz sve konsultacije sa profesorom, imejlom šalje rad pisan latinicom i ćirilicom u sistem za automatsku proveru teksta. Profesor odmah na imejl dobija obaveštenje da je rad predat u bazu koja sadrži sve što je objavljeno na evrpskom i američkom tržištu – objašnjava ova profesorka.

Provera teksta se obavlja za nekoliko sati, a profesor se odmah imejlom obaveštava da je izveštaj gotov i da može da ga pregleda. Ukoliko u radu ima delova koji se preklapaju sa nečijim tuđim radom, oni su označeni crvenim okvirom.

– Tema posebnih sastanaka je bila dilema u kojem procentu preklapanja se nešto može kvalifikovati kao plagijat. Logično je da se preklapanje više toleriše na osnovnim studijama, jer je reč o početničkim radovima, a kako se ide ka višim nivoima studija, očekuje se više samostalnog, istraživačkog rada i manji stepen tolerisanja prepisivanja – kaže prof. Stojanović.

Ekonomski fakultet je propisao da je na osnovnim studijama dozvoljeno preuzimanje delova tuđih radova  do 25 procenata, na master studijama 10 procenata, a na doktorskim pet posto. To je inače i opšte prihvaćeno pravilo za većinu međunarodnih časopisa.

Profesori su ti koji kada dobiju procente, procenjuju koliko je zaista u pitanju plagijat, jer se crvenim automatski obeležava i na primer, spisak literature, opšte prihvaćene definicije ili sintagme (ako se koriste tri reči zaredom). Najviše preklapanja je u uvodnom delu i na kraju rada, kada se navodi literatura i to se toleriše, ali ne i u centralnom delu u kojem je samostalno istraživanje. Sagovornica naglašava da se uvek gleda nedozvoljeno korišćenje, jer nije plagijat ukoliko se navede izvor odakle se citiraju rečenice.

Kada se dobije „crveni” rad iznad granica tolerancije, obaveza profesora je da ga vrati studentu, a izveštaj se šalje i službi fakulteta. To ne znači automatsko kažnjavanje, već se pruža šansa studentu da ispravi greške i ponovo prođe kroz čitavu proceduru. Ako to ne uradi, rad neće biti prihvaćen.

– Zadatak profesora nije da lovi i kaznjava studente, već da ih obrazuje, da im pokaže, nauči ih da to ne sme da se radi. Od kako primenjujemo ovaj sistem, nisam imala ni jedan slučaj plagijata, jer studente blagovremeno podučimo i upozorimo da će rad biti proveren. I studenti su glasali za ovaj model, jer žele da se izdvoje oni koji rade korektno i vredno od nepoštenih kolega – kaže dr Žaklina Stojanović.

Za dve godine, u 7.500 pregledanih radova, bio je samo jedan slučaj flagrantne krađe tuđeg rada i student je automatski poslat na disciplinsku komisiju. Kazna može biti od pola godine do godinu dana udaljenja iz nastave.

Profesorka dodaje da će sledeća ideja biti da se udruže fakulteti koji koriste eforus/trnitin sistem za proveru plagijata i da oforme svoju mini-grupu u kojoj će biti sve na jednom mestu. Kako ističe, najbolje bi bilo kada bi univerzitet bio nosilac čitavog projekta, što je i inicijativa Ekonomskog fakulteta, jer onda će cena pojedinačne pretrage biti jefinija, a mogućnosti za povezivanje na većoj akademskoj sceni daleko veće.

– Tako više neće moći da prođe ni jedan plagijat na čitavom Univerzitetu, u Srbiji ili regionu – zaključuje dr Žaklina Stojanović.


Komentari57
dd5d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stari Znanac
Није тако. Свако преклапање није плагијат. Природа знања је таква да веома ретко за неко знање можемо рећи да нема аутора којег можемо цитирати. Текстови из једне уске области се у великом делу увек преклапају. За многе опште прихваћене чињенице, извори се не цитирају. Даћу један тривијалан пример. У реченици "Зељина лопта није идеално округла и гравитациона сила није на свим местима подједнака" обично се неће цитирати аутори који су утврдили ове четири чинјенице (да је Земља лопта, да није идеалне закривљености, да постоји гравитациона сила и да она није свуда једнака). Али: "У том прорачуну нам може помоћи односи у гаусијаном цилиндру, на пример растојање h центра гравитације од рецимо неког штапа неограничене дужине у том простору, је −4πG ×λl ÷2πhl = −2Gλ/h" (овде се обично ипак даје извор). Зато се не може слепо утврђивати преклапања текстова, већ се мора и природа изнесених знања ПОЗНАВАТИ, те рећи "нула толеранције" је наивно..
Malo mutno
Ne znam zasto bi se dao izvor u Vasem primeru, kad se radi o jednostavnoj matematici izvodjenja jacine gravitacionog polja (na odstojanju h od bekonacnog gravitacionog stapa) na osnovu Gausovog zakona Njutnove gravitacije. Tacno je, neko je, davno, bio prvi koji je to uradio, ali to bi bilo zaista preterano da se mora citirati svaki red nekog racuna, koji je opste poznat kako se radi i za koji je ocigledno da nije autorov originalan i znacajan doprinos nauci. Ja bih stavio i ovakav Vas primer u rubriku "opste prihvacene cinjenice ili metode". Zaista ovakve definicije plagijata vode u krajnost, blago receno, onda bi velika vecina vremena posvecena pisanju naucnog rada bila posvecena raznim citatima. Plagijat treba biti rezervisan za zaista vazne stvari za koje se tvrdi da su doprinos autora nauci.
Preporučujem 1
Нулта стопа толеранције на плагијаризам
Да ли причамо о истом? Према наслову чланка „Студенти могу да препишу четвртину туђих радова“ читалац је могао створити погрешан утисак да је преписивање/преузимање туђих радова и решења дозвољено. Управо је супротно. У новинарском стилу „преклапање“ текста је протумачено као „преписивање“. Научно-истраживачки рад почиње од прегледа ранијих истраживања и примењених метода. Циљ је да се на основу претходних истраживања и сопственог рада дође до нових, научно-релевантних информација које представљају оригинално научно дело. Критичко преузимање налаза уз навођење извора је дозвољено, некритичко преузимање налаза и њихово тумачење у форми сопственог резултата, кажњиво је дело. Стога је нулта стопа на плагијаризам једино могуће решење за заједницу која жели да напредује.
у пролазу
Када причамо о борби против плагијата што се не подсетимо вероватно најчувенијег случаја оптужби те врсте. Београдски универзитет и београдску чаршију су 1920тих потресале приче о плагијату Ксеније Атанасијевић, врхунског интелектуалца и прве жене филозофа у Срба. Против ње је удружено наступила група професора са Филозофског факултета и није изабрана за редовног професора, остала је без запослења и пензије. По налазу Комисије, страдала је због помињања општих историјских чињеница и биографских података о филозофима које су нашли у њеном докторату, занемарили су 250 њених оригиналних научних дела. Велики интелектуалци тог времена су је јавно бранили, лист "Политика" је објавила налазе комисије у целини. Још увек немамо пуну истину о овом културном скандалу и никада српска интелектуална елита није у потпуности рехабилитовала Ксенију Атанасијевић. За разлику неправедно оклеветане Ксеније, случај академика Миомира Вукобратовића је исто тако културни скандал, али скандал друге врсте.
zastarelo
Draga moja Žaklina, fusnote su svuda u svetu davno izbačene iz radova, gde vi živite? Navodi se izvor u okviru rada, i na kraju. Kakve bre fusnote! Vidi se kakvi stručnjaci kroje kapu po fakultetima.
Pera S
Mogu da potvrdim da su u svetu fusnote zive i zdrave.
Preporučujem 12
N.N. (ništa novo)
@buub Давно је то било колега, о том случају плагијата било је фељтона по новинама, снимане су дукументарне емисије, објављена је обимна књига .... Ништа није вредело! Ево новијег примера како се наши професори односе према плагијату. Покушајте да замислите случај у коме амерички професор црно на бело, у научним часописима, више пута оптужује свог бившег докторанта за плагијат научног рада и фабриковање резултата. Тај доктор се пријављује на конкурсу за доцента на једном београдском државном факултету. Све се открило у току изборног поступка, стигла су писма америчког ментора и још друга два професора у којима се потврђују оптужбе, али поступак се не обуставља. На крају, на Изборном већу, два академика, уз помоћ будућег државног секретара, јавно подржавају кандидата! Неком другом приликом о другом делу ове приче.
FFH
Da pogađamo koji je državni fakultet?
Preporučujem 11

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja