Veliki procenat vode čini krastavac odličnim dijuretikom, ovo povrće uklanja nakupljene toksine, podstiče rad bubrega i žuči. Zbog dijetalnih vlakana krastavac pospešuje rad debelog creva i štiti organizam od kancerogenih materija. Kalijumom podstiče fleksibilnost mišića i pomaže u normalizaciji krvnog pritiska.
Takođe se koristi i za umirivanje iritirane kože, u području oko očiju, prilikom lakših opekotina i druge iritacije. Blagi, umirujući efekat ovog povrća potiče od kofeinske kiseline i vitamina Ce koji sprečavaju zadržavanje vode i daju specifičan osećaj hlađenja. Osobe sa osetljivim rukama mogu da iskoriste koru krastavca za umirivanje iritirane kože posle upotrebe deterdženata tokom ručnog pranja. Sok od krastavaca je blagotvoran kod krvarenja desni i bolesti zuba.
Energetska vrednost svežeg oljuštenog krastavca iznosi 12 kalorija na 100 grama. Najviše sadrži vode, a ostalo su: ugljeni hidrati (2,16 odsto), belančevine (0,59 odsto) i masti kojih je samo 0,7 odsto. Od minerala krastavac sadrži kalijum: (136 miligrama), fosfor (21 miligram), kalcijum (12 miligrama), gvožđe (0,22 miligrama), cink (0,17 miligrama), mangan (0,07 miligrama), bakar (0,07 miligrama) i selen (0,1 miligram). Od vitamina svež krastavac ima vitamin Ce (3,2 miligrama), vitamine Be kompleksa – tiamin (0,03 miligrama), riboflavin (0,03 miligrama), niacin (0,04 miligrama), pantotensku kiselinu (0,24 miligrama), piridoksin (0,05 miligrama), kolin (5,7 miligrama) i vitamin Ka (7,2 miligrama), dok kao svež u 100 grama sadrži i 0.7 miligrama biljnih vlakana.
U ishrani se najbolje kombinuje sa mlečnim proizvodima, pa se zbog toga u kuhinjama širom jugoistočne Evrope priprema salata od krastavaca uz nezaobilazan jogurt ili kiselo mleko. Za osobe koje teško vare krastavac preporuka je da se iseče na manje komade, posoli i ostavi nekoliko sati u frižideru pre konzumacije.
Ovo povrće je jedan od osnovnih sastojaka mnogih istočnjačkih jela, a širom sveta se koristi za dekoraciju jela i salata; reže se u obliku spirala, zvezdica ili drugih oblika, pomoću specijalnih noževa.
Postoji mnoštvo sorti koje se uzgajaju širom sveta. Ne zna se precizno odakle potiče krastavac, ali prema nekim izvorima postojbina mu je severna Indija, dok po drugim tvrdnjama krastavac potiče iz tropske Afrike.
