sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Novac iz EU fonda za poljoprivredu tek od sledeće godine

Hrvatskoj obustavljeni podsticaji zbog korupcije, Srbija u narednim nedeljama čeka zeleno svetlo revizora Evropske komisije
(Фото Ненад Неговановић)
Novi konkurs za posao u junu
Ukupni budžet za sedmogodišnje finansiranje poljoprivrede u okviru IPARD-a u Srbiji je oko 230 miliona evra – 175 miliona evra doprinos je EU a oko 55 miliona obezbeđuje Srbija. U prvoj godini na raspolaganju će nam biti 15 miliona. Naša zemlja kandidovala se za dobijanje novčane pomoći u sektorima proizvodnje i prerade voća i povrća i mleka i mesa, unapređenje ruralne ekonomije i jačanje kapaciteta u administraciji, konkretno u Upravi za agrarna plaćanja.Novac iz ovih fondova Srbija je formalno mogla da koristi još od 2013. ali je svake godine propuštala tu šansu jer nije uspevala da ispuni uslove za akreditaciju. Jedan od uslova EK bio je i da povećamo broj službenika u Upravi za agrarna plaćanja i izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Vlada je dala saglasnost za raspisivanje konkursa za prijem 103 službenika u novembru prošle godine. Konkurs za prijem u stalni radni odnos za 43 radna mesta raspisan je krajem februara ali je procedura još u toku jer se na oglas prijavilo čak 890 ljudi. Očekuje se da će, do oktobra, ova uprava imati 170 zaposlenih što je optimalan broj zaposlenih u ovom trenutku. Sledeći oglas za zapošljavanje još 60 radnika najverovatnije će biti objavljen u junu.

Revizori Evropske komisije boraviće u Beogradu od 24. maja do 1. juna a od njihovog izveštaja zavisi da li će Srbija konačno uspeti da povuče bespovratne kredite iz EU fondova za poljoprivredu, saznaje „Politika”. Ukoliko od EK dobijemo zeleno svetlo, prvi konkurs za korišćenje evropskog fonda „Ipard 2” moći će da bude raspisan u narednih šest meseci ali poljoprivrednici definitivno neće moći ove godine da računaju na taj novac. U idealnim okolnostima prve uplate iz evropske kase možemo da očekujemo tek u 2017.

– Očekujemo pozitivan odgovor vezan za našu pripremljenost da koritimo novac iz tog fonda. Čak i ako bude preporuka da se nešto promeni u sistemu ne mislim da će biti većih problema i da Srbija može da bude blokirana – kaže Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.   

Ova vest dolazi istovremeno sa nalazom revizije Evropska komisije koja je, zbog korupcije, zaustavila isplatu poljoprivrednih podsticaja za investicije za Hrvatsku u iznosu od 165 miliona evra, prenose tamošnji mediji. U izveštaju Glavne uprave poljoprivrede i ruralnog razvoja EK navodi se da je inspekcija našla niz nepravilnosti u hrvatskim projektima koji su dobili finansijsku podršku tokom mandata bivšeg ministra Tihomira Jakovine, piše Tanjug. 

Sumnjalo se da su se stvarali „veštački uslovi” jer je nekoliko firmi, koje su dobile podršku, bilo osnovano tri meseca pre objave konkursa a imale su iste vlasnike i adrese. Svi projekti su bili potpuno komplementarni a tražene podrške odgovarale su maksimalnom iznosu. Zbog navodnih malverzacija pominje se da će Hrvatska morati da plati kaznu u iznosu od pet odsto od ukupnog iznosa podsticaja, piše „Poslovni dnevnik”. Ističe se da je prvi konkurs objavljen pre nego što je Evropska komisija odobrila ruralni program za Hrvatsku. Ministra Jakovinu kritikovali su inače u Briselu jer je tražio da se novčana podrška ovoj državi poveća za 50 odsto od planiranih sredstava, a Hrvatskoj se zamera i što nije istražila nepravilnosti iako je bilo sumnje pa čak i zvaničnih prijava. Agencija za plaćanja u poljoprivredi istražila je sporne projekte tek nakon velikog pritiska javnosti i navodno nije utvrdila nepravilnosti. Tamošnji mediji prenose da su vlasnici nekih od spornih firmi bliski bivšem ministru Jakovini.

Ovo nije prvi put da EU preko svog tela za reviziju obustavom para za razvoj poljoprivrede kažnjava neku državu. Isti problem imala je pre desetak godina i Bugarska koja je uhvaćena u korupciji još u pretpristupnom periodu kada je, kao i u Hrvatskoj sad, ceo sistem raspodele novca osporen i proglašen koruptivnim. Bugarska je pala na testu mahinacije sa SAPARD fondovima (Specijalni pristupni programi za poljoprivredu i ruralni razvoj) koji su bili namenjeni državama kandidatima iz bivšeg istočnog bloka da svoju zaostalu poljoprivredu prilagode savremenom načinu proizvodnje. Prema izveštajima medija, u jednoj od prevara recimo stare pogone za obradu mesa „farmeri” su prebacivali saučesnicima u Nemačkoj a kasnije, navodno, iste te mašine kupovali kao nove po ceni od nekoliko miliona evra. Iza različitih mahinacija stajala je navodno mreža od 50 bugarskih firmi. Ova zemlja je kasnije, uz velike napore, uspela da isposluje nastavak korišćenja podsticaja ali uz obavezu da deo novca koji je proneveren vrati u evropsku kasu.

Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja kaže da je sve to dokaz da EU prati bukvalno svaki evro koji daje državama kao pomoć za razvoj poljoprivrede.

– Kontrola je rigorozna što je u redu. Ako neko dobija bespovratno 65 sredstava mora da bude tako. Sa plaćanjem penala i vraćanja iznosa koji je dobila iz nacionalnog budžeta Bugarska je na kraju bila u minusu sa pretpristupnim fondovima koje je povlačila iz EU – kaže naš sagovornik.    

Komеntari2
c0657
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja