četvrtak, 14.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:17

Kada će šljivovica biti kao konjak

Najbolja srpska prepečenica od šljiva u 2015. godini ispečena je u destileriji „Primag”
Autor: G. Otaševićutorak, 24.05.2016. u 21:05
Милољуб Гојковић – Маре, члан оцењивачке комисије и идејни творац смотре у Чачку (Фото: Г. Оташевић)

Čačak – Na završnu smotru za izbor najbolje srpske šljivove prepečenice u 2015. godini primljen je 41 uzorak i reč je samo o rakijama koje su lane pobeđivale na regionalnim nadmetanjima u Srbiji i Republici Srpskoj. Ocenjivala ih je, u Institutu za voćarstvo u Čačku, devetočlana komisija za koju njen predsednik dr Ninoslav Nikićević ističe da je „najstručnija za senzorno ocenjivanje šljivovih prepečenica u svetu”.

U zbir ulaze ocene za boju (od 0 do 1 bod), bistrinu (0–1), tipičnost (0–2), miris (0–6) i ukus (0–10), i čak 19 od svih uzoraka zaslužilo je veliku zlatnu medalju koja se daje za 18,51 i više bodova. Pobednik ove smotre postalo je preduzeće „Primag” iz Zemuna, koje vode naslednici univerzitetskog profesora Radoslava Paunovića, rodom iz Potočanja, koji je u svoje doba bio jedan od vodećih srpskih stručnjaka za žestoka pića. Prepečenica iz „Primaga” dobila je 19,41 bod, što je najviše među 200 uzoraka, koliko je ukupno ocenjivano u petogodišnjoj povesti ovog takmičenja. Ta rakija usuta je u bure 1996. godine.

Drugu i treću nagradu nosi stari rakijaš iz Donje Trepče kod Čačka, Stanimir Minić, sa svoje dve prepečenice ocenjene sa 19,35 (iz 1989. godine) i 19,23 (čak iz 1951). Četvrta je Jelena Vićentijević iz Brđana sa 19,09 bodova (1983. godina), peti Milorad Sekulić iz Gunjaca kod Osečine sa 18,96 (1993. g.), a slede Goran Mijailović iz Čumića kod Topole sa 18,88 (–) i preduzeće „Tok” sa Goča sa istom ocenom 18,88 (–), Dragi Ivanović iz Blaca sa 18,71 (2002), Ljubiša Vidulović iz Boljevca sa 18,65 (–), i Jovan Pešović iz Baljevca čija je prepečenica zaslužila 18,59 bodova (1995. godina).

Pred ocenjivačima su čitavog popodneva smenjivane pune čaše, ali je posle prvog kruga od 12 uzoraka jedan od članova komisije, Veroljub Urošević, javno saopštio svoju primedbu:

Naši preci su uvek ulagali novac u dobru burad, u kojima rakija mora da odleži četiri do pet godina da bi se udružila se hemijom hrasta i tako nastalo piće koje će nas uvek obradovati

– I lane ih je bilo, ali ove godine je više uzoraka rakije koja je ostarila brzo, sa čipsom i u barik burićima. Lično mislim da naša struka mora reći da te rakije nisu za ocenjivanje, da to nije tipična prepečenica ni tradicija našeg podneblja – kazao je ovaj stručnjak, nekada direktor proizvodnje beogradskog „Prokupca”.

Tako se i dogodilo da – pošto su svi uzorci šifrovani ali se svaka ocena čita javno – neka rakija kod jednog sudije dobije 19, kod drugog samo 15 bodova.

Urošević je objasnio da su čipsevi sitne granule drveta koje sadrže celulozu, hemicelulozu, pentozane i lignine, dakle slične sastojke „kao u dugi hrasta kitnjaka, ali u mnogo većoj koncentraciji”.

– Naš deda i pradeda uvek je imao neko burence, zašto sad ubacujemo ovo? To ni Francuzi ne rade sa svojim konjakom. Naši preci su uvek ulagali novac u dobru burad, u kojima rakija mora da odleži četiri do pet godina da bi se udružila se hemijom hrasta i tako nastalo piće koje će nas uvek obradovati. Ovako, proizvodi se rakija kojoj, ubacivanjem nekih opiljaka, dajete lažnu starost.

Domaćin smotre dr Branko Popović iz čačanskog Instituta ocenio je da na komisijskom stolu „nema nijedne šljivovice sa manom” i dodao:

– Upravo ovo što je rekao Urošević, kao doajen u našem poslu, pomaže nam da nađemo najbolje rešenje za srpsku šljivovicu. Da stvorimo jedan, dva ili tri tipa prepoznatljiva po sorti i tehnologiji, i da to onda razvijamo kao srpski izvozni proizvod,  po uzoru na Francuze i njihov konjak.

Dr Ninoslav Nikićević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, danas vodeći srpski znalac za žestoka pića, naglašava da „šljivov destilat usut u hrastovo bure, da li je od kitnjaka ili lužnjaka, ne može da dobije buke ni vrhunska svojstva ako tu ne ostane četiri-pet godina”. I veli:

– Kasnije može da se tonira sa ubrzivačima starenja i sazrevanja, to su čipsevi, ekstrat hrastovine ili letvice, daščice. Francuzi imaju jednu caku, ozoniraju destilat pre ulaska u hrastovu burad, dodaju mu O3. Mi to nikad nismo primenili, iako je bilo predloga, jer je potrebno mnogo novca. Žarka mi je želja da to koristimo. Sa ozonom destilat će za jednu godinu poprimiti ono što bi se bez toga dogodilo za pet. Takvo piće poseduje svežinu kao da ste dodali vitamin Ce ili pepermint, finu svežinu, kao henesi, martel, kurvoazje, remi marten… Nemojte pomisliti, na osnovu količine konjaka koja se prodaje u svetu i po bescarinskim radnjama, da ima toliko grožđa u Francuskoj. Oni ubrzavaju proces starenja, ali to rade fino – kazao je profesor Nikićević.


Komentari5
9eacb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goca Slikraka
Potpuno se slazem sa Gosp Zelmbacem, neka se kolekcionari kite sa medaljam a dajte nam ocenu onoga sto mi obicni gradjani hocemo da pijemo ili ono sto hocemo prijateljima da poklonimo.Za sada kupujem rakiju po izgledu etikete i ambalaze a sta me ceka unutra u flasi to samo dragi bog zna? Da li je cipsara,dascara ili nesto tece to nam niko ne garantuje
Deda Djole
Dok se viski pravi od jecma u jednoj vetrovitoj, kisovitoj i sivoj zemlji, sljivovica se pravi od ukusne i mirisne sljive rodjene na plodnoj zemlji obasjanoj suncem. Dok se viski siri na pola shopping prostora na svim svetskim aerodromima, nasa sljivka se stidljivo krije na beogradskom. Zasto ? Marketing ? Zakoni ?
Pera Zelembac
sve dobre pozitivne karakteristike. Misljenja sam da bi se ocenjivanje rakije trebalo da vrsi od uzoraka koji se mogu obebediti u trgovinama jer to je sljivovica koju mi pijemo i koja nam stoji na raspolaganju. A ovi koji se bore za zlatne medalje neka se nastave da bore za zlatne medalje kao kolekcionari a ja bi stvarno zelio da znam koja je to najbolja sljivovica koju mogu da nadjem na polici u trgovini. Postoji jedna anegdota koja je stara koliko i nase iskustvo u proizvodnji rakije a to bi bilo: Srbin na samrti poverava porodicnu tajnu sinu i kaze "Sine ne zaboravi jednuuuu stvar a to je ,da se rakija moze praviti i od sljive"
Pera Zelembac
Stotinu domacina ima stotinu razlicitih sljivovica.Svaka kuca i svaki domacin ima svoje iskustvo i vlastitu tehnologiju.Odabir sljiva,slekcija nabranog voca.Da li idu na fermentaciju i crvave i ostecene sljive ili ne.Uslovi fermantacije sito su bitni za proizvodnju dobre sljivovice da li je kontrolisan fermentacija ili se dovija kao otvoren proces uz prisustvo komaraca. "Pecenje"sljivovice takodje daje posebne karakteristike tj kako se odvija proces proizvodnje.Pretpostavlja se da se secer ne dodaje u kominu. Negovanje sljivovice je takodje jedan proces koji svako cini na svoj nacin.Sljivovica najbrze dobija boju ako se lageruje u bagremovom buretu,boju konjaka poprima za godinu dana U novom hrastovom buretu ne sme da ostane vise od dve godine a poosle cetvrte godine poprima crnu boju i dobija gorcinu koja potice od prekomerno preuzetog tanina iz hrastovine. Komercijalne sljivovice ipak nemogu da cenovno podnesu zrenje rakije vise od 3-4 godine i u tom periodu im treba dati sve dobre
ВлаДо
У производњи ракије имамо три сегмента одн. три фазе.Прва је узгој и одабир воћа,друга печење и трећа чување у бурадима.Оне прве две фазе су свим произвођачима добро познате и није тешко испећи добру ракију ако неко хоће.Што се тиче чувања у бурадима ту је технологија разнолика,дуготрајна и скупоцена и углавном непозната произвођачима па је избегавају.Све више се користе стаклене посуде и прохромске.Не заборавимо основну разлику између вина и ракије.Ко прави вино он је слуга а ко прави ракију он је газда.Разлика проистиче што вино може само да се чува у дрвеним бурадима а ракија може и на друге начине.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja