petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:14
INTERVJU BORIS BEGOVIĆ, član udruženja „Jadovno”

Na Pagu je za dva meseca 1941. ubijeno osam hiljada Srba i Jevreja

Spomen-ploča u uvali Slana prvi put postavljana 7. septembra 1975. godine, ploča je razbijena 1991. obnovljena 26. juna 2010. godine ali je razbijena dva dana po otkrivanju
Autor: Aleksandar Apostolovskiutorak, 24.05.2016. u 08:05
(Фото лична архива)

Predsednik udruženja „Jadovno” dr Dušan Bastašić i profesor Boris Begović, član tog udruženja, marta prošle godine ambasadoru Republike Hrvatske u Beogradu Gordanu Markotiću predali su pismo za predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, a dve nedelja kasnije „Politika“ je objavila to pismo. Razgovor sa profesorom Begovićem vodimo u vreme u kome prošlost kojoj je posvećeno ovo pismo i te kako prožima savremenu evropsku Hrvatsku, sve više zahvaćenu ustaškom ikonografijom. A mnogi se, bili ministri kulture ili popularni pevači, ne zadržavaju samo na folklornim ispadima. Profesora Begovića, međutim, interesuje prošlost i sudbina pisma koja daje mnoge odgovore.

– U pismu smo izneli neke činjenice o pokušajima obeležavanja ustaškog logora smrti „Slana“ na ostrvu Pagu. Ukazali smo na to da je spomen-ploča u samoj uvali Slana prvi put postavljana 7. septembra 1975. godine, a to je učinio, kako je na samoj ploči pisalo, „narod otoka Paga”. Ploča je razbijena nepoznatog dana 1991. godine. Obnovljena je, sa istovetnim tekstom i u istovetnom obliku, 26. juna 2010. godine, a razbijena je dva dana po otkrivanju. Učinioci nisu poznati. Treći put je istovetna spomen-ploča postavljana 29. juna 2013. godini, a razbijena je devetnaest dana kasnije. Danas se na prostoru na kome se nalazila mogu naći samo njeni tragovi – kaže profesor Begović, podsećajući da je Logor „Slana” bio jedno od najstrašnijih na prostorima jugoistočne Evrope u 20. veku. – U njega su dovođeni ljudi samo sa jednim ciljem – da budu ubijeni. Krajolik tog logora, takav je da se može opisati krajnje jednostavno – „kamena pustinja“, upravo onako kako ga je opisao hrvatski književnik Ante Zemljar. Osetili ste i vi taj „ljuti paški kamen“ prošle godine kada ste zajedno s nama podigli krst na prostoru nekadašnjeg logora. Dok je Šaranova jama na Velebitu, još jedno strašno područje, okružena ljupkim krajolikom, na Pagu, na području logora „Slana“ i sam krajolik opisuje suštinu. Tu je ubijeno ne manje od 8.020 ljudi za manje od dva meseca u leto 1941. godine. Srba i Jevreja. Zato što su bili Srbi ili Jevreji.

Niste valjda pisali to pismo da Predsednicu samo obavestite o svim tim stvarima? Valjda je i ona upućena u te istorijske činjenice?

Pretpostavljam. No, ponekad nije loše podsetiti ljude na te stvari, lako se zaboravljaju. Ipak, ključni deo pisma su naši zahtevi. Od Predsednice smo zatražili nekoliko stvari: da hrvatska država obnovi spomen-ploču u uvali Slana u onom obliku u kome je ona postavljena još 1975. godine i bezuspešno obnavljana, da snagom pravne države obezbedi da ta spomen-ploča trajno ostane tu i u onom obliku u kome je postavljena, da hrvatska država obezbedi uređenje spomen-područja „Slana”, kojim bi se svima koji žele da ga posete olakšao pristup, uključujući i izgradnju manjeg pristaništa u uvali Slana, i da na prostoru logora „Slana” postavi prikladan spomenik svim njegovim žrtvama. Takođe smo istakli da smatramo da bi bilo veoma prikladno da Predsednica lično otkrije obnovljenu spomen-ploču, budući da bi time svima poslala veoma jasnu i snažnu političku poruku.

Od hrvatske države tražili smo da obezbedi uređenje spomen-područja „Slana” na Pagu, na prostoru logora u kome je 1941. za manje od dva meseca ubijeno 8.020 Jevreja i Srba. Iz kabineta Kolinde Grabar Kitarović nam je posredno stigao odgovor da se obratimo resornim ministarstvima

Da li je stigao bilo kakav odgovor?

Zvaničan ne. Mi smo naše pismo predali ambasadoru i od njega je trebalo da dobijemo zvaničan odgovor. Umesto toga smo neformalnim putem dobili pismo, čiju nam je kopiju iz Ureda Predsednice pribavila hrvatska ambasada. Taj odgovor je navodno upućen udruženju „Jadovno 1941”. No, Ured nije imao adresu udruženja Jadovno, budući da smo mi naše pismo predali ambasadoru i ured ga je dobio od ambasade. Naravno, nikakav odgovor nije stigao na adresu Udruženja. Ipak, verujem da se radi o administrativnom propustu Ureda.

Nezavisno od formalnog statusa tog odgovora, kakav je njegov sadržaj? Šta Vam poručuje hrvatska predsednica?

U tom pismu, koje je u ime Predsednice potpisao predstojnik njenog ureda, pretpostavljam da je to generalni sekretar, Domagoj Juričić, izražava se uverenje Predsednice da će „resorna ministarstva razmotriti vaš zahtev kada bude upućen i u saradnji sa opštinom Noveljom (gradić na Pagu na čijem području je logor „Slana“) poduzeti potrebne postupke radi uređenja tog spomen područja“.

Dakle, Predsednica nas upućuje na šalter 16 na kome treba da predamo naš zahtev, pretpostavljam u tri primerka. Mislim da se radi o, najblaže rečeno, velikom nesporazumu. Nismo mi pisali zahtev za dobijanje urbanističko-građevinske dozvole, već smo poslali jasan politički zahtev da se Republika Hrvatska počne baviti i svojom prošlošću na području kompleksa logora Gospić–Jadovno–Pag i taj zahtev smo uputili prvoj osobi te države. Da je bilo makar nešto političke volje Predsednice, ona bi sama sve ove stvari kod „resornih ministarstva“, ona bi sama otišla na Pag u uvalu „Slana“. Da bar položi cveće na mesto na kome je nekad bila spomen-ploča. Da pošalje političku poruku distanciranja od ustaštva, i to ne samo onog iz 1941. godine. Niko to ne može da uradi za nju, osim nje same. Nikakvo „resorno ministarstvo“!

Dakle, ipak Vam je Predsednica odgovorila. Uputila Vas je na „resorno ministarstvo“. Podseća li Vas i na pozivanje na „institucije sistema“?

Da, odgovorila je svojim nečinjenjem. Svojim ignorisanjem našeg zahteva, ignorisanjem bliske prošlosti svoje nacije i ignorisanjem zločina koje su učinili njeni sunarodnici. Da, dobili smo odgovor! Ali imamo i mi odgovor na taj odgovor. Mi iz udruženja „Jadovno 1941“ spomen-ploču na Pagu nećemo obnavljati. To je posao hrvatske države. Ukoliko ona neće da ga radi, mi ćemo je nanovo podsećati. Mi obeležavamo na drugi način, uz blagoslov vladike Gerasima, Episkopa gornjekarlovačkog. Prošle godine smo podigli krst na Pagu, ove godine smo planirali da početkom jula podignemo krst iznad Katine jame, pred kojoj je pre 75 godina pogubljen i u tu jamu bačen vladika Savo Trlajić, tadašnji episkop gornjokarlovački. Mi iz udruženja „Jadovno 1941“ ne zaboravljamo. Ni zločine, ni žrtve.


Komentari67
248be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Anabela Ana
Necete u Francusku@ NDH je ubijala Srbe na prostoru danasnje Hrvatske i BiH, kao i delu Srema i Vojvodine. Kada govorimo o oko milion pobijenih Jermena, onda govorimo o jermenskim izvorima koji kazu da je pobijeno preko 500 000 i 1500 000 Jermena. Turska govori o daleko manjem broju. Ljudi kao vi lezu :) :) :) takodje kada govore o broju pobijenih srba, pa tako pok. hrvatski Predsednik F. Tudjamn govori o 40 000 ubijenih Srba. Srpski izvori govore o oko 700 000 pobijenih Srba (u najvecem broju), te Roma i Jevreja. Kada pomislite koliko je dece pokatoliceno, koliko je ljudi baceno u jame, koliko je proterano? Pa to je svakako oko milion. Usput, a koliko su Hrvati u austrijskim uniformama pobili srpskih civila u Prvom sv, ratu?
neko tamo
Mozda bi bilo mudro zameniti hrvatske firme sa grckim, madjarskim, rumunskim i bugarskim. Koliko za nauk...
bolji zivot
da li ce Srbi i Srbija ikad smoci snage da javno kazu da je Hrvatska neoustaska drzava i da mozda to ne uznemirava Francuze i Engleze, ili Nemce koji su to divljastvo doveli do savrsenstva, I da se zahvalimo na clanstvu u postNacistickoj Evropi, jer tu nema dovoljno mesta za ta dva tako razlicita sveta
Radoje Stjepović
A, ми, Срби, помажемо хрватску економију купујући њену со са Пага!
Космај
Да је само куповина соли. Па погледајте широм Србије ланац продавница ИДЕА,па управо их рекламира и ''најсрпскији'' клуб васионе КК Црвена Звезда. Србин у Хрватској не може трафику да отвори а ако и успе ето му свих инспекција сваког месеца. Живела Србија.
Preporučujem 53
Стефан Борота
РΗΤОΡΩΝ ΔΙΔАΣΚΑΛΟΣ – Зар се нисмо довољно наслушали изјава: „Ми смо спремни да опростимо али не и да заборавимо“? Изгледа да нисмо, јер ето још једне Б. Беговића: „Ми из удружења Јадовно 1941 не заборављамо. Ни злочине, ни жртве.“ Ако, не дај Боже, заборавимо, потсетиће нас – на Судњи дан. Само мртви могу опростити својим убицама. Живећи на то немају никаквог права а најмање у случају када су невино страдали њихови непосредни преци. Напротив, ми не смемо никада заборавити а камоли опростити. Другим речима, жртве не заборављамо, злочине не опраштамо. [,]
Зора Дерикрава Бубало
У задње време стално се спомиње од стране Патријарха Иринеја, владика и свештенства као и из врхова власти у Србији да треба опростити али никада не заборавити. Дакле, породица моје мајке је тешко страдала од усташа, убили су јој оца и бацили у јаму Шаран, мајку су јој заклали у селу Врело-Кореница, Лика а сестру од стрица убили па запалили у кући у селу Калебовац код Коренице. Осим њих страдало је још много Дракулића који су јој ближњи и дањни род. Моја мајка и њена сестра нису их прежалиле до краја живота а ми њихова деца такође жалимо јер смо одрастали уз њихову тугу. Зато што су их убили и начин како су убијени само зато што су били Срби не допушта нам да то опростимо а камоли заборавимо. Никада! То су тако монструозни злочини да човек не може да опрости него само Господ Бог. А Ако и нас осуди што нисмо "опростили дужницима својим" ми смо спремни на његову казну али опростити нећемо а неће ни наша будућа покољења сигурно.
Preporučujem 29

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja