sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:14
Velimir Bata Živojinović (1933–2016)

Kada legenda ode u legendu

Postao je deo naše opšte kulture, postao je domaći brend pre nego što je iko čuo da postoji taj izraz, sjedinivši u svom imenu vrhunsku glumu, ogromnu popularnost i običnu, ljudsku dobrotu. I zato nam toliko nedostaje, u prvom danu bez njega.
Autor: Aleksandar Apostolovskiutorak, 24.05.2016. u 13:00
(Фото Принтскрин)

Naravno da je Batina smrt svetska vest i razume se da ga žale svi narodi i narodnosti nekadašnje zajedničke države. Da li se to, dok Velimir Bata Živojinović putuje ka večnim lovištima s mitraljezom na ramenu, opraštamo od poslednjeg delića Jugoslavije koju svako od nas, priznao to ili ne, krije u nekoj od moždanih kutija na kojoj piše – nostalgija?

Crveni duhovi su odmah, po objavljivanju proglasa o smrti poslednjeg jugoslovenskog akcionog heroja pozvali počasni vod, kako bi pucnjevima dočekali druga Valtera koji, gegajući se hodom Džona Vejna, korača iz klasičnog partizanskog vesterna pravo ka nebesima. Taj primer briljantnog žanrovskog spektakla „Valter brani Sarajevo”, koji je od Bate Živojinovića stvorio mitsko biće – pola Džon Vejn, pola Mao Cedung – režirao je Sem Pekinpo druge Jugoslavije, predstavljajući se po Sarajevu lažno kao Hajdrudin Krvavac.

Greška je smatrati Batu čistokrvnim Srbinom s Kosmaja. Velimir Bata je bio Jugoslovenčina prvog stepena i zato je njegova smrt podsećanje na doba kada je jedna zemlja koju smo tako često skloni da ismevamo stvarala propagandne velefilmove koji, kako vreme protiče, prerastaju u žanrovska remek-dela.

Da se kalio kao mladi glumac u tranzicionoj Srbiji, Batu bi domaći monopolisti u raspaloj filmskoj industriji zaustavili na vratima studija i dali mu da čuva stražu. Filmove ionako ne bi imao gde da snima, jer se ne snimaju. Tako bi Bata, da je početnik, ove 2016. godine, bio odavno mrtav.

Ali, Juga je bila sastavljena od daleko mudrije i opasnije ekipe. Kao glumac iz poštene, radničke porodice, na prvi pogled talentovan kao Kraljević Marko koji treba da pozove devojku na prvi ples, Bata uči da glumi marširajući iz filma u film. Lice mu je bilo dovoljno grubo da posvedoči o nesalomivosti revolucije, dovoljno muževno da simbolizuje potentnost kandidata za narodne heroje i dovoljno lepo da postane globalni brend socijalističkog alfa-mužjaka koji će, ako treba, da pokoka čitavi Holivud.

Kroz toliko puta ispričane priče o partizanskoj revolveraškoj epopeji kojoj nema kraja, Bata iskazuje talenat koji sve više pobeđuje njegovu olujnu snagu kojom je osvajao kadar po kadar, kao kilometar po kilometar, u velikom maršu.

„Kozara” je, zapravo, njegova filmska inicijacija u kojoj je savršeno predstavio krvavi melodramski ep koji dobija odlične kritike. Iz samog Titovog bunkera odmah stiže naredba o podizanju filmske priče na viši nivo. O još jednoj bici za ranjenike.

„Neretva” je bila najskuplji film te godine u svetu. Više dolara spiskano je za lomatanje čitavih divizija JNA sa Nemcima, Italijanima i prikazima tifusarskih halucinacija, nego što je Holivud potrošio na istorijski spektakl „Kleopatru”, sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom. Titova mašinerija stiže do Pabla Pikasa lično, koji slika plakat za film, a Udbini agenti, maskirani u kulturne atašee po ambasadama, agituju po svetu, kako bi na jednom mestu okupili Orsona Velsa, Franka Nera, Jula Brinera, Sergeja Bondarčuka, Silviju Košćinu…

Bila je demonstracija moći države i ideologije, nova ofanziva lidera trećeg sveta, kičastog samodršca koji je dobro znao da su oči Milene Dravić, osmeh Ljubiše Samardžića i šarm Borisa Dvornika dovoljni da koračate stazama Prve proleterske.

Ali, sve njih je čekao najveći među njima. Bio je to Bata Živojinović, kao istinski vrhovni komandant svetskog glumačkog ekspedicionog korpusa.

Batinom prijatelju, Titu lično, trebao je vanvremenski Orson Vels koji će u režiji crvenih poginuti kao poniženi izdajnik, četnik naravno. Maršal je želeo i dobio građanina Kejna, simbola filmske američke sage koji će pasti na kolena pred Šestom ličkom i Drugom dalmatinskom. Ta metafora nije imala cenu. A zapravo je Orson Vels padao ničice pred Batom.

Da, to naša dečurlija treba da znaju. Kao što treba da znaju da je titoizmu bio potreban i Jul Briner, tada u punoj glumačkoj snazi, kao partizanski komandos, da sruši taj most na Neretvi. Želeo je Broz i dobio Franka Nera, u to doba tek nešto lepšeg od današnjeg Breda Pita, da u ulozi Musolinijevog kapetana, koji prelazi na stranu partizana, pogine sa titovkom na glavi i ostavi kosti u revolucionarnoj kolekciji leševa.

Ali, Batina grubost i bol isijavaju iz tih klasika i nadjačavaju čitave holivudske divizije, jer zašto ih se sada tako rado sećamo i gledamo ih u bezbroj repriza, kao što će ih gledati i naša deca. I zašto tako žalimo za Batom? I zašto vest o njegovoj smrti prenose najveće svetske agencije i listovi? Baš kao što Amerikanci iznova na studijama i u brojnim disertacijama izučavaju ulogu Džona Vejna u klasiku Džona Forda „Tragači” i njegovu borbu sa sopstvenim demonima, o mačo vojniku opterećenom rasizmom i seksizmom koji su simbolizovali Ameriku crnog talasa, tako je s vremenom i Bata napuštao akcione spektakle i počeo da tumači klasične junake postrevolucije, poput tragičnih rola u filmovima „Tri” ili „Skupljači perja”. Iz filmova je postao deo naše opšte kulture, od lika zbog koga su se deca igrala partizana i Nemaca, kasnije su studenti izučavali njegove uloge, a replike iz filmova postale su deo popularne kulture. Tako izrasta u domaći brend pre nego što je iko čuo da postoji taj izraz, sjedinivši u svom imenu vrhunsku glumu, ogromnu popularnost i običnu, ljudsku dobrotu. Zato nam toliko znači i zato nam toliko nedostaje, u prvom danu bez njega.

Filmski stratezi bivše Juge sećaju se kako je njihov šef na Brionima i Belom dvoru imao bioskopske sale u kojoj je obavezno, uz viski i tompus, gledao bar jedan vestern dnevno, često s Batom u društvu, da im slučajno ne bi oslabili revolveraški refleksi. Kada se Tito video sa kineskim vođom Hua Guofengom, naslednikom Maoa, lider KP Kine je lično zamolio maršala da mu na Brionima pusti film „Valter brani Sarajevo”. Tek kad su odgledali Batu Živojinovića kako tamani Nemce i ugrožava devizni priliv od jugoslovenskog turizma, Tito i Huo su odgledali Džemsa Bonda!

Jedan veliki filmski režiser i glumac mi je ispričao kako se, zapravo, tajna najvećeg srpskog i jugoslovenskog glumca krije u njegovoj jednostavnosti. Kasnije je uživao da parodira sam sebe, kao što sada to često čine Robert de Niro, Al Pačino, Džek Nikolson ili Tom Henks. Bata je u oproštajnom monologu od sebe samog i nas samih, igrajući starešinu JNA u klasiku „Lepa sela, lepo gore”, zarobljen u tunelu, iskazao svu tragiku raspada zemlje. Scenom u kojoj kamionom odlazi u smrt pritiskajući gas do daske, nekadašnji komunista i potom vođa srpske jedinice u Bosni, simbolizuje raskid s titoizmom i vezu sa novim vođom, Slobodanom Miloševićem. I dok ga rešeta njegov kum, Bata nestaje u tunelu građanskog rata koji je zaposeo drekavac.

Zašto je teško pretpostaviti da će se ponovo u kadru pojaviti Batin naslednik, veći od velikih vođa i večniji od svih revolucija? Zato što su samo dvojica najznačajnijih srpskih režisera u poslednje tri decenije, Emir Kusturica i Srđan Dragojević, shvatili zakone moderne kinematografije. Da je to državnoplanski posao i da režija velikih filmova predstavlja posao sličan gradnji hidrocentrale. Da je to teška industrija, kao Holivud. Formula je, dakle, jednostavna: nema industrije, nema ni filmova. Nema ni Bate. I – to je kraj.


Komentari16
e8168
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

V.V.B. Danska
Hvala Aleksandru Apostolskom za jos jedan inteligentan, topao, sazet, emotivan i stilski briljantan tekst kojim jos jednom potvrduje da se radi o vrhunskom novinaru i novinarstvu. Povod je bio odlazak naseg Bate Zivojinovica. To je Apostolskom posluzilo da napravi kratak istorijski osvrt na jednu zemlju koje vise nema i na jedno vreme koje je nepovratno proslo. Meni je ostalo u najlepsoj uspomeni. I zemlja. I detinjstvo. I mladost u njoj. Novinarski osvrt se u velikoj meri odnosi i na jednu mocnu kinematografiju ciji nas poslednji glumacki predstavnik upravo napusta. Dirnule su me smrti ovih velikana koji nas u poslednje vreme ubrzano napustaju. Dirnuo me je i ovaj novinarski osvrt. Ne zanam da li placem samo zato sto nas neumitno i definitivno napustaju ovi ljudi koji su obelezili nasu istoriju, kulruru, nase zivote i ostavili neizbrisiv trag. I gresili, to je ljudski. Moguce je da placem zbog tog nenadoknadivog gubitka. A mozda i nad sudbinom svoje zemlje. Nad sudbinom svih nas.
POSMATRAC NYC USA
Gde se sada dadose ovi nasi "veliki" glumci i ostale filmadjije koji su onako slozno agitovali i javno plakali po stampi i TV kada su trazili pomilovanje za dvostrukog ubicu Zarka Lausevica.Zajedno mogu da im se pridruzi i ovaj "magistar" sto izigrava predsednika drzave kao i Aleksandar Vucic sa Ivicom Dacicem koji je svojevremeno licno odjurio da odnese pasos Lausevicu i konzulat u Njujorku.Tada ga je car Boris pomilovao i ako je prekrsio vise zakona i time napravio vise krivicnih dela. Pitam vas sta je to Batin sin Miljko toliko zgresio da je jos uvek na intrpolovoj poternici.Kome se to toliko mocnom i kako zamerio u Srbiji da covek ne moze ni na sahranu ocu da dodje.Gde sada glumci i glumacki politicari ili politicari koji glume politiku i estradu? Necu nikoga od vas "glumaca" da prozivam po imenu ali sam siguran da znate i sami ko ste i sta ste.
артиљерац
Синоћ сам гледао један интервју са,на жалост покојним Батом,и сам је изјавио да је снимио 340 филмова,од тога само 30 партизанских,али ће остати упамћен по тим улогама.Само 10% његовог филмског опуса је из те тематике,али Бата остаде упамћен као Валтер,митраљезац,херој без мане и страха.Покој му души.Слава му.
Miloje
Bata nije bio Jugoslovenčina. On je bio klasičan Srbin, čovek zatečen 'ljubavlju' ostale braće iz ostalih nam republika! Ko je od njega bolje mogao sagledati trulež koja je zahvatila Jugoslaviju. U tome se može i naći razlog njegovog ulaska u politiku. Večna slava najpopularnijem srpskom glumcu!
Ana
Ode u neki drugi svet i Bata Živojinović. Saučešće porodici, a Politici hvala na lepom tekstu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja