utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 20.05.2016. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Udovice s dve penzije

Pravo da istovremeno primaju i starosnu i porodičnu penziju imaju oni čiji su pokojni supružnici radili u drugoj državi, jer to omogućavaju propisi tih zemalja
Право на старосну и породичну пензију имају они чији су преминули супружници радили у иностранству (Фото Драган Јовановић)

 

Kada je Beograđanka, lekar u penziji, od komšinice čula da pored svoje starosne, prima i porodičnu penziju od pokojnog supruga i to celu, jer je on ceo radni vek proveo u drugoj državi (pa ona ima pravo na dva primanja), otišla je u neverici u PIO fond da se uveri da li je to moguće. Znala je, kaže, da po srpskom zakonu može da bira hoće li nastaviti da prima svoju ili da nasledi muževu penziju, ali ne i da ima pravo na dva primanja. Dobila je odgovor da zbog činjenice da joj je muž 42 godine radio kao hirurg u Podgorici i tamo zaradio penziju, može da prima dve penzije. Njegova primanja tretiraju kao primanja druge države. Da li, dakle, naslednici porodičnih penzija mogu da računaju na dve penzije i u kojim okolnostima?

U PIO fondu potvrđuju, da je zakonodavac u Srbiji propisao, da ako penzioner stekne pravo na dve ili više penzija, može da koristi samo jednu, po sopstvenom izboru. Najčešće se bira ona koja je veća. Ukoliko neko ostvari pravo na starosnu penziju po srpskom zakonu, kao i na porodičnu penziju takođe ostvarenu po domaćim propisima, ne postoji mogućnost da se primaju obe penzije. Već samo jedna, za koju se sam korisnik odluči. Slični su propisi i u bivšim republikama SFRJ, kao i u većini drugih zemalja. Međutim, ima izuzetaka, potvrđuju u Penzijskom fondu. To se, pre svega odnosi, na penzije stečene u pojedinim evropskim zemljama po čijim propisima je moguće korišćenje dve penzije. Pravo na dva primanja ostvaruje se na teritoriji i u skladu sa zakonom te druge zemlje, ali pod određenim specifičnim uslovima.

Potpuno je, međutim, drugačija situacija kada korisnik ostvari pravo na penziju po propisima različitih zemalja. Tada je moguće ostvariti pravo na više penzija, u skladu sa uslovima i zakonom svake pojedinačne zemlje. Tako, neko ko je, recimo, radio u Srbiji, Sloveniji i Austriji, ukoliko ispunjava uslove, može da ostvari pravo na starosnu, ili invalidsku penziju po propisima sve tri države, gde će od svake zemlje primati srazmerni deo penzije. Neko može primati starosnu penziju ostvarenu po domaćim propisima, a porodičnu po propisima druge zemlje ili obrnuto, ističu u PIO fondu. S druge strane, pojedini naslednici, iako veruju da im porodična penzija pripada po automatizmu, ostanu nemi kada im se saopšti da na to nemaju pravo.

Upravo je to bio nedavno slučaj kada je jedna udovica, pošto je prošlo pet meseci od smrti supruga, došla u PIO da se žali što joj ne stiže porodična penzija. Ona zapravo nije znala za jadac, da brak neprekidno mora da traje najmanje dve godine. Ako je manje od toga, a i nisu imali decu, udova nema prava na njegovu penziju. Ova penzionerka je prenebregla činjenicu da se pre šest godina razvela od muža, a da su se onda ponovo venčali godinu pre nego što je iznenada preminuo. Ova norma primenjuje se od 1. januara 2011. godine, kako bi se sprečile zloupotrebe prilikom nasleđivanje porodične penzija, budući da je bilo dosta slučajeva gde je očigledno da dvoje sklope brak samo zbog koristi, odnosno nasleđivanja porodične penzije.

Primera radi, ukoliko je pokojni penzioner, muškarac zaključio brak sa 66 godina, a umro sa 67,6 meseci, njegova supruga neće moći da nasledi njegovu penziju, jer je brak trajao samo 18 meseci (ne i dve godine). Ukoliko su, međutim, imali zajedničko dete, bez obzira na starost deteta, udovica će ispuniti uslove za sticanje prava na porodičnu penziju, iako je brak trajao samo 18 meseci, zaključuju u PIO fondu.

Komentari49
d459a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nina Jerković
Није ни чудо што је Страдија пропала, јер свако жели само да се докопа пензије па макар и туђе. Држава и привреда пропале а пензионери "зарадили пензију" јер су "појели привреду" бирократским запошљавањем од 70тих година и још као награду за штеточинство требе да буду "храњени" до краја живот и својим и туђим пензијама...
komsinica
Moja sestra prima iz Slo. muzevljevu porodicnu penz. i svoju koju je ovde zaradila. Penzija je ekonomska kategorija i isplacuje se iz fonda koji je covek punio. Ne treba osudjivati komsinicu, nije ona otisla da tuzi, vec da pita i za svoje pravo prema CG.
Цицка
А ако се удовица више пута удавала за странце па су рецимо, далеко било, сва тројица умрла значи имала би три пензије и своју
Цицка
tako'e Тај савет дај твојој родбини или ћерки или сину , мене су васпитали на сасвим други начин, не волим ништа што није моје за разлику од неких , нити што је стечено криминалом
tako'e
Zasuči rukave i kreni sa treženjem muževa po inostranstvu.
bakica bakica
Boze moj,pa zasto zeni zavidite ,sve je regularno ili ako hocete posteno.Ovde u Ceskoj ima udovica pravo na penziju od muza,ali nesme da se uda i moze da radi i prima svoju penziju.Pa sta je na tome lose?Mislite da se penzije isplacuju u milionima?Svi koji joj zavide su bednici i jadnici,za zaljelje.Mislila sam da su samo Cesi zavidni,greska.Ceo svet se promenio i menja nazalost,sve gore i gore.
Juraj Punčec
Suština svih bilateralnih sporazuma iz oblasti miorovinskog osigurabnja između država ex.Yu svodi se samo na činjenicu o priznavanju staža osiguranja na teritorioji (sada) različitih država, a svaka država određuje po svojim propisima (proporcionalnu) mirovinu u skladu s mirovinskim stažom i (u)plaćemnim doprinosima za mirovinsko osiguranje. I niti jedna država bivše YU nema nikakav pravni osnov da osporava bilo kakvo pravo iz druge države niti da uvjetuje ostvarivanje prava u iz mirovinskog osiguranja u svojoj državi, time što je netko ostvario i proporcionalni dio prava iz mirovinskog osiguranja i u drugoj državi! Sva drugačija tumačenja samo su odraz nepoznavanja konkretnih propisa i nedostatak elementarnog znanja o međunarodnom pravu!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja