četvrtak, 13.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 03.06.2016. u 08:15 Miloš Kovačević

Bošnjački nije bosanski

Odluka Ustavnog suda BiH ne može obavezivati „javne vlasti u RS” da u srpskom jeziku i u Republici Srpskoj „jezik bošnjačkog naroda” nazivaju „bosanskim”, nego samo „bošnjačkim”
Новица Коцић

Ustavni sud BiH, povodom opisne definicije „jezik bošnjačkog naroda” u Ustavu Republike Srpske, doneo je očekivanu i ni na kakvim pravnim niti naučnim argumentima utemeljenu odluku da je ta definicija „neutralna odredba koja ne određuje naziv jezika, već sadrži ustavno pravo konstitutivnog bošnjačkog naroda da, kao i svi konstitutivni narodi i ostali koji se tako ne izjašnjavaju, jezik kojim govore nazovu kako žele”. Pritom Ustavni sud BiH naglašava da ovakva odredba ne daje pravo javnim vlastima u RS da u konkretnim slučajevima određuju ime jezika kojim govore Bošnjaci suprotno od njihovog ustavnog prava da jezik kojim govore nazovu imenom kojim žele i da bi „svako suprotno postupanje u praksi vodilo kršenju Ustava BiH, ali i Ustava RS”.

Svoju odluku Ustavni sud temelji na tri nazoviargumenta: 1) da „Ustav BiH daje pravo konstitutivnim narodima i ostalim da jezik kojim govore nazovu imenom kakvim žele”, 2) da „Ustav BiH nigde ne propisuje da se nazivi jezika kojim govore konstitutivni narodi moraju povezivati s nazivima konstitutivnih naroda” i 3) da „naziv jezika ne može biti uslovljen ni lingvističkim pravilima zato što je ustavno pravo na naziv jezika odvojeno od sadržaja jezika, standarda jezika”.

Nijedan od navedenih kriterijuma nema ni naučno ni pravno utemeljenje. Evo i zašto.

1) Ne navodi se u kojem je to članu Ustava BiH zapisano da konstitutivni narodi i ostali imaju pravo da „jezik kojim govore nazovu imenom kakvim žele”. Međunarodni propisi koji se tiču jezika pokazuju da takvo pravo nigde u svetu nije zakonski sankcionisano. To su izmislili, bez potvrde u pravnim dokumentima i Ustavu BiH, članovi Ustavnog suda BiH. A i kad bi takvo pravo postojalo, podrazumevalo bi nužno specifikaciju: ako nije na štetu ili protiv interesa drugog konstitutivnog naroda. A upravo to je slučaj s nazivom „bosanski jezik”: izbor tog naziva jezika direktno je uperen protiv srpskog naroda i srpskih interesa u Bosni i Hercegovini. To „pravo” ništi ustavnu ravnopravnost srpskog naroda u BiH, a ravnopravnost konstitutivnih naroda temeljnije je ustavno pravo od bilo kojeg drugog prava. Naziv „bosanski jezik”, naime, podrazumeva sadržaj: „jezik Bosne i Hercegovine”, u odnosu jednog „bosanskog” kao zemaljskog, i „srpskog” kao nacionalnog – „bosanski” je nužno nadređen i podrazumeva „srpski” kao svoj podređen pojam. Zbog toga bi prihvatanje naziva „bosanski jezik” bio početak kraja ne samo srpskog jezika u BiH, nego i srpskog naroda u BiH, jer bi to značilo samoukidanje i „integrisanje” srpskog jezika u „bosanski”, a samim tim i Srba u projektovane „Bosance” kao naciju.

2) Tačno je da Ustav BiH nigde ne propisuje da se nazivi jezika kojim govore konstitutivni narodi moraju povezivati s nazivima konstitutivnih naroda, iz čega se ne može zaključiti da je sve dozvoljeno što ustavom nije propisano. Ustav BiH, kao ni drugi ustavi, nigde ne propisuje da je zabranjeno kanibalstvo, ali to ne znači da je ono dozvoljeno. Osim toga, Ustav BiH ne propisuje da naziv jezika jednog naroda mora biti istovetan u jeziku drugoga naroda! Kao što se slovenski jezik u srpskome jeziku imenuje slovenačkim, tako je i „bosanski jezik” u srpskome jeziku jedino ispravno imenovati „bošnjačkim jezikom”. U srbistici, za razliku od „bosnistike” i njenih „ustavnih simpatizera”, naziv jezika nije odvojen od naziva naroda koji taj jezik koristi. Prema tome, ako se Bošnjacima i priznaje pravo da jezik kojim govore zovu „bosanski”, to pravo važi samo za upotrebu u „bosanskom jeziku”, i nikako ne može važiti za upotrebu u srpskome jeziku, na kome je i (na)pisan Ustav RS.

3) Ustavni sud konstatacijom da je „naziv jezika... odvojen od sadržaja jezika, standarda jezika” želi da arbitrira u tome šta (ne) ulazi u predmet lingvistike kao nauke. Pošto su imena jezika vezana za imena naroda, a ne za imena zemalja u kojima ti narodi žive, da bi opravdao „unikatni” slučaj „bosanskog”, Ustavni sud bi da ukine nadležnost lingvistike o jezičkim pitanjima.

Odluka Ustavnog suda BiH, dakle, ništi ravnopravan status srpskoga naroda i srpskoga jezika u BiH, i ne može obavezivati „javne vlasti u RS” da u srpskome jeziku i u Republici Srpskoj „jezik bošnjačkog naroda” nazivaju „bosanskim”, nego samo „bošnjačkim”.

Profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Komentari50
e2d04
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ban Kulin
Naziv “bosanski jezik” je zvanično ukinut internom naredbom Zemaljske vlade Bosne i Hercegovine od 4. 10. 1907. godine. Međutim, mnogi su još uvijek ponosno govorili o postojanju tog jezika. Pa čak pisci koji su dolazili iz komšijskih država nisu zaboravili na naš lijepi bosanski jezik. O njegovoj ljepoti najljepši sud izriče Isidora Sekulić, davne 1941. godine, dočekujući bosanskohercegovačke pisce u Beogradu, riječima: “Bosanski jezik i književnost to je jedna ogromna livada koja se guši od rasta, cveća i mirisa. Livada ostaje blizu, zemlju krasi i preliva, u zemlju otresa seme.” Isidora Sekulić je prva žena akademik Srpske Akademije Nauka i Umjetnosti (SANU). Rođena 16.2.1877. a umrla 5.4.1958. godine. Danas se dodjeljuje nagrada za doprinos u književnosti, koja nosi njezino ime.
Стари библиотекар
Шта мислите, како Турци зову језик Бошњака? Веровали или не, Турци за језик Бошњака кажу: "boşnakça", а то значи "бошњачки"! Поврх тога, у турском језику од давнина постоји и реч "босански" која гласи "bosnali". Међутим, када се недавно појавила савремена бошњачка нација, Турцима није падало на памет да мењју изворно значење своје старе речи "bosnali" већ су за означавање језика Бошњака скловали сасвим нову реч: "boşnakça", односно "бошњачки"! Е па, ако могу Турци да праве ту разлику, зашто не би могли и Срби?
Nesporazum
Au, pa možda se Ustavni sud BiH sprema da junački doskoči i Turcima? :) Naravno, ni jedan bošnjački političar ili intelektualac ne sme ni da pomisli na upućivanje zahteva Turcima da izvrše promenu značenja pomenutih ili bilo kojih drugih reči u turskom jeziku. Svi znaju da bi poradi takove drskosti odmah proradio stari sultanski lek u vidu slanja svilenog gajtana :) Pamti se dobro 1682. godina u Sarajevu, zaboravljena nije.
Zbunjen
Koliko sam ja onomad ucio u osnovnoj skoli u Bosni i Hercegovini zive Srbi, Muslimani i Hrvati. Ljudi iz Bosne su Bosanci iz Hercegovine, Hercegovci. Jezik koji govore jeste Srpsko-Hrvatski ijekavskog narecija. Ovih dana se pojavljuje neki novi narod Bosnjaci ja stvarno ne znam ko su oni i koji je to Bosnjacki ili Bosanski jezik??? Da li treba da idem ponovo u skolu?
Srbin
Vi stanovnici Bosne koji sada govorite "bosanski" ili "bosnjacki" setite se kako ste govorili pre 20 godina i u cemu je razlika izmedju tog jezika i ovog danasnjeg, ne pravite komediju od sebe kad vec znate ko ste i sta svi misle o vama!!!
Etko
Dzaba vam sve diskusije. Google prevodi na bosanski!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja