četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:11

Šejh Mustafino turbe biće otvoreno u Noći muzeja

Primerci Kurana, islamska kaligrafija, fotografije znamenitih ličnosti i religijski rekviziti podsetiće na bogatu istoriju koja je u vezi sa prostorom današnjeg Studentskog parka
Autor: Milica Dimitrijevićsubota, 21.05.2016. u 14:55
Унутрашњост Шејх Мустафиног турбета (Фото Д. Жарковић)

Šejh Mustafino turbe, jedan od najstarijih sakralnih objekata iz osmanskog perioda u Beogradu, koje se nalazi ispod Studentskog parka, na uglu sa Višnjićevom ulicom, podignuto 1783. godine, skoro nikada nije otvoreno za javnost.

Da je za Beograđane interesantno uverili smo se uživo kada je ekipa „Politike” bila u obilasku zarad pravljenja ove reportaže. Za tih dvadesetak minuta koliko smo proveli u razgovoru sa Lejlom Alomerović iz Islamske zajednice Srbije desetak sugrađana poželelo je da uđe unutar zdanja koje za sve muslimane u našoj zemlji predstavlja sveto mesto. 

Lokalitet je prvi put prošle godine bio ekskluzivno dostupan Beograđanima tokom Noći muzeja, kada je bilo iznenađujuće mnogo posetilaca.

Ove godine, tokom iste manifestacije, koja u subotu 21. maja počinje u 17 sati popodne i traje do jedan sat iza ponoći, ovaj spomenik ponovo će otvoriti svoja vrata i podsetiti na istoriju koja je u vezi sa prostorom Studentskog parka, samim turbetom i Višnjićevom ulicom.

Turbe je sagrađeno od kamena, u njemu su sahranjeni šejh Mustafa Bagdađanin sa još dva derviša, Orsanli Mehmed-babom i Hatenđeli šef Hadži Ome-babom, unutrašnjost je ukrašena zapisima iz Kurana, dok se na sredini prostorije nalazi pokriven sarkofag koji obeležava grob.

Turbe je zaštićeno kao spomenik kulture nakon Drugog svetskog rata, dugo vremena je bilo u lošem stanju ali je 2013. godine u potpunosti restaurirano mada je i danas često na meti uličnih grafitista.

Nekada davno bilo je u sastavu tekije, bogomolje u kojoj su se derviši moćnog derviškog reda Kadiri okupljali i vršili verske obrede. U blizini su se nalazili džamija i tursko groblje, koje je, kažu, bilo najveće u Beogradu i pokrivalo je veliki deo današnjeg Studentskog parka.

Po odlasku Turaka iz Beograda groblje je zaboravljeno, mezari (islamski nadgrobni spomenici) zauvek su nestali, a na tom mestu naselio se Veliki pijac koji se dugo prostirao ispred Kapetan-Mišinog zdanja, u to doba najveće i najimpresivnije zgrade u Beogradu.

– Veruje se da sama tradicija izgradnje objekta koji zovemo turbe potiče od želje da se grobna mesta, koja su se nalazila u pustinjskim krajevima, zaštite od oluje i vetrova da bi kasnije došlo do građenja malo većih zdanja koja predstavljaju sazidane grobnice. Bitno je podsetiti na to da se Višnjićeva ulica nekada zvala Derviška, duž nje je bio čitav niz tekija. Ispod prostorija u kojima je danas Crveni krst još uvek se nalaze podrumi jedne od njih. Tu su bili i škola i još neki pomoćni objekti. Za muslimane je to bio izuzetno važan prostor, središte života zajednice – kaže naša sagovornica.  

Za posetioce će biti pripremljena i specifična izložba.

– Na njoj će moći da se vide najstariji primerci Kurana, islamska kaligrafija, fotografije znamenitih ličnosti, religijski rekviziti, ćilimi, komadi starog orijentalnog nameštaja, tradicionalna, verska odeća, fotografije starih tekija, džamija i hamama, kao i ukaz Mihaila Obrenovića o dopuštenju muslimanima da ispovedaju svoju veru. Većina artefakata je iz privatnih kolekcija i nije do sada mogla da se vidi.

Lejla Alomerović ističe za „Politiku” da muslimani Srbije, i pored dugogodišnjeg zalaganja i saradnje sa državom, još uvek nemaju svoj muzej kao ni groblje, zbog čega će se izložba nalaziti baš na ovom prostoru na kojem je sahranjen i nekadašnji dugogodišnji muftija beogradski Hamdija Jusufspahić.

Učešće u Noći muzeja jedan je od vidova njihove borbe za dolazak do izlagačkog prostora ali i način putem kojeg žele da islamsku kulturu, koja je neraskidivi deo našeg podneblja, približe sugrađanima.

– Za nas bi bilo veoma značajno da se razmotri ideja da se na delu grada o kojem razgovaramo, gde je i bio naš vakuf (dobro koje pripada zajednici) omogući podizanje muzeja, u kojem bismo mogli da čuvamo vredne predmete i baštinimo našu kulturu – zaključuje naš vodič, inače profesorka veronauke.


Komentari8
bf3ee
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Напред Вучићу
Сад, кад муфтија уђе у владу ето нама и исламског музеја, а Народни музеј и Музеј савремене уметности могу да сачекају отварање још коју деценију.
Deda Djole
Sejh Mustafino turbe je nedavno obnovila turska agencija TIKA. Na dva metra od turbeta je sahranjen beogradski muftija Hamdija Jusufspahic (1937 - 2016) covek sirokih pogleda i velike kulture. Beogradski muslimani jos uvek nemaju groblje u prestonici Srbije.
Stanislav (opozicionar i ovima i onima) Kalenic
Mene licno ovakva tematika ni malo ne zanima ko vole - nek izvole - ja JOK.
Zike Viruspašić
Stanislave, i to JOK ti je ostalo od Turaka, baš ko i ovo turbe, ali nemo da se sekiraš zbog toga
Preporučujem 7
Kemal Kapetanovic
"мезари (исламски надгробни споменици) заувек су нестали". Kako nestali? Istopili se? Valjda porušeni kao simboli 500 godina ropstva pod Turcima.
Bosa S
Da li bi profesorka bila ljubazna da za nas koji ne mozemo da posjetimo ovo mjesto objasni ko je bio Hadmdija Jusufspahic? Hvala.
Маја М.
Тата новог амбасадора у С. Арабији...
Preporučujem 3
objasnjenje
To je bio onaj sto je o vreme nadvijanja tamnih oblaka nad SFRJ javno izjavio u jednom televizijskom intervjuu da je brat po veri blizi nego brat po rodu.... Pri tom je gladio kratku bradicu i smejuljio se. Tad jos niko nije bio cuo za 'bosnjake'.
Preporučujem 11

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja