petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:48

Revolucije u sadržaju i formi

Evroregionalni TESZT festival u Temišvaru otvorila je premijera predstave „Mađar” reditelja Andraša Urbana
Autor: Ana Tasićsreda, 01.06.2016. u 20:05
Из представе „Мађар“, (Фото Биро Матон, ТЕСЗТ)

Specijalno za Politiku
Temišvar – Od 22. do 29. maja održano je u ovom gradu deveto izdanje evroregionalnog festivala TESZT, u organizaciji mađarskog rumunskog pozorišta „Čiki Gergelj“. Ovaj festival, koji u regionu postaje sve značajniji, zvanično je otvorila premijera predstave „Mađar” reditelja Andraša Urbana, koprodukcija pozorišta „Čiki Gergelj“ i subotičkog „Kostolanji Deže“.

„Mađar” je neverbalna, fizički, vizuelno i auditivno snažna predstava, izgrađena na upadljivim simboličkim prizorima koji problematizuju mađarski nacionalni identitet i istoriju, kao i odnos prema EU, u čemu je tematski srodna sa Urbanovom ranijom trilogijom „Pasport Evropa“. Predstava počinje tako što akterima odsecaju jezike pa ih lupaju i prepariraju, kao da su meso za prehranu. Tako se simbolički razorno, i naravno uvek urbanovski ironično, sugeriše protestna smrt jezika. Prizor tumačimo kao opako razračunavanje sa napetim podelama koje stvaraju nacionalne razlike. U daljem toku igre gledalac je bespoštedno izbombardovan snažnim scenama, često nasilnim, brutalno uznemirujućim, seksualno eksplicitnim, ali i komičkim, zbog očiglednih preteranosti i spojeva nespojivog. Urban se upadljivo ironično poigrava sa mađarskom mitologijom, putem prizora koji uključuju i odnose između ogromnih životinja, orla, jelena, bikova, vezanih za mitologiju naseljavanja Mađara u Panoniju. Prepoznatljivo udarna do srži, ovde pojačano mračna i agresivna, muzika kompozitorke Irene Popović predstavlja osnovu i vezivno tkivo snažno slikovitih prizora. Tamni gotički zvuci zaokružuju ritualnu suštinu predstave, njene nadiruće, galopirajuće udarce, komuniciranje sa arhetipskim, iskonskim, potisnutim.

Makedonska predstava „Luda šuma“ igrana je na festivalu narednog dana, a nastala je prema drami engleske levičarski orijentisane spisateljice Keril Čerčil koja istražuje značenja dramatičnih događaja iz 1989. godine u Rumuniji, vezanih za rušenje vlasti Čaušeskua. Rediteljka Nina Nikolikj uspostavila je paralelu sa političkim demonstracijama u današnjoj Makedoniji. Predstavu karakteriše dokumentaristička sirovost koju formalno osnažuju snimci nemira u Rumuniji osamdesetih, i u savremenoj Makedoniji. Takođe je uveden i video prenos radnje koja se uživo igra, što dodatno pojačava snagu dokumentarizma. Suštinski je ovo društveno-politički izazovna predstava o višeslojnosti značenja revolucije, njenim različitim stranama, ishodima, interesima.

Dok se „Luda šuma“ bavi temom revolucije, bugarska produkcija „Država“ Aleksandra Manuilova sprovodi revoluciju kroz formu. „Država“ je konceptualno delo, performans koji mahom stvara publika i u tom pogledu je njen glavni značaj preseljen na polje razmatranja funkcija publike. Pedesetak gledalaca sedi u krugu, u mraku. U centru se nalazi sto sa kutijom, ispod je kanta za đubre, odozgo visi mikrofon. U početku se ništa ne dešava, sedimo u mraku, i pričamo jedni sa drugima, dok se neko ne doseti (ili zna da treba) da priđe stolu, otvori kutiju, i pročita prvo pismo iz kutije u viseći mikrofon. Zatim se dalje ređaju pojedinci iz publike i čitaju pisma Plamena Goranova koji se 2013. godine tokom političkih protesta samozapalio u Varni. Publika je glavni stvaralac ove predstave, gledaoci su istovremeno i glumci. Ovo je pozorište bez gledaoca u tradicionalnom smislu, bez pasivnog gledaoca. U tom pogledu ono zadovoljava Ransijerovu zamisao o teatru bez gledaoca, o idealnom pozorištu gde su svi učesnici, jednaki.

Gledaoci – stvaraoci predstave „Država“ tako sami odlučuju o njenom toku, da li će pisma do kraja čitati, ili pocepati, ili pojesti, ako im se jedu. U izvođenju u engleskoj verziji predstave u Temišvaru u kojoj smo učestvovali, publika je bila mlađa i vrlo aktivna, kreativna, odraz države koju vode mladi i agilni ljudi. Manuilova predstava je mikrodržava, pozornica je simbolički parlament. A transfer položaja publike, sa pasivnog, na aktivni, stvaralački, jeste politički momenat par ekselans, ako prihvatimo teorije francuskog sociologa Luka Boltanskog.

Na ovogodišnjem izdanju festivala TESZT, pored ovih, igrane su predstave „Dogvil“ Kokana Mladenovića i „Kratka priča o Antihristu“ Andraša Urbana, a takođe je, između ostalog, prikazana sjajna slovenačka predstava „Mrtvac dolazi po svoju dragu“ Jerneja Lorencija, sarajevska produkcija „Brašno u venama“ Borisa Liješevića, „Dan besa“ Arpada Šilinga i druge.


Komentari2
edf1d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zivan
Zanimljiv festival, dobro je da se ovdassnja publika upoznaje sa zbivanjima i u okruzzenju. Nassi reditelji, dramaticari, pozorissta.., bi narednih sezona mogla pokussati praviti predstave kojima bi uccestvovali na temissvarskoj i slicnim priredbama...
Marko Pantovic
Hvala Politici za tekst o pozoristima iz okruzenja, nasim umetnicima je potrebno da se uporede sa kolegama susedima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja