sreda, 08.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00
POGLEDI

Deset godina nezavisne Srbije

Građani Srbiji se nikada – ni 1992. ni 2006. godine – nisu o zajedničkoj državi i posebno njenoj formi izjasnili na referendumu. Tako smo se radi bilo kakve „zajedničke države” odricali tradicija, srpskog naroda u Crnoj Gori, funkcionalne diplomatije, unutrašnje politike
Autor: Čedomir Antićpetak, 27.05.2016. u 08:40

Desetogodišnjica nezavisnosti Srbije prošla je neprimetno. Državnu zajednicu nisu uništili stranci – pristrasna birokratija EU, revanšu sklona SR Nemačka i brutalna politika SAD. Nisu je razbile ni mahinacije Đukanovićevog režima. Propast zajedničke države Srbije i Crne Gore bila je neminovna još od ustavnog definisanja dve članice zajedničke države do koga je došlo u razdoblju od 1989. do 1992. godine. Srpske političke elite i s njima birači ključno su doprineli da sve bude unapred osuđeno na neuspeh.

Maja 2006. nestala je državolika tvorevina, nešto između konfederacije i saveza nezavisnih država. Državna zajednica predstavljala je samo prelazni period. SAD i EU želeli su da dugoročno vežu ostatak Srbije za Crnu Goru i otcepljeno Kosovo na način sličan onome kojim je totalitarni komunistički režim pacifikovao Srbiju (tutorstvom nad njom koje je poverio autonomnim pokrajinama). Samo su promene u islamskom svetu i povratak Rusije među velike sile doveli do promene takve politike i podrške punoj nezavisnosti inače od Srbije uglavnom samostalne Crne Gore i silom otcepljenog protektorata po imenu Kosovo-Unmik. Činjenica je da je režim Mila Đukanovića počeo da zahteva nezavisnost tek posle pada Miloševićeve vlasti u Beogradu.

Razjedinjena i tranzicijom umorena Srbija suočila se s ucenama jednog autoritarnog vlastodršca koga su sve više podržavale velike sile. Zanimljivo, ta politika imala je podršku čak i Ruske Federacije, koja je Crnu Goru doživljavala kao nekakvu Švajcarsku novog sukoba sa Zapadom, koji je posle narandžastih revolucija u Gruziji i Ukrajini (2004) bio neizbežan. Ipak, ni tada zajednička država ne bi bila razbijena da se uopšte radilo o pravoj državi.

Istorija zajedničke države sa Crnom Gorom od 1992. do 2006. pokazuje sve kobne unutrašnje slabosti srpske državnosti. Srbija i Crna Gora bile su pre 1918. dve nezavisne države u kojima je većinu činio srpski narod. Prvi svetski rat sprečio je i za nemirnu i ratnu 1918. odložio, ne njihovo ujedinjenje, već ulazak Crne Gore u sastav Srbije. Tamo gde je bila stvarno ili mentalno još od vremena kad je ponela svoje ime. Godine 1992. Srbija i Crna Gora odlučile su ipak da čuvaju jugoslovensku državu. Donet je ustav sa snažnim konfederalnim elementima, srpski narod u Crnoj Gori nije zaštićen – do tog vremena sveden je sa 90 na devet procenata ukupnog stanovništva. Građani Srbiji se nikada – ni 1992. ni 2006. godine – nisu o zajedničkoj državi i posebno njenoj formi izjasnili na referendumu.

Tako smo se radi bilo kakve „zajedničke države” odricali tradicija, srpskog naroda u Crnoj Gori, funkcionalne diplomatije, unutrašnje politike... Kad je u Crnoj Gori došlo do unutrašnjih podela, Srbija je svoj narod u Crnoj Gori dovela u status kolektivne opozicije, a crnogorskoj opoziciji dala polovinu vlasti nad nezavisnom saveznom državom. Kad je demokratska opozicija došla na vlast, pitanje odnosa sa Crnom Gorom izgubilo se u sukobu DS-a i DSS-a. Zavađeni Đinđić i Koštunica prihvatili su uglavnom sve Đukanovićeve zahteve, a onda su s različitim elanom tu u evropskoj istoriji neviđenu državnu zajednicu tri godine branili od Đukanovića. Konačno je Đukanović uspeo da sebi prilagodi referendumske uslove i sprovede prilično neregularan referendum.

Ipak, šta bi se dogodilo da kojim slučajem nije uspela Đukanovićeva kampanja u prilog nezavisnosti?

Teško da bi posle toga pao taj poslednji autoritarni režim na Balkanu. Za obaranje vlasti koja ima takve poluge moći, podršku i kontinuitet potrebno je mnogo više od jedvitog povratka na prethodno stanje hegemonije u državnoj zajednici. DZ SCG, baš kao i SR Jugoslavija, nije imala mehanizme kojima bi bila reformisana i učinjena u većoj meri demokratskom i centralizovanijom. Srpski političari vodili su u odnosu na zajedničku državu i Crnu Goru politiku mesečara. Nije bilo dugoročne strategije, niti jedinstvenih ciljeva. DS nije mario za to, osim možda ličnog sentimenta pojedinih funkcionera, DSS je računao da će vreme učiniti svoje, ekstremisti s levice i desnice lutali su u jugoslovenskim, ruskim i evropskim maglama... Neuspeh kampanje protiv nezavisnosti pratila je konsternacija posle poraza i kasnije potpuno odbacivanje srpskog naroda iz Crne Gore.

Srpski narod u Crnoj Gori najobespravljenija je nacionalna zajednica u nekoj evropskoj državi. Naša politička elita više pati za zajedničkom državom nego za pravima Srba. Ipak, koliko god smatrali svoje greške nacionalnim porazom, do danas niko nije ni pokušao da povede pokret za obnovu zajedničke države, posebno ne državne zajednice ili Jugoslavije.

Napredni pokret


Komentari35
c6dfc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sveti Kralj
Ove godine slavimo 10 godina obnovljene srpske državnosti, a iduće godine slavimo 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, Svetog Kralja, koji je bio na zastavi Karađorđa 1804.
Marko Markovic
Tvoj Pavelic je govorio Nezavisna a ti sad kazes neovisna , e moj kroasanu mali.
Предраг Илић, Бања Лука
Србија је постала независна, а да о том није имала појма. Ни крива ни дужна. Дуго јој је требало да схвати да је сви несрби мрзе (извините, али мрзе је и многи Срби) иако им је дала родитељску руку и спасила главу. Најстрашније је да и данас има немали број југоносталгичара (бреоград, бањалука) који живе у илузији да су нам сви пријатељи и да је за рат крив неко тамо преко океана, а не баш ти исти пријатељи. Шта је грозније и одвратније? Стара паланачка буржоазија или Титова црвена буржоазија? Госпођа Хаџи-Пешићева? О, да, да.
Crnogorac
Srbija najvise profitirala formiranjem SHS? Srbija je izgubila skoro citav vek zbog te greske, a Hrvati i Slovenci su dobili drzavu 99% zbog tradicionalne naivnosti Srba. Ogroman deo Slovenije je po dogovoru sledio Italiji, a pitanje je da li bi ondasnja Hrvatska opstala kada su svi u okruzenju imali pretenzije na zajednicke teritorije SHS. Kada Srbija vise nije bila potrebna, svi kud koji mili moji. Danas imamo 6 drzava i 1 paradrzavu, protektorat na tom prostoru, a tacno se ne zna koja je drzava slabija od koje.
Eee da nije bilo 27. marta 1941.
Nije problem Kraljevina Jugoslavija (imitacija Velike Britanije). Za sve su krivi engleski špijuni (crgorski generali Simović, Mirković i dr) koji su 27.marta 1941. izazvali PUČ i smenili Kneza Pavla (NAJOBRAZOVANIJEG državnika tadašnje Evrope), koji je shvatio opasnost koja preti Srbima od nacista i komunista, koji su imali potpisane Sporazume o saradnji (1935. M.Budak i M.Pijade, a 1939. Hitler i Stalin,...). Posle napada na Kraljevinu Jugoslaviju i njene kapitulacije (zbog bojkota odbrane od strane ustaša i komunista), država se raspala, formirala NDH u kojoj je ubijeno milion Srba, Roma, Jevreja, 1945. došli komunisti na vlast u Srbiji (uz pomoć tenkova SSSR,...),...
Preporučujem 17
Crnogorac
Misic je upozoravao na opasnost od ujedinjenja sa Hrvatima i Slovencima. Ujedinjenje Srba u jedinstvenu drzavu nije dovodio u pitanje ni Nikola I Petrovic koji je bio spreman da se u novoj drzavi odrekne krune u korist Karadjordjevica pod uslovom da nova drzava obuhvata jedino teritorije naseljene Srbima. Nepodoban za ideju Kraljevine SHS zavrsio je znamo vec kako.
Šumadinac
Kralj Aleksandar je morao (pod pritiskom evropskih kraljeva) da u Kraljevinu Srbiju uključi i slovenske i hrvatske teritorije iz Austrougarske, pa su ga savetovali da prekopira sistem Ujedinjenog Kraljevsta Velike Britanije.
Preporučujem 6

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja