Individualna dijeta je najbolji izbor za trajno i zdravo mršavljenje. Takvu dijetu može da prepiše samo stručnjak iz oblasti ishrane – nutricionista, a zdrava ishrana je ključ, dok je dijeta sredstvo za postizanje ovog cilja. Ishranom organizam dobija sve ono što mu je potrebno za pravilan psihički i fizički razvoj, ali nedostatkom unosa hranljivih materija dolazi do raznih vrsta poremećaja i oboljenja. Problemi se, takođe, mogu javiti ako se osoba hrani na neadekvatan način ili hranu u organizam unosi u velikim količinama.
U organizam bi trebalo da se unosi samo onoliko hrane koliko se dnevno potroši. Na energetsku potrošnju čoveka utiče više faktora: pol, godine starosti, vreme i uslovi pod kojima se obavlja rad, vrsta rada i trenutno zdravstveno stanje. Zato ne treba da čudi da generalne dijete sa interneta ili iz novina ne daju rezultate. Lična dijeta je uvek bolji izbor nego uopštena dijeta.
Lična dijeta (individualna dijeta) ne piše se napamet, nutricionista mora detaljno da proceni ukupno zdravstveno stanje pacijenta, uzme u obzir koje namirnice voli ili ne voli, šta sme od toga da jede i kako da priprema obroke.
Svaka dobra dijeta mora da ima pet obroka: doručak bi trebalo da bude do 8 sati, prva užina do 11, ručak oko 15 sati, druga užina oko 17, a večera ne kasnije od 21
Takva, lična dijeta najbolje deluje i što je najbolje utiče na pacijenta da promeni rđave navike u ishrani. Dijeta iz novina, sa druge strane – služi samo da proda novine.
Da bi se zadovoljila energetska potrošnja nije samo bitno koje će se količine hrane uneti, već kako će ona biti i u koliko obroka raspoređena.
Svaka dobra dijeta mora da ima pet obroka: doručak bi trebalo da bude do 8 sati, prva užina do 11, ručak oko 15 sati, druga užina oko 17, a večera ne kasnije od 21.
Za užinu osoba neće pogrešiti ukoliko se odluči za voće ili neki mlečni proizvod. Dijeta sa ovakvim obrocima, koji su u razmaku od tri do četiri sata, organizmu obezbeđuje sve što je potrebno za normalno funkcionisanje, uz zdravo mršavljenje.
Dijeta za obolele ima dodatnu težinu, jer nutricionista mora da uzme i bolest kao varijablu koja ima svoje zakonitosti i uticaje. Da bi se pravilno propisala individualna dijeta stručnjak dijetetičar-nutricionista mora da ima tačan uvid u sve parametre osobe: njenu težinu, visinu, indeks telesne mase, porodičnu i ličnu anamnezu, laboratorijske nalaze, da li se osoba bavi rekreacijom, gde i kako se hrani…
Svaki gubitak telesne težine kod odraslih osoba koji iznosi više od pet do osam kilograma mesečno – štetan je. Deca u fazi rasta i razvoja ne smeju ni slučajno da smršaju više od tri do pet kilograma mesečno, inače može doći do usporenog rasta i problema na koštano-mišićnom sistemu, a kod odraslih do problema u funkcionisanju unutrašnjih organa.
Nažalost, puno je mladih osoba koji ne shvataju pogubnost popularnih opštih dijeta iz časopisa već ih rado primenjuju bez razmišljanja o zdravlju.
