sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:38
POGLEDI

Milo i SPC

Sa političkim kapacitetima pravoslavlja mora se računati ako se želi razumeti politički život pravoslavnih naroda
Autor: Miroljub Jevtićsubota, 04.06.2016. u 08:15
Новица Коцић

U intervjuu povodom deset godina nezavisnosti, premijer Crne Gore Milo Đukanović rekao je kako je „glavni oslonac protivnicima NATO–a u Crnoj Gori Srpska pravoslavna crkva. Ona je bila veliki protivnik nezavisnosti Crne Gore... radi za ruske interese. Zavređuje pažnju to što se crkva protivi državi tako otvoreno i neumorno”.

Ako ovo izgovara predsednik vlade, dakle prvi političar Crne Gore, onda je za njega SPC politička institucija prvog reda. Značajnija od političkih partija koje se zalažu za iste vrednosti za koje se bori i SPC. Ali partije su formirane da se bave politikom, za razliku od SPC koja se doživljava kao duhovna institucija. Dakle, tvorevina za koju se veruje da bi morala da bude van politike.

Time se pokazuje koliko je dominantno shvatanje politikologije i drugih nauka da religija i politika ne treba da se mešaju – nemoguće. Naime, ko je za jednog političkog delatnika važan politički takmac, utvrđuje taj politički činilac. Dakle, ako je za vladu Crne Gore SPC najvažniji protivnik onda je SPC i najvažniji opozicioni politički faktor u Crnoj Gori. Ako posle toga postavimo pitanje šta je najvažniji zadatak politikologije? Jasan odgovor je da je to proučavanje svega onoga što na politiku utiče. A, po mišljenju Mila Đukanovića, to je SPC. Samim tim postaje jasno koliko je stav politikologije da se odnosi politike i religije ne proučavaju, bio dogmatski i štetan za nauku. U slučaju Crne Gore ona je zanemarila ono što je za politiku najvažnije.

Kada se stvari tako pogledaju odmah se vidi koliko je praznina ostalo u našoj nauci zbog neproučavanja uticaja pravoslavlja na politiku. Pre svega, pravoslavlje je najbitniji ideološki činilac koji je oblikovao savremenu Srbiju i Crnu Goru. Prođimo parkom koji deli zgrade vlade Srbije i ministarstva finansija i pogledajmo spomenik koji tamo dominira. Radi se o skulpturi koju je izvajao prvi vajar slobodne Srbije Petar Ubavkić (1852–1910). Skulptura predstavlja kneza Miloša i arhimandrita Melentija. Obojica visoko dižu ruke. Miloš drži sablju, a Melentije krst. Tako su sablja i krst predstavljeni kao neodvojivi u procesu izgradnji moderne Srbije. Prvi i Drugi srpski ustanak bili su borba sa islamskim feudalizmom. Feudalizmom, koji je Srbe tlačio zato što su bili pravoslavci. Dakle, revolucija jeste bila srpska, ali i pravoslavna. Pravoslavni seljaci su, prostim prelaskom na islam, mogli da se izjednače s muslimanima i da, kao njihov savremenik Omer-paša Latas, dopru do najviših položaja.

Ali oni to nisu hteli. Vera im je bila važnija od trbuha. Zato je kao jedan od prvih znakova nezavisnosti bila zvonjava sa Saborne crkve. Zbog toga je pravoslavlje politički oblikovalo Srbiju i Crnu Goru. Uostalom, i u jednoj i u drugoj srpskoj državi pravoslavlje je bilo državna vera, a knez, odnosno, kralj morao je da bude pravoslavan. Ta se ideja nekako sakrila zbog prodora ideje iz Evrope da se nacija formira izvan religije mada to nije bilo tačno. Naime, sve su velike etničke nacije, osim Nemačke i Holandije, bile dominantno jednoverske.

Uprkos tome, pravoslavlje je ostalo važan politički činilac. Setimo se samo Konkordatske krize. Pravoslavlje nije moglo nikako drukčije da se razvija nego u simbiozi sa srpskom istorijom, a to definitivno predstavlja smetnju u konstituisanju crnogorske, makedonske, bosanske i hrvatske političke nacije. Otuda težnja da se stvore makedonska, crnogorska i hrvatska pravoslavna crkva.

Politička uloga pravoslavlja najbolje se videla posle raspada SSSR-a i obnove Rusije. Glavni ideološki činilac na koji se oslanja Rusija, od Jeljcina do Putina, jeste RPC.

Setimo se samo koliko je odjeka na internetu dobio tvit visokog evropskog političara Karla Bilta. Prema tom tvitu, koji je i danas na internetu, Bilt je kazao: „Možda je Mek Fol potcenio Putinovu antizapadnu crtu... izgrađenu na duboko konzervativnim pravoslavnim idejama.” Mada se Bilt posle branio da je to prepričano na negativan način, ovaj tvit ostaje kao trajan podatak. Kao i opšte rasprostranjeno uverenje na Zapadu, istaknuto od Hantingtona i izrazito razrađeno od Bžežinskog, da je rusko pravoslavlje politički faktor s kojim se mora računati kao s glavnim protivnikom globalizacije.

Dakle, s političkim kapacitetima pravoslavlja mora se računati ako se želi razumeti politički život pravoslavnih naroda.

Profesor univerziteta, urednik časopisa „Politikologija religije”


Komentari33
0739b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Shane
Autor je navodno Prof U. To podrazumeva komplikovani logican proces razmisljanja. Medjutim on je citav problem uprostio na tzv POLITICKU ULOGU CRKVE. Time je naseo na Milov trik. Znate ono kad lopov (nemojte molim vas moj tekst da vezete za povike DF "Milo Lopove!) u masi povice: "Drzite lopova"! Anglosaksonsko pravo JE BAZIRANO NA 10 BOZJIH ZAPOVESTI. Zasto je tako? Jos od Magna Carta (1215), kad su pravno ogranicili funkcije Kralja, ljudi su shvatili da ono sto crkva propoveda (moral, ne ubij, ne kradi, ne ucini drugima sto ne zelis sebi..), da to nije neka crkvena politika, koju crkva namece pokornim vernicima, nego je to PRAVDA na kojoj treba bazirati zivot da bi mir opstao. SPC je protiv ulaska CG u NATO. Milo je UCENJEN DIKTATOR. SPC je u pravu. To nema veze sa RF. Bombardovati te 3 meseca, pa te primiti u taj Vojni Savez, to se nikad nije desilo u istoriji. Naravno Albanci, Bosnjaci i Croati su uz ucenjenog Mila. SPC niti mogu da ucene niti potplate. Kako da potplatis Patriarha?
Твртко
Другари-80% економије Црне Горе је заснован на туризму. Туризам је грана економије која је веома сензитивна на политичку нестабилност. Међутим, једно друштво не може да опстане само од туризма. Црногорци граде државу, али какву - моносекторску! То не може да опстане, осим ако ниси мали да мањи не можеш бити. Таква држава је једноставно НЕМОГУЋА. Знајући да је немогуће обезбедити опстанак нечему што се заснива само на једној грани економије, а у одсуству људских и других ресурса, а имајући велике аспирације - елита у Црној Гори прави непријатеље на које ће свалити крвивицу за неуспех. Они верују да је "друштвено прихватљиво" да тинепријатељи буду Срби и Србија јер већ постоји изграђена "инфрастукура" која Србе и Србију дефинише као негативце. Ако анализирамо, без обзира на све, - садашња позиција Црне Горе је неодржива не зато што су људи тамо добри или лоши -већ зато што "сва јаја држе у једној корпи"- у туризму, а непријатеље пројектују у самом срцу свог идентитета - православљу.
banker
blago nama sa ovakvim profesorima "Русија, од Јељцина до Путина" "све су велике етничке нације, осим Немачке и Холандије, биле доминантно једноверске." čiji je Mićo Latas savremenik ... ajd cenzor ožeži ko s Bjelajcem
Realnost
Politikologija religije je najvažnija politikološka disciplina i da su se njome ljudi bavili mnogo ranije situacija bi verovatno bili drugačija,pogotovo za nas Srbe. Problem oko KiM možda nebi ni postojao, žrtava možda nebi ni bilo.... Profesor Jevtić već 30 godina upozorava da je islamski ekstremizam srž šiptarskog secesionizma, a tom temom bi i komšije iz Crne gore trebale ozbiljno da se pozabave !!!
Сербона
Да би мала Црна Гора могла да прође процес демократских интеграција (политичких, економских, војних) мора изградити свој (нови) политички национални индетитет. У том процесу нема места за својим историјиским културним, језичким и духовним српским наслеђем, а чињеница је да се ево милогорци још свађају са ЊЕГШЕМ. Дакле, мала Црна Гора мора проћи завршни порцес РАСРБЉАВАЊА. А главна препрека јој је управо СПЦ! Зашто? Зато што је СПЦ сметња за претварање црногораца у етничку нацију. Према томе није нејасно зашто се толико буне црногорски националисти јер знају да њихова политика не може да преживи уколико се и црква у потпуности не претвори у националну црногорску и тако и призна. Савко ко је хето да види могао је да закључи да је црка увек била важан фактор политичког живота, а колику улогу има у индетитету, као највидљивији пример су јужнословенске нације.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja